OSVRT
ODLIČJA POD LUPOM IDEOLOGIJE
Malobrojna grupa poštovaoca dela 17 mladića, predvođeni članovima OO SUBNOR Bogatić, mahom iz Lešnice (njih sedam), koji su junački izginuli trećeg septembra 1941. godine, u borbi sa daleko nadmoćnijim fašističkim neprijateljem, položila je nedavno vence kraj spomenika, posvećenom ovom hrabrom činu, pored puta, Bogatić-Šabac. Na iskraju Bogatića, ovo odličje iz perioda Drugog svetskog rata se i nalazi. U javnosti je poznatije kao spomenik lešničkoj četi.
Oživljavajući uspomene na ovaj istorijski događaj s porukom da vrednosti treba čuvati, predsednik boračke organizacije opštine Bogatić Mioljub Josipović, rekao je između ostalog da je Bogatić, trećeg septembra 1941. bio ponovo slobodan, te da su u ovom kraju počeli “nicati“ organi ustaničke vlasti.
- Jedinica fašističkog okupatora “do zuba“ opremljena oružjem, krenula je iz Bogatića prema Šapcu. Kod ovog mesta ( Bitvić ), predvođeni komandantom Stankom Oreljom suprotstavili su im se borci za slobodu Mačvanskog partizanskog odreda, daleko slabije naoružani. Svi su izginuli braneći slobodu, čast, odbijajući da ostave ranjenog na bojištu, svog komandanta, istakao je Josipović, prilikom polaganja venaca, i dodao da su fašisti, pobijene kasnije masakrirali.
Drugi govornici, evocirali su uspomene na ukupne žrtve, branitelja slobode i dostojanstva podnete u Drugom svetskom ratu, koje su obeležene sličnim odličjima. Manifestacije, podsećanja na te istorijske događaje bile su monumentalne u prisustvu velikog broja građana i zvaničnika.
Dosta hroničara zabeležilo je ovaj događaj, a kasnije po podizanju spomenika redovno je svake godine pored njega polagano sveže cveće i venci u prisustvu dosta ljudi.
Pisac je hiperbolički govorio o jednoj maloj zemlji na nemirnom Balkanu, koja je herojsku prošlost zamenila upornom, diplomatskom borbom za dostojanstvo svojih građana, njihove bogate kulture i svakog drugog identiteta u sadašnjem i budućem vremenu. Brdo pisanih dela znamenitog beležnika svedoči o nesvakidašnjem junaštvu i golgoti naroda, čija je svaka stopa zemlje krvlju natopljena, a ponegde oskrnavljena odličja o tome, stoje kao nemi svedoci burnog vremena koje miroljubivim zemljodelcima često nije dalo mira. Nikada oni nisu postavljali pitanje zašto da se bore. Naprotiv, plug i motiku, gotovo bespogovorno su menjali za pušku i top, svesno odlazeći u ratnu neizvesnost, uvereni da tako brane svoje kuće i dostojanstvo.
Mnogi se iz vihora ratova nisu vratili živi. O tome svedoče brojna obeležja, a potomci treba da ih poštuju.
Oživljavajući uspomene na ovaj istorijski događaj s porukom da vrednosti treba čuvati, predsednik boračke organizacije opštine Bogatić Mioljub Josipović, rekao je između ostalog da je Bogatić, trećeg septembra 1941. bio ponovo slobodan, te da su u ovom kraju počeli “nicati“ organi ustaničke vlasti.
- Jedinica fašističkog okupatora “do zuba“ opremljena oružjem, krenula je iz Bogatića prema Šapcu. Kod ovog mesta ( Bitvić ), predvođeni komandantom Stankom Oreljom suprotstavili su im se borci za slobodu Mačvanskog partizanskog odreda, daleko slabije naoružani. Svi su izginuli braneći slobodu, čast, odbijajući da ostave ranjenog na bojištu, svog komandanta, istakao je Josipović, prilikom polaganja venaca, i dodao da su fašisti, pobijene kasnije masakrirali.
Drugi govornici, evocirali su uspomene na ukupne žrtve, branitelja slobode i dostojanstva podnete u Drugom svetskom ratu, koje su obeležene sličnim odličjima. Manifestacije, podsećanja na te istorijske događaje bile su monumentalne u prisustvu velikog broja građana i zvaničnika.
Dosta hroničara zabeležilo je ovaj događaj, a kasnije po podizanju spomenika redovno je svake godine pored njega polagano sveže cveće i venci u prisustvu dosta ljudi.
Pisac je hiperbolički govorio o jednoj maloj zemlji na nemirnom Balkanu, koja je herojsku prošlost zamenila upornom, diplomatskom borbom za dostojanstvo svojih građana, njihove bogate kulture i svakog drugog identiteta u sadašnjem i budućem vremenu. Brdo pisanih dela znamenitog beležnika svedoči o nesvakidašnjem junaštvu i golgoti naroda, čija je svaka stopa zemlje krvlju natopljena, a ponegde oskrnavljena odličja o tome, stoje kao nemi svedoci burnog vremena koje miroljubivim zemljodelcima često nije dalo mira. Nikada oni nisu postavljali pitanje zašto da se bore. Naprotiv, plug i motiku, gotovo bespogovorno su menjali za pušku i top, svesno odlazeći u ratnu neizvesnost, uvereni da tako brane svoje kuće i dostojanstvo.
Mnogi se iz vihora ratova nisu vratili živi. O tome svedoče brojna obeležja, a potomci treba da ih poštuju.
Lj. Đukić
Najnoviji broj
25. april 2024.
