SARADNjA SA FRANCUZIMA STEPENICA VIŠE U OBRAZOVANjU MLADIH POLjOPRIVREDNIH STRUČNjAKA ŠAPCA
JEZIKOM MLADOSTI DO NOVIH SAZNANjA
“Atmosfera u Šapcu je drugačija od Francuske, ali nam se baš dopada. Kada je o školi reč, najviše nas fascinira odnos između učenika i profesora koji je kod vas mnogo prisniji, topliji“, zaključuju francuski učenici. “Imamo isti broj godina, ista interesovanja, iste probleme, samo su nam škole različite. Mi njih učimo da praktično primene ono što u teoriji znaju, oni nama pričaju o njihovoj zemlji i kulturi“, objašnjavaju mladi Šapčani. “Od naše poslednje posete ova škola je dosta napredovala. Stvoren je prelep ambijent i prijatna atmosfera zbog koje učenici rado dolaze na nastavu“, zapaža profesor Žan Klod Lože. “Ulažemo sve moguće napore da kvalitet nastave podignemo na što viši nivo. Ovakvi oblici međunarodne saradnje, našoj školi kao instituciji daju na atraktivnosti a našim đacima mogućnost da steknu neprocenjiva iskustva“, kažu u Srednjoj poljoprivrednoj školi sa Domom učenika Šabac
Grupa od 11 učenika i dva profesora iz Francuske boravila je protekle sedmice u šabačkoj Srednjoj poljoprivrednoj školi. Reč je o projektu prekogranične saradnje Srednje poljoprivredne škole iz Šapca i slične obrazovne institucije u mestu La Roše sir Jon kod Nanta koji traje već četiri godine.
Program podrazumeva naizmenične studijske posete učenika i profesora sa ciljem razmene tehničkih i materijalnih iskustava iz oblasti poljoprivrede ali i jačanja međusobnih spona kroz upoznavanje sa kulturnim i istorijskim činjenicama zemlje domaćina. Slične veze, do sada, Poljoprivredna škola iz Šapca uspostavila je sa obrazovnim ustanovama iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Rusije i Belorusije.
Kako navode u šabačkoj Srednjoj poljoprivrednoj, ovakvi oblici međunarodne saradnje su dvostruko dragoceni jer sa jedne strane njihovoj školi kao instituciji povećavaju atraktivnost među decom, a sa druge, pružaju učenicima mogućnost da steknu neprocenjiva iskustva.
Gostima iz Francuske, tokom šest dana boravka u Šapcu omogućene su posete različitim proizvodnim postrojenjima, kulturno istorijskim znamenitostima Šapca i srpskoj prestonici. Po rečima njihovih šabačkih vršnjaka, program je bio dosta dobro osmišljen i šarenolik, ali su njihovim novim francuskim drugarima najviše prijala večernja neformalna druženja.
Traktor hit među Francuzima
Prva grupa mladih Francuza u Šabac je stigla u oktobru 2014. godine. Iz niza aktivnosti koje su im tada priredili domaćini, gostima iz La Rošea najatraktivniji je bio školski traktor, dok su se sa mladim Šapčanima sasvim dobro sporazumevali bez obzira na jezičke barijere. Naime, koristeći po koju reč engleskog i pantomimu stvorili su sopstveni rečnik, jezik mladosti dovoljno razumljiv da koristi usvajanju različitih znanja i sticanju novih prijatelja.
I ovaj put smo zatekli sličnu situaciju: crveni traktor je i dalje “hit“, komunikacija među vršnjacima teče bez problema.
U Šapcu najjači utisak im je izazvala arhitektura užeg gradskog jezgra. U domenu obrazovanja ih fascinira veza između profesora i učenika.
-Sviđa mi se Šabac. Drugačiji je od Francuske, ali mi se baš dopada atmosfera. Videli smo školu različitu od naše. Drugačiji sistem. Veza između učenika i profesora je mnogo prisnija nego kod nas. To smatram izuzetnim ““ kaže Pol, učenik III godine poljoprivredne struke iz La Roše sir Jona.
-Mi smo istog uzrasta, imamo slične probleme, ali drugačiju nastavu. Kod njih je akcenat na teoriji, kod nas na praksi. Neke stvari su prvi put radili kod nas. Vozili su traktor, aranžirali cveće“¦ To ništa kod kuće ne rade, dok je kod nas, kao što sam rekla baš zastupljena praktična nastava, jer šta će nam teorija ako ne znamo da se snađemo u praksi- objašnjava Aleksandra Jovanović, koja je bila među šabačkim učenicima koji su prošle godine u aprilu išli u Nant, i tom prilikom kako kaže stekla nova znanja o francuskoj kulturi, običajima i školi.
-Oni od nas mogu da nauče mnogo stvari. Za razliku od njih mi učimo kroz rad. Mislim bukvalno. Mi održavamo park i zoološki vrt, brinemo se o životinjama, kosimo dvorište, jašemo konje, vozimo traktor. Sređujemo sve što se može srediti- tvrdi Stefan Tubić, i izjavljuje da bi voleo da ode u Francusku jer bi mu to obogatilo iskustvo i proširilo znanje.
-Imali smo baš sadržajnu sedmicu. Između ostalog bili smo u Tršiću, Beogradu, na Ceru“¦Dosta toga su o nama preko tih izleta naučili, ali stičem utisak da su najviše uživali prilikom večernjih aktivnosti u opuštenom druženju. Sve u svemu, mislim da smo se baš lepo složili- ističe Jelena Filipović.
Ciljevi i iskustva
Kao što su već istakli naši sagovornici razlike između obrazovnog sistema kod nas i u Francuskoj su velike. Iako je škola u La Roše sir Jonu tehnički opremljenija od šabačke, zakon ne dozvoljava učenicima da koriste mehanizaciju, pa su tako uskraćeni za praktičnu primenu teorijskih znanja tokom nastavnog procesa.
-Ogromna je razlika. Kod nas je mnogo više teorije. Imamo zakone i norme koje deci onemogućuju upotrebu alata. Mnogo smo zatvoreniji od vas, dok se ovde više uči na praktičnom iskustvu. Naši učenici su u obavezi da prilikom ove studijske posete sve beleže, jer će u novembru imati ispit na temu svega što su ovde videli i naučili- objašnjava profesor iz La Roše sir Jona Žan Klod Lože.
A po svemu sudeći domaćini su se potrudili da Francuzima obezbede dovoljno materijala za “studiranje“.
-Obišli su Cer, Tršić, Tronošu, Banju Koviljaču, Beograd, upoznali se sa proizvodnjom kozjeg sira u Glušcima, proizvodnjom ruža u Lipolistu, posetili Eliksir fud, Mlekaru, Karneval i Vašar, aranžirali cveće, prisustvovali času jahanja- nabraja pomoćnik direktora šabačke Poljoprivredne škole Ilija Spasojević.
-Svi izleti su osmišljeni sa ciljem da oni na najbolji način upoznaju poljoprivrednu proizvodnju ali i kulturno istorijske osobenosti ovog kraja. Sudeći po reakcijama najviše im se svideo Francuski kulturni centar u Beogradu, dok su za proizvodna postrojenja Eliksir fuda i šabačke Mlekare prokomentarisali da su na svetskom nivou- dodaje direktor Srednje poljoprivredne škole sa Domom učenika Šabac Predrag Savić.
Nastavak saradnje
- -Za nas su ovakvi projekti međunarodne saradnje od izuzetnog značaja. Bivšim i sadašnjim učenicima je jako primamljiva mogućnost da negde otputuju i da se upoznaju sa funkcionisanjem nastave van naše zemlje, da vide neke nove načine proizvodnje kod nas još uvek nedostupne, ostvare kontakte, steknu prijateljstva. Projekat sa Francuskom biće nastavljen na proleće kada će grupa naših učenika otputovati u Nant. Za sada imamo odličnu saradnju sa Hrvatskom, Slovenijom, Bosnom, dok su Rusi i Belorusi već od oktobra spremni da prime našu decu koja su zainteresovana za nastavak školovanja na njihovim univerzitetima- objašnjava Predrag Savić.
Zapažen značajan napredak
Proteklih nekoliko godina Srednja poljoprivredna škola u Šapcu postala je svojevrsna atrakcija. Mini Zoo vrt i Škola jahanja postali su prepoznatljivi i van granica grada, a napredak su zapazili i gosti iz Francuske.
-Kao i prilikom prošle posete videli smo dosta, uživali u gostoprimstvu. Naši učenici su, kao i pre dve godine imali idealne mogućnosti da ostvare primarne ciljeve razmene: upoznaju proizvodna iskustva, nauče dosta o kulturi, istoriji, običajima i hrani ovog kraja. To je sve isto, ali je, u odnosu na raniji dolazak ostvaren veliki napredak u izgledu ambijentalne celine ove škole. Stekli smo utisak da rukovodstvo i profesori ulažu ogroman trud u sređivanje prostora, a sve što je između naše dve posete urađeno: stvoren predivan ambijent i prijatna atmosfera, je doprinelo da učenici ovde rado dolaze na nastavu- ocenjuje Žan Klod Lože.
Odgajivači sportskih konja
Kada je reč o uređenju i sadržajnom bogaćenju školske ekonomije, posebno zanimljiv podatak je da je Sala za jahanje, jedini prostor ovakvog tipa među srpskim školama nastao upravo po uzoru na sličan objekat u La Roše sir Jonu.
Prostor u kojem ljubitelji konjičkog sporta mogu uživati u jahanju i po lošem vremenu, svečano je otvoren pre tri meseca za Dan škole, posebnu primenu će imati u praktičnoj nastavi polaznika novog smera odgajivača sportskih konja.
-Ove godine upisano je 14. oro dece na ovaj smer. Nastavu smo krenuli od samog prilaza konju, timarenja, da bih ovih dana, skoro mesec od početka školske godine stigli do sedlanja konja. Sve radimo postupno. Jedno po jedno. Odnosno, tek kada svako dete uvežba postupak prelazimo na ovu radnju- objašnjava nastavnik veterinarske grupe predmeta Dragan Jovanović, i dodaje.
-Na našoj ekonomiji, preko Škole jahanja, ovaj sport je dostupan svima. Kako mi to u šali kažemo od sedam do 77 godina. Dakle svi koji vole konje mogu da pokušaju. Cena časova je pristupačna, a tokom procesa učenja dobijaju i sve neophodne informacije o nekom kasnijem eventualnom profesionalnom bavljenju ovim sportom.
Grupa od 11 učenika i dva profesora iz Francuske boravila je protekle sedmice u šabačkoj Srednjoj poljoprivrednoj školi. Reč je o projektu prekogranične saradnje Srednje poljoprivredne škole iz Šapca i slične obrazovne institucije u mestu La Roše sir Jon kod Nanta koji traje već četiri godine.
Program podrazumeva naizmenične studijske posete učenika i profesora sa ciljem razmene tehničkih i materijalnih iskustava iz oblasti poljoprivrede ali i jačanja međusobnih spona kroz upoznavanje sa kulturnim i istorijskim činjenicama zemlje domaćina. Slične veze, do sada, Poljoprivredna škola iz Šapca uspostavila je sa obrazovnim ustanovama iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Rusije i Belorusije.
Kako navode u šabačkoj Srednjoj poljoprivrednoj, ovakvi oblici međunarodne saradnje su dvostruko dragoceni jer sa jedne strane njihovoj školi kao instituciji povećavaju atraktivnost među decom, a sa druge, pružaju učenicima mogućnost da steknu neprocenjiva iskustva.
Gostima iz Francuske, tokom šest dana boravka u Šapcu omogućene su posete različitim proizvodnim postrojenjima, kulturno istorijskim znamenitostima Šapca i srpskoj prestonici. Po rečima njihovih šabačkih vršnjaka, program je bio dosta dobro osmišljen i šarenolik, ali su njihovim novim francuskim drugarima najviše prijala večernja neformalna druženja.
Traktor hit među Francuzima
Prva grupa mladih Francuza u Šabac je stigla u oktobru 2014. godine. Iz niza aktivnosti koje su im tada priredili domaćini, gostima iz La Rošea najatraktivniji je bio školski traktor, dok su se sa mladim Šapčanima sasvim dobro sporazumevali bez obzira na jezičke barijere. Naime, koristeći po koju reč engleskog i pantomimu stvorili su sopstveni rečnik, jezik mladosti dovoljno razumljiv da koristi usvajanju različitih znanja i sticanju novih prijatelja.
I ovaj put smo zatekli sličnu situaciju: crveni traktor je i dalje “hit“, komunikacija među vršnjacima teče bez problema.
U Šapcu najjači utisak im je izazvala arhitektura užeg gradskog jezgra. U domenu obrazovanja ih fascinira veza između profesora i učenika.
-Sviđa mi se Šabac. Drugačiji je od Francuske, ali mi se baš dopada atmosfera. Videli smo školu različitu od naše. Drugačiji sistem. Veza između učenika i profesora je mnogo prisnija nego kod nas. To smatram izuzetnim ““ kaže Pol, učenik III godine poljoprivredne struke iz La Roše sir Jona.
-Mi smo istog uzrasta, imamo slične probleme, ali drugačiju nastavu. Kod njih je akcenat na teoriji, kod nas na praksi. Neke stvari su prvi put radili kod nas. Vozili su traktor, aranžirali cveće“¦ To ništa kod kuće ne rade, dok je kod nas, kao što sam rekla baš zastupljena praktična nastava, jer šta će nam teorija ako ne znamo da se snađemo u praksi- objašnjava Aleksandra Jovanović, koja je bila među šabačkim učenicima koji su prošle godine u aprilu išli u Nant, i tom prilikom kako kaže stekla nova znanja o francuskoj kulturi, običajima i školi.
-Oni od nas mogu da nauče mnogo stvari. Za razliku od njih mi učimo kroz rad. Mislim bukvalno. Mi održavamo park i zoološki vrt, brinemo se o životinjama, kosimo dvorište, jašemo konje, vozimo traktor. Sređujemo sve što se može srediti- tvrdi Stefan Tubić, i izjavljuje da bi voleo da ode u Francusku jer bi mu to obogatilo iskustvo i proširilo znanje.
-Imali smo baš sadržajnu sedmicu. Između ostalog bili smo u Tršiću, Beogradu, na Ceru“¦Dosta toga su o nama preko tih izleta naučili, ali stičem utisak da su najviše uživali prilikom večernjih aktivnosti u opuštenom druženju. Sve u svemu, mislim da smo se baš lepo složili- ističe Jelena Filipović.
Ciljevi i iskustva
Kao što su već istakli naši sagovornici razlike između obrazovnog sistema kod nas i u Francuskoj su velike. Iako je škola u La Roše sir Jonu tehnički opremljenija od šabačke, zakon ne dozvoljava učenicima da koriste mehanizaciju, pa su tako uskraćeni za praktičnu primenu teorijskih znanja tokom nastavnog procesa.
-Ogromna je razlika. Kod nas je mnogo više teorije. Imamo zakone i norme koje deci onemogućuju upotrebu alata. Mnogo smo zatvoreniji od vas, dok se ovde više uči na praktičnom iskustvu. Naši učenici su u obavezi da prilikom ove studijske posete sve beleže, jer će u novembru imati ispit na temu svega što su ovde videli i naučili- objašnjava profesor iz La Roše sir Jona Žan Klod Lože.
A po svemu sudeći domaćini su se potrudili da Francuzima obezbede dovoljno materijala za “studiranje“.
-Obišli su Cer, Tršić, Tronošu, Banju Koviljaču, Beograd, upoznali se sa proizvodnjom kozjeg sira u Glušcima, proizvodnjom ruža u Lipolistu, posetili Eliksir fud, Mlekaru, Karneval i Vašar, aranžirali cveće, prisustvovali času jahanja- nabraja pomoćnik direktora šabačke Poljoprivredne škole Ilija Spasojević.
-Svi izleti su osmišljeni sa ciljem da oni na najbolji način upoznaju poljoprivrednu proizvodnju ali i kulturno istorijske osobenosti ovog kraja. Sudeći po reakcijama najviše im se svideo Francuski kulturni centar u Beogradu, dok su za proizvodna postrojenja Eliksir fuda i šabačke Mlekare prokomentarisali da su na svetskom nivou- dodaje direktor Srednje poljoprivredne škole sa Domom učenika Šabac Predrag Savić.
Nastavak saradnje
- -Za nas su ovakvi projekti međunarodne saradnje od izuzetnog značaja. Bivšim i sadašnjim učenicima je jako primamljiva mogućnost da negde otputuju i da se upoznaju sa funkcionisanjem nastave van naše zemlje, da vide neke nove načine proizvodnje kod nas još uvek nedostupne, ostvare kontakte, steknu prijateljstva. Projekat sa Francuskom biće nastavljen na proleće kada će grupa naših učenika otputovati u Nant. Za sada imamo odličnu saradnju sa Hrvatskom, Slovenijom, Bosnom, dok su Rusi i Belorusi već od oktobra spremni da prime našu decu koja su zainteresovana za nastavak školovanja na njihovim univerzitetima- objašnjava Predrag Savić.
Zapažen značajan napredak
Proteklih nekoliko godina Srednja poljoprivredna škola u Šapcu postala je svojevrsna atrakcija. Mini Zoo vrt i Škola jahanja postali su prepoznatljivi i van granica grada, a napredak su zapazili i gosti iz Francuske.
-Kao i prilikom prošle posete videli smo dosta, uživali u gostoprimstvu. Naši učenici su, kao i pre dve godine imali idealne mogućnosti da ostvare primarne ciljeve razmene: upoznaju proizvodna iskustva, nauče dosta o kulturi, istoriji, običajima i hrani ovog kraja. To je sve isto, ali je, u odnosu na raniji dolazak ostvaren veliki napredak u izgledu ambijentalne celine ove škole. Stekli smo utisak da rukovodstvo i profesori ulažu ogroman trud u sređivanje prostora, a sve što je između naše dve posete urađeno: stvoren predivan ambijent i prijatna atmosfera, je doprinelo da učenici ovde rado dolaze na nastavu- ocenjuje Žan Klod Lože.
Odgajivači sportskih konja
Kada je reč o uređenju i sadržajnom bogaćenju školske ekonomije, posebno zanimljiv podatak je da je Sala za jahanje, jedini prostor ovakvog tipa među srpskim školama nastao upravo po uzoru na sličan objekat u La Roše sir Jonu.
Prostor u kojem ljubitelji konjičkog sporta mogu uživati u jahanju i po lošem vremenu, svečano je otvoren pre tri meseca za Dan škole, posebnu primenu će imati u praktičnoj nastavi polaznika novog smera odgajivača sportskih konja.
-Ove godine upisano je 14. oro dece na ovaj smer. Nastavu smo krenuli od samog prilaza konju, timarenja, da bih ovih dana, skoro mesec od početka školske godine stigli do sedlanja konja. Sve radimo postupno. Jedno po jedno. Odnosno, tek kada svako dete uvežba postupak prelazimo na ovu radnju- objašnjava nastavnik veterinarske grupe predmeta Dragan Jovanović, i dodaje.
-Na našoj ekonomiji, preko Škole jahanja, ovaj sport je dostupan svima. Kako mi to u šali kažemo od sedam do 77 godina. Dakle svi koji vole konje mogu da pokušaju. Cena časova je pristupačna, a tokom procesa učenja dobijaju i sve neophodne informacije o nekom kasnijem eventualnom profesionalnom bavljenju ovim sportom.
T. Trifković
Najnoviji broj
18. april 2024.
