NACIONALNA NEDELjA DOJENjA OD 30. SEPTEMBRA DO 7. OKTOBRA
MAJČINO MLEKO JE DOBRO MLEKO
Svetska zdravstvena organizacija je donela preporuku da dojenje traje do druge godine deteta. Dojenje višestruka korist za bebu i majku. Svako majčino mleko je dobro mleko
Zbog činjenice da trudnoća traje 40 nedelja u našoj kao i mnogim drugim zemljama četrdeseta sedmica u godini se obeležava kao Nacionalna nedelja za promociju dojenja. Po uzoru na Svetsku nedelju dojenja, slogan Nacionalne kmpanje je „Dojenje-ključ održivog razvoja“.
Prvi kontakt majke i novorođenčeta je nešto što ostavlja celoživotni trag. Stvaraju se neraskidive psihološke spone, temelji emotivne stabilnosti deteta, kasnije čoveka. Što se fiziološkog aspekta tiče, stručnjaci tvrde da je dojenje u neraskidivoj vezi sa dobrom imuno zaštitom i pravilnim fizičkim razvojem deteta, ali da znatno snižava mogućnost da majka kasnije oboli od karcinoma dojke, materice, jajnika. Najvažniji savet koji može da se da budućim majkama je da ne odustaju na prvoj prepreci od dojenja, ali i da ne brinu o kvalitetu mleka. Jer kako tvrdi šef Odseka neonatologije šabačke Opšte bolnice dr Mirjana Lukić: svako majčino mleko je dobro mleko. Od izuzetne važnosti je da dete ima bar osam podoja u toku meseca, Ali pre svega, majke treba pripremiti za podoj.
-Bitno je da u porodilištu pripremimo sve žene za podoj, ali je od velike važnosti da se one pre porođaja upoznaju sa načinom dojenja, da pripreme grudi za dojenje ukoliko su bradavice uvučene ili postoji neki drugi problem - kaže doktorka Mirjana Lukić.
Prvi podoj se obično desi dva sata po rođenju deteta. Svaki sledeći je „po bebinom zahtevu“.
-Pravilo je „kada beba hoće i koliko hoće“- objašnjava Lukićeva.
Kao što smo naveli, od velike važnosti je da majke ne odustaju odmah od dojenja, jer te prve prepreke se uvek prevaziđu a benefiti i po majku i po dete su dragoceni.
-Prvih dana se mogu javiti neke smetnje: da majka nema dovoljno mleka, ili mleko brzo dođe pa nestane, mastitis dojki ili zastojna dojka. Tada patronaža treba da odradi svoj deo posla i pomogne majkama kako bi one bile u stanju kasnije da doje bebu. Nema lošeg mleka. Svako majčino mleko je dobro. Jedini problem može da bude je da ga nema dovoljno- ističe Lukićeva, i objašnjava.
-Mleko ima svoje prelazne faze. Nekoliko dana pre i nekoliko dana po rođenju ono je žuto i puno zaštitnih faktora. To je kolostrum koji je jako bitan jer štiti dete od infekcija. Drugo je prelazno, to je ono koje majke često opisuju kao „vodeno“. I ono je od izuzetne važnosti, samo je po sastavu malo drugačije od kolostruma. Tek posle njega ide belo mleko.
-Dojenjem beba stiče imunitet, manje je podložna infekcijama, ima manje rizike da oboli od dijabetesa, astme, bolji je njen psihički razvoj. Dojenje je prevencija za budućnost. Majke sa druge strane imaju manje šanse da obole od karcinoma dojke, materice, jajnika, ali su i srećnije i zadovoljnije i brže vraćaju težinu od pre porođaja. Stvara se izuzetan odnos majke i deteta- navodi šefica Odseka za neonatologiju šabačkog porodilišta.
-Izuzeto su retke situacije kada dete ne može da sisa. Uglavnom se radi o nekim retkim anomalijama (rascepa nepca), alergije na majčino mleko ili slučajevima infekcija poput HIV, hepatitisa, tuberkuloze ili nekih malignih oboljenja koja iscrpljuju majku. Za razliku od nekog pređašnjeg perioda kada se dojenje ograničavalo na šest meseci ili godinu dana, Svetska zdravstvena organizacija danas preporučuje dojenje do 24 meseca- ističe doktorka Mirjana Lukić.
Ono što nikako ne smemo zanemariti kada pričamo o dojenju je značaj porodice i šire društvene zajednice.
-Majke su vrlo osetljive prvih dana po porođaju. Pogotovo kada iz bolnice dođu kući, kada ih sve boli. Tada im treba najviše pomoći. Tata je tu da presvuče bebu, okupa bebu, majci doda bebu. Bake i deke su tu da peglaju pelene, kuvaju ručak. Cela porodica treba da učestvuje, ali i šira društvena zajednica time što će obezbediti tim majkama prostore za dojenje kada izlaze iz kuće. Mesta gde će im biti udobno. Bez osude okoline jer je reč o sasvim normalnoj i prirodnoj stvari. Takođe zaposlenim majkama, ukoliko nema obdanište za decu pri firmi u kojoj rade treba omogućiti vreme za dojenje da se ne bi prekinuo period laktacije. Jer iz svega navedenog se vidi važnost da bebe što duže sisaju, da deca budu zdrava- poručuje doktorka Mirjana Lukić.
Prvi kontakt majke i novorođenčeta je nešto što ostavlja celoživotni trag. Stvaraju se neraskidive psihološke spone, temelji emotivne stabilnosti deteta, kasnije čoveka. Što se fiziološkog aspekta tiče, stručnjaci tvrde da je dojenje u neraskidivoj vezi sa dobrom imuno zaštitom i pravilnim fizičkim razvojem deteta, ali da znatno snižava mogućnost da majka kasnije oboli od karcinoma dojke, materice, jajnika. Najvažniji savet koji može da se da budućim majkama je da ne odustaju na prvoj prepreci od dojenja, ali i da ne brinu o kvalitetu mleka. Jer kako tvrdi šef Odseka neonatologije šabačke Opšte bolnice dr Mirjana Lukić: svako majčino mleko je dobro mleko. Od izuzetne važnosti je da dete ima bar osam podoja u toku meseca, Ali pre svega, majke treba pripremiti za podoj.
-Bitno je da u porodilištu pripremimo sve žene za podoj, ali je od velike važnosti da se one pre porođaja upoznaju sa načinom dojenja, da pripreme grudi za dojenje ukoliko su bradavice uvučene ili postoji neki drugi problem - kaže doktorka Mirjana Lukić.
Prvi podoj se obično desi dva sata po rođenju deteta. Svaki sledeći je „po bebinom zahtevu“.
-Pravilo je „kada beba hoće i koliko hoće“- objašnjava Lukićeva.
Kao što smo naveli, od velike važnosti je da majke ne odustaju odmah od dojenja, jer te prve prepreke se uvek prevaziđu a benefiti i po majku i po dete su dragoceni.
-Prvih dana se mogu javiti neke smetnje: da majka nema dovoljno mleka, ili mleko brzo dođe pa nestane, mastitis dojki ili zastojna dojka. Tada patronaža treba da odradi svoj deo posla i pomogne majkama kako bi one bile u stanju kasnije da doje bebu. Nema lošeg mleka. Svako majčino mleko je dobro. Jedini problem može da bude je da ga nema dovoljno- ističe Lukićeva, i objašnjava.
-Mleko ima svoje prelazne faze. Nekoliko dana pre i nekoliko dana po rođenju ono je žuto i puno zaštitnih faktora. To je kolostrum koji je jako bitan jer štiti dete od infekcija. Drugo je prelazno, to je ono koje majke često opisuju kao „vodeno“. I ono je od izuzetne važnosti, samo je po sastavu malo drugačije od kolostruma. Tek posle njega ide belo mleko.
-Dojenjem beba stiče imunitet, manje je podložna infekcijama, ima manje rizike da oboli od dijabetesa, astme, bolji je njen psihički razvoj. Dojenje je prevencija za budućnost. Majke sa druge strane imaju manje šanse da obole od karcinoma dojke, materice, jajnika, ali su i srećnije i zadovoljnije i brže vraćaju težinu od pre porođaja. Stvara se izuzetan odnos majke i deteta- navodi šefica Odseka za neonatologiju šabačkog porodilišta.
-Izuzeto su retke situacije kada dete ne može da sisa. Uglavnom se radi o nekim retkim anomalijama (rascepa nepca), alergije na majčino mleko ili slučajevima infekcija poput HIV, hepatitisa, tuberkuloze ili nekih malignih oboljenja koja iscrpljuju majku. Za razliku od nekog pređašnjeg perioda kada se dojenje ograničavalo na šest meseci ili godinu dana, Svetska zdravstvena organizacija danas preporučuje dojenje do 24 meseca- ističe doktorka Mirjana Lukić.
Ono što nikako ne smemo zanemariti kada pričamo o dojenju je značaj porodice i šire društvene zajednice.
-Majke su vrlo osetljive prvih dana po porođaju. Pogotovo kada iz bolnice dođu kući, kada ih sve boli. Tada im treba najviše pomoći. Tata je tu da presvuče bebu, okupa bebu, majci doda bebu. Bake i deke su tu da peglaju pelene, kuvaju ručak. Cela porodica treba da učestvuje, ali i šira društvena zajednica time što će obezbediti tim majkama prostore za dojenje kada izlaze iz kuće. Mesta gde će im biti udobno. Bez osude okoline jer je reč o sasvim normalnoj i prirodnoj stvari. Takođe zaposlenim majkama, ukoliko nema obdanište za decu pri firmi u kojoj rade treba omogućiti vreme za dojenje da se ne bi prekinuo period laktacije. Jer iz svega navedenog se vidi važnost da bebe što duže sisaju, da deca budu zdrava- poručuje doktorka Mirjana Lukić.
T.T.
Najnoviji broj
18. april 2024.
