ŽIVOT U FUDBALSKOM DRESU

Kao mnogi koji su na svoj način dali doprinos da Šabac postane ono što je je bio i što jeste, Dimitrije Diša Stefanović, je u sportskom životu ove sredine ostavio neizbrisiv trag.Rođen je 1930. godine u Šapcu, u Kamenjaku, kao najmlađe od četvoro dece od oca Milana policijskog službenika i okružnog načelnika, i majke Kosare domaćice. Roditelji su imali i sina Savu, znamenitog šabačkog fudbalera, i ćerke Veru i Nadeždu-Nadu. Bila je to čestita građanska porodica, tipična za ono vreme. U tom okruženju je Dimitrije rastao, stasavao i ostao mu veran celog života. Sebe smatra ortodoksnim građaninom Šapca, pravim domorocem. Kao i ostali Stefanovići, ponosi se predanjem da su im preci iz Crne Gore, te da su učestvovali u velikoj seobi Srba i nastanili se, posle boravka u Sent Andreji, u okolini Tršića i Loznice i da je Vuk Karadžić potekao iz tog drevnog plemena.
Kažete da ste ortodoksni Šapčanin?
Malo je onih koji to mogu da kažu, obzirom da sam dete iz Kamenjaka, ulice Vuka Karadžića i da sam većinu svog života proveo u ovom gradu, ja sam ponosan što pripadaam tim ortodoksnim, tim domorocima da ih tako nazovem, onima koji su ovde rođeni, počeli da žive, odlazili ali se uvek vraćali. Detinjstvo sam proveo u Kamenjaku, do naše kuće, bila je Osnovna škola „Vuk Karadžić“, koju sam završio neposredno pred okupaciju. Sa drugarima, najviše vremena provodio sam „ganjajući“ krpenjaču, jer su bolje lopte, u ono vreme, bile retke. Dalje školovanje, u okupacionim uslovima, uz sve poteškoće, nastavio sam u Šabačkoj gimnaziji. Veliku maturu sa uspehom sam položio 1950. godine. Paralelno sa osnovnim školskim obavezama, počeo sam da stičem i početno fudbalsko obrazovanje u šabačkom FK „Trgovački“, gde se okupila grupa talentovanih mladića, rešenih da se bave novom igrom - fudbalom.