BUGARI CENE ŠABAČKU PESNIKINjU
JOŠ JEDNA NAGRADA POD ZVEZDAMA
Pre četiri godine, na „Melničkim večerima poezije“ u Bugarskoj, naša sugrađanka Živadinka Veselinović, osvojila je treće mesto. Ove godine sa istog festivala vratila se sa drugom nagradom. Pored priznanja za pesmu „Majci“ u Melniku je doživela i jedno veliko iznenađenje. Pet njenih pesama našlo se u zbirci „Nežnost žene“ i to kao jedine, od dvadeset autorki, koja nije iz Bugarske.
-Prve večeri festivala su mi dali knjigu u ruke i rekli da bih trebala da im se obratim. Tek tada sam shvatila da su moje pesme prevedene na bugarski i uvršćene u zbirku. Iako su me ranije zvali i tražili da im pošaljem desetak pesama, nisam znala kakva im je bila dalja sudbina, priča Živadinka.
„Melničke večeri“ su se, kaže, za četiri godine malo promenile. Zbog loše materijalne situacije, ove godine je učestvovao znatno manji broj pesnika, nas stotinak. Pored desetak autora iz Srbije, bilo je i predstavnika Republike Srpske, Hrvatske i Makedonije.
-Veoma im je bitno slovensko jedinstvo. Čini se da prednost daju pesnicima koji dođu iz drugih država i retko kada neko od Bugara osvoji neku nagradu. Do ove godine mogle su da učestvuju i pesme napisane na grčkom, ali od ove godine samo one na slovenskim jezicima, kaže naša sagovornica, koja je prethodnu nagradu na ovom festivalu osvojila baš za pesmu „Mi Balkanci“.
Festival traje dva dana. Pesme učesnici čitaju u ponoć, pod zvezdama, bez mikrofona i uz sveće.
-Melnik se nalazi na tromeđi Bugarske, Makedonije i Grčke. Jedan je od 10 najmanjih svetskih gradova, a svaka kuća je pod zaštitom UNESCO, navodi Živadinka.
Između dva festivala u Melniku pesme naše sugrađanke objavljivane su u petnaestak zbornika. Izdala je i svoju zbirku pesama, ali tek kada je prikupila dovoljno pesama koje su već negde objavljene i prošle nečiji sud. Na ovogodišnjem konkursu u Republici Srpskoj, čija su tema bili Mladenci, njena pesma je proglašena za najintimniju ljubavnu. Ne tvrdi da su joj sva priznanja kao deca i da ne može ni jedno da izdvoji. Ponosno kaže da joj je najdraža 1. nagrada za najbolju pesmu o vinu podruma „Radosavljević“ iz Aleksandrovca.
Osim pisanja trudi se i da na pravi put izvede decu kojoj predaje srpski jezik. Pored školskih, daje im i životne lekcije, a naravno i podstiče njihovu kreativnost i pruža podršku da se prijavljuju na poetske i prozne konkurse.
Daje reč da će uskoro i njena proza ugledati svetlost dana.
-Prve večeri festivala su mi dali knjigu u ruke i rekli da bih trebala da im se obratim. Tek tada sam shvatila da su moje pesme prevedene na bugarski i uvršćene u zbirku. Iako su me ranije zvali i tražili da im pošaljem desetak pesama, nisam znala kakva im je bila dalja sudbina, priča Živadinka.
„Melničke večeri“ su se, kaže, za četiri godine malo promenile. Zbog loše materijalne situacije, ove godine je učestvovao znatno manji broj pesnika, nas stotinak. Pored desetak autora iz Srbije, bilo je i predstavnika Republike Srpske, Hrvatske i Makedonije.
-Veoma im je bitno slovensko jedinstvo. Čini se da prednost daju pesnicima koji dođu iz drugih država i retko kada neko od Bugara osvoji neku nagradu. Do ove godine mogle su da učestvuju i pesme napisane na grčkom, ali od ove godine samo one na slovenskim jezicima, kaže naša sagovornica, koja je prethodnu nagradu na ovom festivalu osvojila baš za pesmu „Mi Balkanci“.
Festival traje dva dana. Pesme učesnici čitaju u ponoć, pod zvezdama, bez mikrofona i uz sveće.
-Melnik se nalazi na tromeđi Bugarske, Makedonije i Grčke. Jedan je od 10 najmanjih svetskih gradova, a svaka kuća je pod zaštitom UNESCO, navodi Živadinka.
Između dva festivala u Melniku pesme naše sugrađanke objavljivane su u petnaestak zbornika. Izdala je i svoju zbirku pesama, ali tek kada je prikupila dovoljno pesama koje su već negde objavljene i prošle nečiji sud. Na ovogodišnjem konkursu u Republici Srpskoj, čija su tema bili Mladenci, njena pesma je proglašena za najintimniju ljubavnu. Ne tvrdi da su joj sva priznanja kao deca i da ne može ni jedno da izdvoji. Ponosno kaže da joj je najdraža 1. nagrada za najbolju pesmu o vinu podruma „Radosavljević“ iz Aleksandrovca.
Osim pisanja trudi se i da na pravi put izvede decu kojoj predaje srpski jezik. Pored školskih, daje im i životne lekcije, a naravno i podstiče njihovu kreativnost i pruža podršku da se prijavljuju na poetske i prozne konkurse.
Daje reč da će uskoro i njena proza ugledati svetlost dana.
M.M.
Najnoviji broj
11. april 2024.
