U PRIPREMI NOVI ZAKON O TAKSAMA I NAKNADAMA
OLAKŠANjE PRIVREDI ILI NOVI NAMETI?
Predstavnici Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda pregovaraju o usvajanju novog Zakona o taksama i naknadama
Da li će pojedine takse od sledeće godine imati identičan iznos u svim lokalnim samoupravama u Srbiji, i da li će broj parafiskalnih nameta u državi povećati ili smanjiti, samo su neke od tema o kojima razgovaraju domaći i strani ekonomski stručnjaci. Dogovorena rešenja bi bila deo novog Zakona o taksama i naknadama, koji bi, prema najavama, mogao da bude usvojen već tokom jeseni, dok bi njegova primena počela od 1. januara.
- MMF stalno predlaže ““ štedite, ne dižite plate, a računi se na kraju ispostavljaju malim preduzećima. U ovom trenutku, privrednici plaćaju 148 parafiskalnih nameta, što je neizdrživo. Najava donošenja Zakona o identičnoj visini taksi i naknada na teritoriji čitave države je lepo obećanje koje neće biti realizovano. Lokalne samouprave imaju diskreciona ovlašćenja da regulišu visinu taksi. Primera radi, komunalna preduzeća naplaćuju odnošenje smeća pojedinim firmama iako ta preduzeća ne rade već duži vremenski period, odnosno ne stvaraju smeće. Najava smanjenja parafiskalnih nameta mi liči na šminkanje mrtvaca, kako bi se privrednici ubedili da neko njihov položaj, koji u ovoj državi podseća na agoniju, želi da poboljša. Privrednici imaju više od 400 različitih taksi i parafiskalnih nameta koje plaćaju, dok u većini evropskih zemalja to opterećenje ne prelazi 12 obaveza. Ukinuti su nam poreski krediti, jedina smo zemlja u svetu koja je oporezovala investicije, povećan je porez na imovinu pravnih lica, minimalac je povećan samo u realnom sektoru što je novo opterećenje od 16 odsto za privrednike. Poreski sitem Srbije je donkihotovski - imate sistem u kojem se stope poreza obračunavaju po tome koliko državi treba. Onaj ko radi legalno nema jedan odsto mogućnosti da opstane. Brojni privrednici planiraju da obustave proizvodnju, siva ekonomija enormno raste - obuhvata 50 odsto prometa roba i usluga. Privrednici nikad ne predlažu neku meru koja bi zakinula državni interes, a ovde se za deset godina nije desilo da se usvojio neki predlog koji mi damo. Privreda niti je bila, niti jeste, niti će biti briga države, jer mi iskustvo govori da država gleda samo kako da uzme, bez sagledavanja realnih problema i podsticaja, navodi Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.
Knežević dodaje da rezulati u oblasti ekonomije koje iznose predstavnici Vlade Srbije nisu za pohvalu.
- Pozitivni podaci o ekonomskim kretanjima predstavljaju izbor iz statističkih podataka i ne odražavaju punu istinu. U poslednje tri godine BDP je rastao po stopi od 0,4 odsto a neophodan nam je rast od 4 odsto, dakle 10 puta veći. Nemačka ima BDP oko 1.100 milijardi evra i kad bi njihov rast iznosio 3 odsto, on bi bio kao 100 odsto našeg. Svi podaci o kretanjima u privredi su najjeftinija politikantska estrada. Pošto od 122.000 preduzeća čak 32.000 nije ni predalo završne račune, APR je izneo podatke o finansijskom poslovanju privrede na osnovu statističkih podataka. Iz analitičkog tretmana izbačeno je svih 32.000 firmi kako ne bi kvarile bajkovitu sliku o privrednim kretanjima. Šta se dešava kada se polovina malih i srednjih preduzeća nalazi u finansijskoj agoniji? Sejanje iluzija je politički isplativo, ali uvodi građane u stanje kolektivne nesvesti, objašnjava Knežević
Fiskalna konsolidacija daje rezultate, alo visoku cenu zbog toga plaćaju građani i privreda. Samo rast BDP od 4-5 odsto može izvući Srbiju na put oporavka
- MMF stalno predlaže ““ štedite, ne dižite plate, a računi se na kraju ispostavljaju malim preduzećima. U ovom trenutku, privrednici plaćaju 148 parafiskalnih nameta, što je neizdrživo. Najava donošenja Zakona o identičnoj visini taksi i naknada na teritoriji čitave države je lepo obećanje koje neće biti realizovano. Lokalne samouprave imaju diskreciona ovlašćenja da regulišu visinu taksi. Primera radi, komunalna preduzeća naplaćuju odnošenje smeća pojedinim firmama iako ta preduzeća ne rade već duži vremenski period, odnosno ne stvaraju smeće. Najava smanjenja parafiskalnih nameta mi liči na šminkanje mrtvaca, kako bi se privrednici ubedili da neko njihov položaj, koji u ovoj državi podseća na agoniju, želi da poboljša. Privrednici imaju više od 400 različitih taksi i parafiskalnih nameta koje plaćaju, dok u većini evropskih zemalja to opterećenje ne prelazi 12 obaveza. Ukinuti su nam poreski krediti, jedina smo zemlja u svetu koja je oporezovala investicije, povećan je porez na imovinu pravnih lica, minimalac je povećan samo u realnom sektoru što je novo opterećenje od 16 odsto za privrednike. Poreski sitem Srbije je donkihotovski - imate sistem u kojem se stope poreza obračunavaju po tome koliko državi treba. Onaj ko radi legalno nema jedan odsto mogućnosti da opstane. Brojni privrednici planiraju da obustave proizvodnju, siva ekonomija enormno raste - obuhvata 50 odsto prometa roba i usluga. Privrednici nikad ne predlažu neku meru koja bi zakinula državni interes, a ovde se za deset godina nije desilo da se usvojio neki predlog koji mi damo. Privreda niti je bila, niti jeste, niti će biti briga države, jer mi iskustvo govori da država gleda samo kako da uzme, bez sagledavanja realnih problema i podsticaja, navodi Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.
Knežević dodaje da rezulati u oblasti ekonomije koje iznose predstavnici Vlade Srbije nisu za pohvalu.
- Pozitivni podaci o ekonomskim kretanjima predstavljaju izbor iz statističkih podataka i ne odražavaju punu istinu. U poslednje tri godine BDP je rastao po stopi od 0,4 odsto a neophodan nam je rast od 4 odsto, dakle 10 puta veći. Nemačka ima BDP oko 1.100 milijardi evra i kad bi njihov rast iznosio 3 odsto, on bi bio kao 100 odsto našeg. Svi podaci o kretanjima u privredi su najjeftinija politikantska estrada. Pošto od 122.000 preduzeća čak 32.000 nije ni predalo završne račune, APR je izneo podatke o finansijskom poslovanju privrede na osnovu statističkih podataka. Iz analitičkog tretmana izbačeno je svih 32.000 firmi kako ne bi kvarile bajkovitu sliku o privrednim kretanjima. Šta se dešava kada se polovina malih i srednjih preduzeća nalazi u finansijskoj agoniji? Sejanje iluzija je politički isplativo, ali uvodi građane u stanje kolektivne nesvesti, objašnjava Knežević
Fiskalna konsolidacija daje rezultate, alo visoku cenu zbog toga plaćaju građani i privreda. Samo rast BDP od 4-5 odsto može izvući Srbiju na put oporavka
M.S.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
