SRPSKI SINDIKATI NAJAVLjUJU SMENU VLADE
VRELA JESEN ILI BACANjE PRAŠINE
Ovih dana procesi i događaji u Srbiji smenjuju se brzinom koja onemogućava hroničara da ih celovito sagleda i iz njih izvuče bilo kakvu ozbiljniju procenu. Na jednoj strani, predsednik Republike, u svojim mirotvoračkim pohodima, pokušava da obezbedi trajno pomirenje u balkanskom buretu baruta. Planira posetu Vukovaru i čeka „ko zapeta puška“ da počnu pregovori sa predstavnicima privremenih kosovskih vlasti o sudbini ove srpske pokrajine i Srba koji na Kosovu žive.
U tim svojim državničkim naporima Boris Tadić strogo vodi računa da se domaćoj javnosti predstavi kao običan čovek, tu iz našeg komšiluka, pa, posećujući srpske varoši, izjavljuje kako saoseća sa svima onima kojima je teško breme nemaštine na plećima. Ide i korak dalje, pa se hrvatskim novinarima, pred istorijsku posetu Vukovaru, poverava da voli da sluša Severinu. Kud ćeš više: isti kao ja ili ti!
I dok Boris Tadić otvara velika vrata novom mirotvoračkom liku Srbije, pred srpskom Vladom mnogo su teže rabote. Njoj se ne pamte čak ni oni potezi koje pokušava da ukalkuliše u bilans uspeha. Uzalud potpredsednik Đelić, pokušava da medijski predstavi činjenicu da je Srbija konačno „prekoračila prag“ na putu evropskih integracija, jer je Savetu ministara Evropske Unije prosleđen njen zahtev za priključenje. Od te činjenice Vlada, bar u ovom trenutku, nije videla nikakve vajde i nije ojačala rejting u domaćoj javnosti.
Suočen sa teškim izazovima u domaćoj ekonomiji i pritiscima međunarodne zajednice da se završi saradnja sa Haškim tribunalom, razjedan sve vidljivijim pukotinama u navodno čvrstoj koaliciji, kabinet premijera Cvetkovića neodoljivo podseća na onog čoveka kome je životna filozofija da „male probleme rešava velikim problemima“. Neočekivanim i često suprotstavljenim potezima Vlada pokušava da kormilari sve uzburkanijom političkom pučinom i da nekako dovede svoju barku do narednih redovnih izbora.
U tim svojim državničkim naporima Boris Tadić strogo vodi računa da se domaćoj javnosti predstavi kao običan čovek, tu iz našeg komšiluka, pa, posećujući srpske varoši, izjavljuje kako saoseća sa svima onima kojima je teško breme nemaštine na plećima. Ide i korak dalje, pa se hrvatskim novinarima, pred istorijsku posetu Vukovaru, poverava da voli da sluša Severinu. Kud ćeš više: isti kao ja ili ti!
I dok Boris Tadić otvara velika vrata novom mirotvoračkom liku Srbije, pred srpskom Vladom mnogo su teže rabote. Njoj se ne pamte čak ni oni potezi koje pokušava da ukalkuliše u bilans uspeha. Uzalud potpredsednik Đelić, pokušava da medijski predstavi činjenicu da je Srbija konačno „prekoračila prag“ na putu evropskih integracija, jer je Savetu ministara Evropske Unije prosleđen njen zahtev za priključenje. Od te činjenice Vlada, bar u ovom trenutku, nije videla nikakve vajde i nije ojačala rejting u domaćoj javnosti.
Suočen sa teškim izazovima u domaćoj ekonomiji i pritiscima međunarodne zajednice da se završi saradnja sa Haškim tribunalom, razjedan sve vidljivijim pukotinama u navodno čvrstoj koaliciji, kabinet premijera Cvetkovića neodoljivo podseća na onog čoveka kome je životna filozofija da „male probleme rešava velikim problemima“. Neočekivanim i često suprotstavljenim potezima Vlada pokušava da kormilari sve uzburkanijom političkom pučinom i da nekako dovede svoju barku do narednih redovnih izbora.
Najnoviji broj
18. april 2024.
