Инфо

Берза

  • aero 1.705 ⚫ 0,00%
  • niis 686 ▼ -0,29%
(1. септембар 2016.)
КОЛИКО СМО СПРЕМНИ ЗА ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ

МУКЕ РОДИТЕЉА СВЕ ВИДЉИВИЈЕ

Недавна објава самохране мајке из Шапца на Фејсбуку одјекнула је у јавности. Шок око уписа детета са дијагнозом развојне дисфазије уследио 31. августа када је готово, како сама тврди, натерана да испише дете из ОШ „Николај Велимировић“ са констатацијом да немају услова за његово школовање. Директорка школе не жели да коментарише „глупости“
Оно што је за свакога родитеља и његово дете требало да буде дан за памћење када је у питању полазак у школу за Јелену Гавриловић из Шапца претворило се у ноћну мору на јави. Само дан пре поласка њеног првака, иначе детета са дијагностикованом развојном дисфазијом, у ОШ „Николај Велимировић“, суочила се са одлуком, на иницијативу руководства школе, да га испише из исте.
- После успешног тестирања у јуну и упућених честитки од стране педагога на упису у школу били смо више него пресрећни. ОШ „Николај Велимировић“, која је од стране стручних лица окарактерисана као најбоља када је у питању инклузивно образовање, одговарала нам је у сваком погледу. Мирно смо могли да проведемо остатак лета. А онда је уследио позив 30. августа. Сутрадан сам отишла на разговор све време размишљајући да је то састанак на коме ћу упознати учитељицу и проследити им додатне информације о детету. Чак сам одштампала све савете за рад од његових терапеута, као и о самом поремећају који подразумева тешко разумевање говора, склапање реченица, што проузрокује и мањак концентрације. Просто сам желела да што више олакшам свима почетак. А онда је уследио шок. Тог тридесет првог, дан пре почетка школске године, дочекали су ме директор и заменик школе и оба педагога што није нешто уобичајено. Прво што су ме питали да ли сам обезбедила личног пратиоца. Одговорила сам да нисам зато што је због недостатка тог кадра у граду у јануару прошле године цело друго полугодиште ишао у предшколско самостално ““ каже Јелена.
Захтев за личним пратиоцем био је само један у низу. Иако су били обавештени да су и даље на списку за доделу личног пратиоца и да се „она апсолутно ставља на располагање, као и сви његови терапеути“ речено јој је да они немају добре услове за његово образовање.
-То убеђивање да „Николајева“ школа има за инклузију најгоре услове од свих других школа у граду је мени апсурдна. Она је прошле године проглашена за најбољу школу. Како су сада одједном њихови услови најгори. Пребукирана одељења, рекла је директорка лично, кадар пред крајем каријере и једна наставница која је стално на месец, месец и по дана одсутна уз напомену да је за моје дете најбоља „Вукова“ школа. Кренули су са ставом да је то најбоље за моје дете упућујући ме константно на друге установе које имају исте, ако не и горе услове од њих.
Уз помоћ социјалног радника решење се пронашло убрзо. Јелена је свог малишана сместила у ОШ „Ната Јеличић“.
- Оберучке су нас дочекали. Рекли су ми да већ имају децу у инклузији и да ћу моћи да присуствујем часовима заједно са њим, али да ће учитељица покушати да га осамостали тако да се постепено моје присуство сведе на чекање у ходнику. Знам са каквим проблемима се сви суочавамо по овом питању али не могу да схватим да је све морало да се овако деси и то 31. августа. Поднела сам пријаву просветној инспекцији која ће одлучити да ли се ради о дискриминацији или не. Нисам то урадила из личне користи већ да би родитељи схватили да имају своја права. Истина је да нисам морала да испишем своје дете али сам, кроз разговоре са родитељима који су били у сличној ситуацији, схватила да то не би био паметан потез ни за моје дете ни за мене. Не бих га вратила у „Николајеву“ школу јер људи који вам тридесет првог на такав начин кажу да ваше дете нема услова за школовање у њиховој школи, а знају кроз шта пролазите свакодневно, нису људи са којима желим да сарађујем. Ниједног тренутка ми нису пружили руку и били отворени за сарадњу или бар да то покушамо на извесно време.
Желећи да чујемо мишљење и друге стране од директорке школе Весне Живановић добили смо одговор „да не жели да коментарише глупости, нити је много тога што се прича у граду тачно“.
ЈЕДНАКА ПРАВА ЗА СВУ ДЕЦУ
Инклузивно образовање законска је обавеза у Србији. Законом о образовању из 2009. године захтева се пуна инклузија деце која су некада интелектуално пропадала ван образовног система. По дефиницији УНЕСЦО инклузивно образовање односи се на могућност школе да обезбеди квалитетно образовање свој деци, без обзира на њихове различитости. Школа треба да буде отворена за све ученике уз посебно усмеравање пажње на децу са сметњама у развоју и децу из маргинализованих група. Сва деца треба да буду део школске заједнице без обзира на њихове снаге и слабости у појединим областима. Права сваког детета морају да буду уважена и поштована, а на државама је да обезбеде једнаке услове за сву децу да се образују.
М. М./ О. Г.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa