Вести http://www.glaspodrinja.rs/ http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Uvodnik&id=373 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Uvodnik&id=373 У Шабачкој гимназији приређено је ,,Слово љубави“, посвећено Светом Сави и деспоту Стефану Лазаревићу, поводом шест стотина година Слова љубве – најзначајнијег и најлепшег дела о љубави, на српском језику. Избор текста, музике и костима, припао је професоркама Кати Југовић и Надежди Пантелић, а наступали су ученици Гимназије и хор, под руководством професорке Живке Јовановић.
У Школи за уметничке занате, уприличено је отварање изложбе икона на дрвету и у камену коју су приредили ученици. У свечаном програму, поред ученика школе и хора, под диригентским вођством професорке Слађане Николић, учествовали су и гости: Тамбурашки оркестар ,,Бисерница“, КУД ,,Абрашевић“, Ивана Спремић и ,,Етно група“.
Поводом Савиндана у Градској кући, градоначелник Милош Милошевић приредио је пријем за директоре шабачких основних, средњих и високих школа. Честитајући школску славу ученицима и наставницима, градоначелник је истакао опредељење градске власти да економску кризу најмање осете деца и да се сужене могућности буџета не одразе на инвестиције у образовању.
Дан када се говори о духовном наслеђу нашег првог учитеља и просветитеља, прилика је и за подсећање на то шта град чини да би побољшао услове у којима бораве и уче деца. Буџетом за ову годину, предвиђено је око 150 милиона динара за реконструкцију основних, средњих школа и Предшколске установе.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Uvodnik&id=372 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Uvodnik&id=372 Чин устоличења патријарха Иринеја обављен је у Саборној цркви у Београду, где су поред бројних грађана, присуствовали и представници власти, дипломатског кора, традиционалних цркава и верских заједница.
У беседи након устоличења, патријарх српски господин Иринеј, обратио се присутнима: ,,Трагично је што после овог свечаног чина треба да пођемо у Пећ, јер је тамо главно устоличење у трон српских патријарха. Да ли ћемо моћи? Хоћемо ли отићи у туђу земљу? “
Верски аналитичари тврде да је новоизабрани патријарх СПЦ, одговоран, трезвен, толерантан, скроман, човек дијалога, и да је као такав, достојан наследник патријарха Павла.
Архиепископ пећки, митрополит београдско – карловачки и патријарх српски господин Иринеј, рођен је 1930. године у селу Видова подно Каблара. Световно име било му је Мирослав. У раном детињству је остао без оца, а мајка Милијана подржавајући га на његовом путу, побожна жена, замонашила се у Јовању где је и провела последњих осам година живота. Након Богословије у Призрену, завршио је Богословски факултет у Београду. Пре ступања на дужност професора у призренској Богословији, 1959. године, у манастиру Раковица прима монашки чин од Његове светости патријарха Германа. Исте године је рукоположен у чин јеромонаха. Са дужности ректора Богословије изабран је за викарног епископа патријарха српског, а 1975. године, за епископа нишког. Постдипломске студије завршио је у Атини.
С.Ј.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Dogadjaji&id=371 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Dogadjaji&id=371 МЕГА програм је подстицај економском развоју општина који финансира Агенција Сједињених америчких држава за међународни развој (УСАИД) а у Србији спроводи Тхе Урбан Институте (УИ).
Циљ програма је развијање капацитета локалних јединица и локалних привредних група ради бржег економског развоја и обезбеђивања нових радних места, пружање подршке у увођењу нових концепата и вештина и стварање позитивне пословне климе која ће омогућити развој приватног сектора.
Задатак МЕГА програма је да пружи подршку јединицама локалне самоуправе у областима отварања нових радних места, оснивања нових фирми и предузећа, привлачења инвестиција и партнерства приватног и јавног сектора.
Град Шабац и Урбан Институте потписали су споразум о сарадњи 13. фебруара 2007. године, чији је резултат формирање Канцеларије за локални економски развој Града Шапца. Запослени у Канцеларији похађали су одговарајуће обуке Програма и стекли значајна знања и искуство током организованих студијских путовања.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Dogadjaji&id=370 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Dogadjaji&id=370 - На изложби ће учествовати петнаест наших чланова са по четири рада. Следеће године ћемо вероватно узети некога да селектује те радове, као што је био случај прошле године, али за ову изложбу одабир је препуштен самим члановима. У оквиру ове поставке посебно ће бити истакнути радови који су награђивани у претходном периоду. Тиме желимо да покажемо будућим ауторима које елементе треба да испоштују на својим фотографијама како би освојили неко признање- рекао је председник “Шабачке фотографске задруге” Владимир Ђинић.
Изложба ће трајати до 15. фебруара.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Vesti&id=369 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Vesti&id=369 - Све је горе из године у годину. Сви усеви су нам пропали и сено, слама, шаровина. Хвала Богу што су куће остале неоштећене. Сва земља у овом делу села је потопљена и нема вајде ишта редити, нити можемо сада те њиве да обрађујемо јер воде још има. Највећи проблем је што нам је вода загађена,што сваког дана купујемо флаширану воду и што се нико није понудио да нам довезе цистерну, бар толико, јада се Момчило Пакљанац.
Поплаве су узастопце биле 2004., 2005. и 2006. године. И поред тога што су разне комисије долазиле и увиделе штету, ми никаква материјална средства нисмо успели да наплатимо, ни динара од уложеног.
- Госпођа Дамњановић, која је била задужена за процену штете, никада се није појавила да изврши увиђај. Нама је дословце било речено да на том земљишту ништа не садимо и да њиве остану такве какве јесу како би комисија могла да утврди штету. Комисија никада није дошла, а земљиште нам је годину дана било неискоришћено. Наредне две године смо такође подносили захтеве за процену штете, а одговор је био да захтев није благовремено потписан. Како то да се нико из села није потписао, пита се Љубица Ранђић.
- Месна заједница Мрђеновац поднела је захтев за одштету и одбијени смо од Општине уз образложење да због недостатка средстава у буџету Општине Шабац нису планирана средства за ове намене. Ситуација се до данас није поправила, каже Србољуб Ранђић, бивши председник, а сада потпредседник месне заједнице.
- Годинама је обећавана обнова старог насипа, али то никада није урађено. Све културе су нам уништене, пшеница, јечам, детелина. Такође, овде има и пуно подземних вода које нам стварају проблеме. Све њиве око реке ће остати необрађене јер се вода још увек није повукла, а у пролеће страхујемо од нових поплава. Држава од нас тражи да плаћамо порезе и још сто неких дажбина, а затвара очи пред проблемима обичних људи, наговештава Јела Гранић.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Vesti&id=368 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Vesti&id=368 - На овакав корак смо принуђени, каже Петар Павић, председник штрајкачког одбора. Тражимо исплату заосталих зарада, регулисање дуговања зрењанинског “Аутобаната”, по основу уговора о пословно техничкој сарадњи, а захтевамо да се обезбеди редовно функционисање регистрованих линија, што је такође предвиђено уговором о пословно-техничкој сарадњи. Све ово смо доставили на неколико адреса, градоначелнику Шапца, директору предузећа, синдикатима, МУП –а. Спремни смо на радикалан штрајк, јер ми немамо шта да изгубимо више.
Шабачки “7. јули” је у протекле три и по године више пута био тема у”Гласу Подриња”. Подсетићемо само на неке чињенице. Остало је записано да је ово предузеће купио Миле Јерковић у марту 2007. године за 45,4 милиона динара, а преузео је обавезу инвестирања од 22,5 милиона динара. Иначе, Јерковић је у “7. јули” стигао још августа 2006. године, као стратешки партнер и скоро цео колектив га је доживљавао као спасиоца.
Пола године након приватизације радници су штрајком упозорења подсетили новог газду на преузете обавезе. Није то све помогло, па је уговор о приватизацији раскинут у јуну 2008. године. Од новембра прошле године власник “ 7. јула” је београдско друштво са ограниченом одговорношћу “Болвесани” који је за 3,5 милиона динара на берзи купио 85 одсто акција шабачког аутопревозника у коме се тренутно води запослено само десет радника.
- Све наше невоље су почеле са доласком Мила Јерковића. И данас он, са својим фирмама, води главну реч. Па, својевремено је приграбио станицу будзашто. Очерупао је “7. јули” уз помоћ директорке Вуковић и распродао све што се могло распродати, тврди Милан Теодоровић. Ми смо свима говорили да нас није брига шта раде, само нека нама исплате што је наше, јер држава и њени органи нису реаговали, иако смо подносили кривичне пријаве. Када би државни органи били озбиљнији и прочешљали све шта се догађало у овој фирми нашли би свега и свашта, категоричан је Милан Тодоровић. Зато смо и решили да, по било коју цену, наплатимо наше дугове, додаје он.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Hronika&id=367 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Hronika&id=367 - До почетка ове седмице примили смо 71 захтев за легализацију сходно новом Закону о планирању и изградњи усвојеном крајем прошле године. Према нашим сазнањима то је убедљиво највише у односу на општине у окружењу, а странке и даље долазе и предају захтеве. Верујем да ће их бити и знатно више јер смо тек на половини рока предвиђеног, као могућег за подношење захтева, каже Славко Владимировић, начелник ове службе. У свему томе знатно му помажу сарадници али постоје и бројне нејасноће за примену Занона, које се уклањају додатним прописима.
Броју од 71, треба додати и оне захтеве за легализацију поднете 2003. и 2006. године, а још не завршене. Власницима ће поводом тога бити достављена обавештења. И те поступке треба што пре довести до краја.
О новом Закону претходно су се позитивно изјаснили чланови Већа и одборници Скупштине општине Богатић на одвојеним седницама. Образлажући његов значај, Владимировић је тада изјавио да су основни циљеви легализације свеобухватност, ниска цена, брзина и ефикасност спровођења. А већ на старту су се појавили одређени проблеми, које надлежни отклањају доношењем одговарајућих подзаконских аката. У пракси постоје и велике разлике код примене у градским и сеоским срединама.
- Код нас је карактеристично да су накнаде неупоредиво ниже у односу на суседне, а посебно градске општине. То не представља никакав проблем. Примера ради накнада за уређење грађевинског земљишта у петој зони Београда износи око 4.500,00 динара, а у Богатићу у првој зони свега 9,9 динара, каже Драган Јосиповић стручни сарадник у овом општинском одељењу у Богатићу.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Hronika&id=366 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Hronika&id=366 Овлашћења комуналне полиције су прилична и обухватају упозорење грађана, проверу идентитета, прегледање лица и предмета и њихово привремено одузимање, коришћење система видео надзора и употерба средстава принуде. Овлашћења су везана за одржавање комуналног реда у области снабдевања водом, одвођења отпадних и атмосферских вода, јавне чистоће, превоза и депоновања свих врста отпада, улица и локалних путева, паркирања, саобраћајних ознака и сигнализације, превоза путника у градском и приградском саобраћају, такси превоза, противпожарне заштите, заштите од буке, одржавање паркова, пијаца, гробља, зелених и других јавних површина, јавне расвете, стамбених и осталих објеката. Комунални полицајац ће имати статус службеног лица, а онога ко га буде ометао у вршењу службене дужности, чека казна од 10 до 15.000 динара.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Kultura&id=365 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Kultura&id=365 - Циљ програма је да омогући преношење знања и искустава свима којима је то неопходно и који имају мотив за даље усавршавање. Овакав вид сарадње пружа могућност пробијања локалних оквира и, у великој мери, доприноси процесу децентрализације у области културе. Било је изузетно задовољство присуствовати оваквом скупу, где су биле обухваћене теме планирања, али и представљање успешних пројеката у култури. Добила сам низ корисних информација које ће ми помоћи у даљем раду. Препоручила бих свим младим људима из унутрешњости да прихвате учешће на оваквој врсти семинара, када им се за то укаже прилика, јер свака нова информација је од изузетне важности за развој културе у учмалим, прилично затвореним срединама – истакла је Ђенадија.
Након семинара и обављене професионалне праксе у београдском Културном центру Реџ, понела је препоруку добијену у Министарству која јој отвара врата у многим институцијама културе у Србији, у циљу унапређења рада матичне установе. Препорука је, по личном нахођењу, прихваћена као признање за досадашњи рад, јер, како и сама каже, није једноставно бавити се оваквом врстом посла у средини која не придаје велику важност развоју уметности и културе уопште.
Поред изузетне љубави према свом послу, жара и воље да очува постојећу традицију, она се веома често сусреће и са проблемима које једино младост може да носи. Зграда колоније је у прилично лошем стању, кров је почео да прокишњава, а оштећен је и санитарни чвор. Борбу против недаћа и често неразумевање околине, ублажавају пријатељи, љубитељи уметности. Сходно могућностима, подршку пружа Општина Владимирци и Министарство за културу које је уврстило Јаловичку колонију међу прве три у Србији.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Kultura&id=364 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Kultura&id=364 - Претходних девет изложби, биле су посвећене лику и делу Светог Саве, а ова јубиларна, десета по реду, представља један мали дар блаженопочившем патријарху Павлу. Трудили смо се да наше младе уметнике приближимо својој вери, а да они, кроз своје радове то потврде и покажу. Хоћу да верујем да ће сви они имати у виду чији су потомци – бити људи, увек и свуда – имати душу и образ, и оно што је добро, што остаје заувек – истакао је Милован Лукић - Ћија.
Традиционалну Светосавску изложбу, којом Културни центар започиње годишњи циклус изложби, отворили су: директор ове установе Милош Тојић, историчарка уметности Соња Петровић, примаријус доктор Предраг Тојић и епископ шабачки господин Лаврентије.
Упознајући присутне са радовима насталим у школи сликања, Соња Петровић је рекла: ,,Посматрајући радове, схватамо да смо непрекидно даровани стваралачком енергијом сјајних, младих људи који се исказују у различитим правцима. Свако дело је једна врста откровења, јер на самом почетку носи смисао о сазнању. Изложба је показатељ младалачког интересовања и тренутног уметничког надахнућа, док се пред њима отварају нови путеви лепоте.“
На овогодишњој Светосавској изложби, која ће бити отворена до 30. јануара, радове је приказало осамнаест полазника школе сликања ,,Браћа Лукић“.
С. Ј.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Objektiv&id=363 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Objektiv&id=363 Данас рак грлића материце се везује најчешће за инфекцију хуманим папилома вирусима, којих има преко стотину типова. Неки од њих имају малигни потенцијал, као што су типови 16,18,31,33,35 и још 18 других. Настанком инфекције део вирусне ДНК се интегрише у ћелију домаћина и мења њену хистолошку структуру изазивајући рак. И други биолошки агенси као што су цитомегало вируси, ХИВ, генитални херпес вируси, халмидије, микоплазме, уреаплазме, разни хормонски и хемијски канцерогени могу довести до овог обољења.
У раној дијагнози је најбитнији обичан гинеколошки преглед, колпоскопија, цитолошки брисеви (Папаниколау) и евентуално циљана биопсија као потпунији хистопатолошки налаз сумњивих промена. Медицинске индикације за колпоскопију укључују: клинички сумњив грлић који се види прегледом, понављана необјашњива крварења, позитиван цитолошки брис (ПА), присуство вирусних промена (ХПВ) у цервикалном брису, као и све жене које су претходно лечене због премалигних обољења. Дијагностичка предност колпоскопије је у томе што пружа могућност да се на грлићу материце, вагини и вулви уоче поља абнормалног епитела и одреди њихов положај, величина и тежина. Комбинацијом колпоскопије и цитологије постиже се тачност дијагнозе у 98% случајева. Овим прегледима треба да буду подвргнуте све жене од 25 до 69 година, а и девојке које почињу са сексуалним односима пре 18 године, јер често имамо и урођене еритроплакије (у народу ранице) које могу бити добра подлога за инфекцију и метаплазију тј. хистолошку промену ткива. По најновијој класификацији (Бетхесда) ћелијске промене могу бити : И и ИИ група - нормалан ПАПА налаз (друга уз блажу инфекцију), ИИИ група су реактивне репаративне промене – није добар налаз, ИВ група абнормалност ћелија епитела(Л-СИЛ,Х-СИЛ), В група абнормалност ћелија жлезданог епитела и ВИ група неепителна малигна неоплазма-рак.
Раним откривањем премалигних промена постиже се 100 одсто излечење. Развој болести се мери годинама, почиње дисплазијама које прогредирају ка карциному. Клинички поступци за лечење су термокаутеризација грлића, ласерска вапоризација, луп ексцизија, конизација и ако је потребно урадити хистеректомију (одстарњивање грлића и материце). Савет за жене је, да долазе редовно на гинеколшке прегледе и својим начином живота смање или елиминишу факторе који могу бити ризични за настанак ове опаке болести.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Objektiv&id=362 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Objektiv&id=362 На постављеним штандовима, промотери здравог стила живота, полазнициседмо дневног тренинга у Боговађи, делили су својим вршњацима брошуре, лифлете, календаре, беџеве, налепнице, кондоме, мајице.
- Морам признати да су ме наши вршњаци изненадили колико су стидљиви, тешко прилазе штанду. Ваљда нису навикли на такав догађај. Мада, када су им пришле њихове другарице из школе а наше сараднице, било им је лакше и прихватили су нас боље – истакао је овом приликом промотер здравих стилова живота Стефан Радивојевић.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Putopisi&id=361 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Putopisi&id=361 “Дојч марк – капут! Америкен долар гуд!”, изговара нам нехајно бркати “Алибаба” обучен у дугачку галабију.
А највише шарма и атмосфере правог Истока поседује четврт коју називају - Литл Индија.
Кад обиђете храм Сри Мариаман, (који представља жесток контраст кинеском окружењу) – и уђете у Серангон Роуд - истог часа ће вас дочекати опојни и егзотични мириси. Испред минијатурних радњи су гомилице наслаганог лишћа бетела, џакови жутог, шафрана, на “тоне” карија у смеђем праху, ружичасте бресквине гранчице за печење “тандури-чикен” – ту су свилене мараме и светлуцави сари, мајушни Хинду храм, омиљени породични бог Ганеш са слоновским телом, насмејане продавачице са туфном на челу и – Мустафа, власник истоимене сингапурске радње. Кажу, толико је познат да је довољно - ако било ком таксисти у било ком делу града - изговорите његово име без проблема ће вас одвести право у Литл Индију.
“У ту радњу никад не бих завирила”, негодујући каже госпођа Марија.
“А ја, ни једном нисам пропустио да је посетим!”, опонира господин јој г-дин Мићић и додаје: “Мустафа је јединствен! Има све - од индијског орашчића до резбареног намештаја. Погађања нема, цене су фиксне, роба квалитетна и шта бих пожелео више?!”

Пред Нову годину

Излазак увече у строги центар Сингапура је изузетан доживљај.
Улице и булевари око најпознатије Орчард Роуд, “пламте” од блиставих светиљки, чак и крошње столетних стабала дрвореда - преливају се у свим дугиним бојама. Са полеглих грана спуштају се дугачки сребрни звончићи и на сваки дрхтај поветарца затрепере чаробним звуцима. Испред ексклузивног хотела “Мериен” стоје два ливрејисана портира, на себи имају тамна одела “посута” флуоресцентним пахуљицама. И поред тропске климе Сингапурци су изглед свог града подредили западњацима и од њега направили праву “зимску идилу”.
На сваком кораку су раскошно окићене јелке, у бљештавим излозима - поред лепеза, ваза, и кимона од свиле, смеши се доброћудно лице Деда Мраза. Хол хотела “Мандарин” украшавају праве саонице упрегнуте белим ирвасима…
Ужурбани продавци велелепних робних кућа, ти љупки, косооки, увек насмешени будисти обучени у плаве униформе на глави носе – црвено беле капице са кићанком! Плочницима круже рикша-бицикли окићени јеловим гранчицама. Све за туризам – јер на хиљаде хришћана из безброј земаља Европе, Америке, и других страна света, “грунуло” је у Сингапур да на +30Ц. дочека Нову годину! Домаћини су их, заиста, спремно дочекали.
У јутро пуно влаге пролазимо дуж сингапурске реке и обилазимо знаменитости града. Музеј навигације, Општину, Врховни суд, белу готску катедралу, и “Кинески штапић” – споменик посвећен сингапурским жртвама у Другом светском рату.
(наставиће се)
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Beleznica&id=360 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Beleznica&id=360 Међу пријатељима познатији као Раде, овај човек слободног духа и доследан себи, пуних седам година живи на Адици са супругом Бисом, и гаји српску аутохтону свињу – мангулицу.
- Живети крај мангулице је прича за наук о томе шта су Срби имали и шта су изгубили. Она је друго колено иза дивље свиње, и самим тим, по Божјем промислу је способна да се стара сама о себи. Моје крмаче оду у природу, опрасе се и после две до три недеље дођу са прасићима. Ако човек покаже трунку разумевања и љубави према њима, оне многоструко враћају. То је хармонија. Овде постоји већи број различитих животињских врста, и сви су заједно, нема угњетавања. Међутим, само се мрдните у наводну цивилизацију, одмах се рађа некакав проблем – истиче Раде и полако открива мотив свог доласка на острво: ,,Видео сам сулудост живљења у урбаним срединама. Човек није човек, није свој, већ роб. Ја сам овде слободан човек и сматрам да је највећи успех у животу, изборити се за личну слободу. Када устанем, уз јутарњу кафу, у овој мојој дрвеној хацијенди, преиспитујем себе шта данас желим да радим. За коју сам врсту посла расположен, то и радим.“
Наводећи разлоге због којих се српски сељак веома тешко одлучује да гаји мангулицу, Раде тврди да је одговор у чињеници да у Србији ништа теже не успева од памети, и додаје: ,,Наш Србин који је провео 30 година у Америци, дошао је код мене и узео преко стотину јединки за свој матични запат. Зар треба он да дође, преко океана, и да нам држи лекцију како и шта треба да радимо? Ја сам мукотрпно стварао свој матични запат који треба да буде епицентар расплодног материјала за целу земљу. Одговорно тврдим да оваквог запата нема у целој Србији. За сваки наш регион, овде на Адици, постоји одговарајућа врста мангулице. За равницу, брдовите крајеве и за сурове, планинске услове.“
Матични запат на Адици тренутно броји преко две стотине јединки, а њихов одгајивач тврди да би сваки српски сељак могао да одвоји само пет ари плаца и да гаји мангулицу. Не размишљајући много о новцу, јер није његов роб, Раде жели да ова раса свиња поново заживи у Србији. Прасе мангулице кошта 150 евра, мађутим, следећи своју идеју, он веома често од заинтересованих уместо новца тражи кукуруз, сламу и слично.
Идеји једноставног живота коју следе Биса и Раде, не иду у прилог многе ствари из ,,урбаног“ света. У жељи да мангулица заузме место које јој припада, на острву ове краљице свиња, нашла се и екипа Телевизије Авала која је забележила живот на Адици. Уз вино, песму, разговор, и наравно, печено прасе мангулице, брачни пар је говорио и о проблемима на које наилази.
На питање, постоји ли подршка локалних структура власти, Раде одговара: ,,Општинска дирекција за пољопривреду у Шапцу, одбила је подршку за моје учешће на прошлогодишњем Сајму у Новом Саду. Шеф Сајма је рекао да ме чашћавају боксом за смештај животиња. Када сам Дирекцији поднео захтев са одређеним ставкама за средства, рекли су да ми могу изаћи у сусрет само за бокс. Међутим, ја га нисам навео као потребну ставку. Коментар је излишан, јер подршке нема. Ускоро ћу добити резултате анализе меса са Института за хигијену и технологију меса, што је веома важно.“
Говорећи о квалитету меса, домаћин са Адице се присећа бившег начелника Републичке ветеринарске инспекције, доктора Мирослава Стојишића, који је у јавности истицао да је месо које се једе у Србији лошег квалитета, да изазива рак и мутације гена.
- Месо је пуно хормона, разне хемије, а српска деца то једу и никог није брига. За нас старије је лако, а шта ћемо са младима? Девојчице од 13 година изгледају као да им је 20. По томе видимо шта нам деца једу, а држава не чини ништа да то спречи – каже Раде.
- Живот је на младима, Србија је на младима, зато морамо да се боримо за нашу младост – укључује се Биса, ненаметљива, топла природа женског бића која се утопила у природу око себе.
И док на нашим рукама остаје мирис чисте, свињске масти, она препоручује да је не бришемо, већ само утрљамо у дланове, што смо послушали и одмах схватили значај читаве приче. Масноћа се брзо разлаже, уништава лош холестерол у људском организму, пријатног је мириса и укуса, а месо је лако сварљиво. Мало ко је присутне могао убедити да је маст пријатног мириса, међутим, након печења које смо комадали рукама, дилеме није било. Сазнали смо и да мангулица даје врхунске резултате једино ако је храњена природно, а ако се налази и у природној средини, онда јој нема премца.
На Адици није само аутентична мангулица, већ и живот ово двоје људи. Звуци природе и Дрине.
- Овде треба да доживите кишу и грмљавину, све јечи – каже Биса. Дрвени сто и столице ручно прављени, на зидовима детаљи из прошлости, икона Светог Николе. У угловима просторије, на неколико места горе свеће, уместо лустера. Живот у 21. веку без воде и струје, јер струја убрзава живот и човек брже стари, тврди домаћица и додаје: ,,Он је домаћин, а ја сам стуб куће. У овој природи, где је Бог поставио да све буде јасно и једноставно, ми смо се утопили једно у друго. То и јесте суштина живота. Останем на острву сама по 15 дана, нема страха. Што више радиш, све си храбрији. Када смо дошли на острво живели смо под шатором неколико месеци. Почели смо полако, једно по једно, тако је и данас, сналазимо се.“
У дрвеној кући на Адици, Биса кува свакога дана јер нема фрижидер, меси хлеб, а пеглу загрева на шпорету. Живи се скромно и једноставно у дому правог српског домаћина, где је гост светиња, који се тако и осећа. Ретки су они који разумеју брачни пар са острва и њихову жељу да мангулица постане оно што је некада била. Међутим, Раде и Биса су стрпљиви и истрајни, и како сами кажу, уз Божју помоћ све ће бити добро.
Смиљка Јовановић
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Feljton&id=359 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Feljton&id=359 О намери Мемхмед-аге Фочића да после сече у Ваљеву слично учини и у Шапцу писали су Вук Караџић, Лазар Арсенијевић - Баталака и Андра Гавриловић. Прва двојица наводе да је Фочић имао намеру да ликвидира „два значајна свињска трговца“ Тому Тркића и Николу Чаркаџију. Трећи наводи стихове народне песме којима је Фочић изразио намеру да убије Лазу Мартиновића, кмета села Богатић, као и Михаила Ружичића из Поцерског Метковића. Историјски се зна да су поменути шабачки трговци у то време били затворени, а уз њих и трговац Остоја Спуж. Андра Гавриловић каже да је шабачки кабадахија Муса-ага Фочић био похапсио „велики број кнезова и других угледних људи, али сазнавши шта му је брат Мехмед ага урадио у Ваљеву и бојећи се јаче побуне, све је пустио пре него што му је брат Мехмед приспео у Шабац.“ За њихово пуштање по историјским изворима постоје два разлога: Мус-ага Фочић се из личних разлога успротивио и стао у одбрану шабачких кнезова рекавши: „Ја за ове кнезове стојим добар“ и што су гласови о устанку у том периоду у Шумадији поплашили Мехмед-агу Фочића који се добивши писмо од свога оца (старац Фочо), нагло вратио у Београд. Овај други разлог је по свој прилици био пресудан што Шабац и његову нахију није непосредно задесила сеча кнезова. Вук Караџић то сликовито описује: „Кад Турци виде, да се раја почиње бунити, они ударе одмах натраг, и даље се стану враћати у Биоград. Таман кад Фочић Мехмед-ага дође из Ваљева у Шабац да посијече Тому Тркића и Николу Чаркаџију и кога од кнезова из Шабачке нахије, стигне му књига од оца из Биограда, да се раја побунила, него да се свега окани, и да иде што брже у Биоград, али да не иде сувим јер га на Дубоком чекају ваљевски ајдуци, и да има крила не може прелећети, него водом да иде. Он ту књигу прими увече, а ујутру прије зоре сједе на четокаик, и низа Саву отиде у Биоград“.
Дахије су се превариле у рачуну када су мислиле да ће сеча кнезова осујетити дизање устанка. Устанак је овим само убрзан. Сеча је изазвала опште врење у народу и услови за дизање устанка били су сасвим сазрели. Чекало се само по народном описном излагању Вука „да неко убије на видику само једног Турчина, да људи виде“. Та искра, варница наступајућег пожара планула је у Шумадији у селу Сибници, у којој су неорганизоване хајдучке чете и с бегунцима у по бела дана (негде крајем јануара 1804. године) запалиле Сибнички хан, побиле Турке у њему и зграбиле у руке оружје. Затим се то исто одиграло и у селима Раниловићу и Дрлупи. Тако је устанак почео паљењем ханова, убијањем субаша, рушењем паланки и ослобађањем села. Устанак је веома брзо обухватио 10 од 12 нахија Београдског пашалука. Само најјужнији крајеви остали су ван устанка.
Избором Карађорђа за вожда целокупне устаничке војске буна добија озбиљан смисао и општеорганизовани карактер (15. фебруар 1804. године на Сретење у Орашцу - Марићевића јаруга). Иначе, Карађорђе је после избора за вожда тајним каналима послао поруке и писма најистакнутијим и најугледнијим људима да организују народ за устанак. Ево шта томе каже Карађорђев секретар Јанићије Ђурић: „Потом заповеди мене да напишем неколико писама у Ваљевску и Шабачку нахију које ја одма и напишем: писмо једно кнезу Јакову Ненадовићу у Бранковину; друго кнезу Николи Грбовићу у Мратишиће; треће кнезу Кедићу; четврто, попу Луки Лазаревићу, који је јоште био поп а од фамилије кнежевске; пето, Спужу Остоји, главном терговцу шабачком; кнезу и великом терговцу Илији Марковићу, да како ови више означени (да) устану, народ на оружје подигну, тако је и млађе чиновнике и буљубаше да подигну сваки своја села и народ на оружје, и да све турске анове посели попале и турске анџије да побију по ановима, вароши турске да попале и Турке да побију и за границу пашалука београдскога да прогоне. Више означени кнезови, добивши оваква писма и налоге од Карађорђа, од Петронија трговца и од игумана Боговађе манастира Жарка, одма скупе народ на оружје; устану сви“.
Историјски се зна да је поп Лука Лазаревић из Свилеуве био први који је створио устаничку чету на подручју Шабачке нахије и убрзо „постане вођ шабачким Тамнавцима и Посавцима где ког би се сударили са Турцима.“ Према томе, устанак народа Шабачке нахије избио је такорећи у исто време кад су се на оружје дигле Шумадија и Ваљевска нахија. Устанак је у целини захвата Шабачку нахију са кнежинама: Мачвом, Поцерином, Тамнавом и Посавином. Проширио се и на делове Босанског пашалука, односно две кнежине Зворничке нахије: Јадар и Рађевину, где су се већ у првој години водиле значајне битке.
После догађаја на вису изнад Бранковине где су Јаков Ненадовић и рота Матеја истакли устанички барјак и стали да прикупљају прве побуњенике, пламен устанка захватио је Ваљевску нахију и Подриње. Сазнавши да су се Срби побунили и да намеравају да ударе на Шабац, шабачки кабадахија у помоћ, који прикупивши неколико стотина босанских Турака, преко Јадра дође у Шабац. У међувремену Јаков Ненадовић се са војском из Ваљевске нахије спустио у село Свилеуву где сагради мањи шанац да би спречио турски продор ка Ваљеву. Но, како је Али-бег Видајић са својом и шабачком војском кренуо београдским друмом, то Јаков напусти шанац у Свилеуви и сачека Турке код села Бељина.
(наставиће се)
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Sport&id=358 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Sport&id=358 Потписивањем овог трансфера настављена је дугогодишња сарадња ова два фудбалска клуба.
Талентовани чувар мреже већ другу сезону је стандардни првотимац шабачког српсколигаша. О његовим успешним одбранама најбоље сведоче статистички подаци, да је током јесење сезоне бранио на свих 15 утакмица и примо само пет голова.
Председник Управног одбора “Мачве”, Совраније Чоњагић је пре потписивања уговора истакао да је Степандић један од најблиставијих изданика шабачке школе фудбала, подсећајући да су у протеклих 20 година, пут Бањице одлазили најталентованији и најуспешнији овдашњи фудбалери попут Мирослава Ђукића, Зорана Ризнића, Миленка Ковачевића и Јанета Гаваловског.
Руководство “Рада” цени шабачку школу фудбала и озбиљно рачуна на придошлог чувара мреже из Шапца у наставку супер лиге.
- Било који играч који долази у наш клуб, “Рад” га доводи не само да би се то тако рекло, него га доводи да игра. Милош поседује потенцијал. Да би се тај потенцијал претворио у квалитет то све зависи од њега, а наравно и од нас, истакао је спортски дирекотр ФК „Рад“ Зоран Чампара.
Поред велике наде које полаже у новог голмана “Рада”, Зоран Чампара је у име свог клуба захвалио руководству “Мачве” која је изашла у сусрет приликом ангажовања голмана Степандића кога сматрају једним од најперспективнијих чувара мреже у Србији.
Деветнаестогодишњи бивши голман шабачке “Мачве”, Милош се захвалио свом бившем клубу и изразио жељу за доказивањем у новој фудбалској средини.
- Хвала свима који су ме подржали и подучавали, а посебно тренеру голмана Саши Коларићу који ме је тренирао осам година. Захваљујем се руководству “Мачве” која је подржала мој одлазак у ФК “Рад”. „Мачви“ желим пуно успеха у наставку такмичења и повратак у прву лигу.
Спортски директор, ФК„Мачва“ Љубомир Иванић исказао је велико задовољство овом успешном сарадњом и пожелео Степандићу много успеха у даљој каријери.
Детаљи трансфера нису познати, али према речима председника Управног одбора “Мачве”, Совранија Чоњагића овај шабачки српсколигаш задржава 20 одсто од сваког трансфера фудбалера у земљи и иностранству што представља минимално 17,5 хиљада еура, у динарској противвредности.
М.Д.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Sport&id=357 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Sport&id=357 Уручиће кућа спорта и плакете, Деспини Марковић за 30 година рада и допринос развоју Спортског савеза Шабац, ФК “Мачва” за велики јубилеј 90 година рада и афирмацију града и БК “Чивија” поводом 90 година бициклизма у граду Шапцу.
Признања су припала Средњој медицинској школи “Др Андра Јовановић”, ОШ “Јанко Веселиновић”, Драгану Весковићу, МЗ Мајур, МЗ Јевремовац, МЗ Рибари, МЗ Липолист, МЗ Поцерски Причиновић, боди билдинг клубу “ГЛОРИА ПОВЕР”, клубу одгајивача голубова ЦЕР, Јовану Дедићу, Дејану Богићевићу, Стефану Кнежевићу, Наташи Бајић, Оливери Ковачевић, Огњену Трејгуту, Игору Бјелану, Милошу Лазићу, Николи Маринковићу, Александру Петровићу, Катарини Зорбић, Драгану Васићу и Горану Петровићу, у дану који ће окупити крем градског спорта.
С.К.]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Uvodnik&id=356 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Uvodnik&id=356 - Ова два јубилеја су разлог да година протекне веома радно уз настојања да се реше неке од нерешених ситуација које још увек постоје, каже Слободан Пеладић, академски сликар и председник УЛС Шапца.
Једна од тих нерешених ситуација свакако је и простор у коме би ликовни ствараоци радили – атељеи. А Шабац је град са доста ликовних уметника, у задње време са све више академаца.
- Још пре пет година Удружење је обавестило Градску управу да би ликовним уметницима били потребни уметнички атељеи – простор за њихово уметничко изражавања. Сматрамо да наш град има капацитета за решавање оваквих проблема, а уметници би се свакако одужили на најбољи могући начин своме граду. Није лепо да млади, па и стари уметници одлазе тамо где добијају боље услове за рад, каже Пеладић.
Мора се признати, кажу у овом удружењу, да је Градска управа Шапца исказала велику пажњу уметницима пружајући им услове за рад. Одмах ваља рећи да је Шабац можда једини град у Србији у коме је Удружење ликовних стваралаца на буџету. Када су у питању атељеи, не мора се ово питање решити у једном моменту, важно је да се крене у реализацију идеје. Зашто и Шабац као и други градови његове величине не би имао атељеа, који би служили и за многе манифестације којима би се град афирмисао. У Удружењу се надају да ће ова јубиларна година бити време да се крене у реализацију и овог питања.
- Ја сам заједно са мојим колегама и сарадницима обилазио град и снимао могуће просторе где би могли да се изграде или објекти прилагоде потребама ликовних стваралаца. Наравно, некако најатрактивнија је обала Саве, која би била и инспирација за многе. Наравно, и у граду има објеката који стоје неискоришћени, а могли би се преуредити и постати атрактивно место са ликовне ствараоце. Зашто се не угледамо на Нови Сад или Београд... размишља Пеладић.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Uvodnik&id=355 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Uvodnik&id=355 Школе су у претходном периоду имале за обавезу да родитељима доставе метеријал у којем су садржане све информације о вирусу А Х1 Н1 и вакцинацији. Исти материјал може се наћи и у школском диспанзеру.
- Ми имамо обавезу само да информишемо родитеље. Од министарства смо протеклих дана добили два дописа. Један о обавезној организацији родитељских састанака на којима ће родитељима бити предочене информације о ванредној имунизацији школске деце и запослених у школама против пандемије. И други, коначна верзија документа који треба проследити родитељима и који садржи неопходне информације о вирусу и вакцинацији – истакла је директорка ОШ “Јанко Веселиновић” Љиљана Стојановић.
Према званичним подацима у протеклом периоду је већ око 20 одсто школске деце имало грип. Зато је како кажу стручњаци, изузетно важно да се до краја јануара вакцинише најмање 25 процената малишана, јер би се на тај начин значајно смањило обољевање, а најављеног трећег таласа вероватно не би ни било.
Међутим, тренутна заинтересованост родитеља је јако слаба. Коментари су углавном негативни и већина и не размишља о могућности да вакцинише децу. Што држава даје веће “погодности” онима који се пелцују, то грађани више сумњају, па је и најновија вест о “оправданом изостанку са посла” родитеља који води дете на вакцину, изазвао углавном само сумњичавост и негативне коментаре.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Dogadjaji&id=354 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Dogadjaji&id=354 Међу осам такмичара на месечном турниру прво место је освојио Војо Тодоровић, друго Славољуб Вујковић, а треће Момчило Гајић.
Пошто је Шах секција интензивирала своје активности, одигран је и одиграваће се, опет, месечно и брзопотезно првенство. Овог месеца на овом првенству учествовала су 12 играча и најбољи је био Станимир Пантелић, а следе Момчило Гајић, Војо Тодоровић, Веселин Дамјановић и Глишо Симоновић.
До наредног фебруарског турнира они који су за поптез или више изгубили, имају прилику да осмисле тактику и покушају да победе.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Dogadjaji&id=353 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Dogadjaji&id=353 Овим речима, др Рудолф Арчибалд Рајс, закључује своје завештање Србима – књигу Чујте Срби, чувајте се себе. Увек актуелна књига и увек актуелна тема, о српским врлинама и манама.
Човек странац, пре свега пријатељ српског народа који је, по речима Добрице Ћосића, био Србин када то више нису били ни они највећи Срби, оставио нам је најреалније огледало у коме, у свако доба, можемо сагледати себе. Од српских врлина: храбрости, родољубља, религиозности, милосрђа, бистрине; до мана: нерада, незахвалности, љубоморе, површности, подмитљивости, све је сагледао реално и пријатељски, у књизи која је штампана, по жељи аутора, тек по његовој смрти. И као да је писана у данашњем времену, јер након читања схватамо да је све наведено, актуелно и данас, и да се мало шта променило у Србији од периода када је др Рајс са српском војском прешао Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом, 1918. године, ушао у ослобођени Београд. Као широко образован човек, говорећи о политици, држави, демократији, образовању, злоупотреби положаја, страначким везама, корупцији, др Рајс је истакао да прави пријатељ није онај који ласка, већ онај који каже истину.
Чиниоце очајног стања српског друштва након подвига у Првом светском рату, Арчибалд Рајс износи кроз конкретне примере из живота заједничке државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Посматрајући Србе из социолошког, психолошког, религиозног и антрополошког аспекта, он говори и о традицији српског народа и потенцијалима које ни тада нисмо знали да употребимо јер смо кренули странпутицом. Политика и страначка препуцавања, као и данас, и тада су доминирала нашим друштвом.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Vesti&id=352 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Vesti&id=352 - Пацијенти задржани на болничком лечењу имају средње тешку клиничку слику. Сви имају високу температуру, болове у мишићима и друге симптоме који упућују на трихинелу. За сада нема компликација, али их пажљиво пратимо јер паразит зна да се насели у срчаном мишићу и изазове запаљење истог – каже др Бранислав Јанковић.
Заражену кобасицу мештани Синошевића су конзумирали приликом прославе Св. Николе, код домаћина који је у селу познат као мајстор за клање свиња. Он тврди да је месо коришћено у справљању кобасице било редовно прегледано и да је анализом доказана његова исправност. Међутим, претпоставља се да је у овом ручно прављеном сухомеснатом производу коришћена и друга врста меса, од дивљачи, која вероватно није била прегледана.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Vesti&id=351 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Vesti&id=351 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Ekonomija&id=350 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Ekonomija&id=350 - Тражили смо да причамо са Митрићем, али нам је Зоран Јовановић рекао да је он у Београду. Да ли је стварно тамо или не, не знамо, али је очигледно да је побегао, с обзиром да је знао да ћемо доћи, каже Радосав Јаковљевић из “Минералних ђубрива”.
Након што нису успели да разговарају са Јосипом Митрићем, радници су, преко Зорана Јовановића, в.д. директора “НАП 2000” а.д., најавили посету градоначелнику Шапца, Милошу Милошевићу.
- Сви који смо били у фабрици, ишли смо и код градоначелника Милошевића. Када смо дошли, рекли смо му наше услове, а он је рекао да ће контактирати Министарство економије и регионалног развоја, каже Јаковљевић.
Наиме, радници имају два захтева, и исте су саопштили и градоначелнику и представницима “Холдинга”. Један је да се преиспита начин на који су обрачунаване заостале зараде, а други је да им се из кредита исплати 30 одсто, а да им остатак дуга буде исплаћен након приватизације, односно од продаје фирме.
Да постоји разлог да се сумња у регуларност обрачуна, радници објашњавају тиме да су у неким фирмама пренапумпане цифре, док су некима “закинули”. Овакав случај је са радницима “Зорка – НАП 2000” а.д., где од 2003. нису обрачунаване зараде уопште.
- Од 2003. године зараде нису ни обрачунаване, јер нико није имао, а ни хтео да обрачуна. Оно што ситуацију чини гором, јесте да су нам плате рачунали по минималној цени рада, док су некима рачунали по гранској цени рада, па се због тога сада појављују толике разлике у износима, каже Зоран Ристић, бивши председник синдиката у поменутој “Холдинговој” чланици.
Оно што још брине раднике је да ће морати да плате судске таксе више него што износи 30 одсто од заосталих зарада.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Ekonomija&id=349 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Ekonomija&id=349 Истовремено, према статистичким показатељима, посао је нашло 30 радника међу којима је мали број новозапослених. По речима Драгана Ђермановића, саветника за посредовање, реч је углавном о лицима којима је продужен рад на одређено време.
- Веома мало има оних који су новопријављени у радни однос у правом смислу те речи- закључио је Ђермановић.
У претходној години није се десила никаква посебна криза на тржишту рада, нити су се ефекти економске кризе, видљиви у реалној економији, негативно одразили на тржиште рада.
У оквиру јавних радова у Коцељеви је током прошле године посао нашло 39 незапослених. Како је најављено, мерама активне политике тржишта рада ће убудуће генерације усмеравати ка занимањима која су дефицитарна, а незапослене ће упућивати на обуке и преквалификације, како би и они имали веће шансе да пронађу извор егзистенције.
Годинама уназад у овој општини недостају професори математике и енглеског језика као и лекари.
В. Бошковић
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Kultura&id=348 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Kultura&id=348 - Ово је други пут да сарађујем са Шабачким позориштем. Почели смо са представом “Јеси ти то Нормане”, док је круна сарадње, тих деведесетих била “Ћелава певачица”. Рекао бих да су се и Шабачком позоришту и мени те представе посрећиле – истакао је Никита Миливојевић.
Ауторским пројектом “Случај у стану бр.2”, по речима редитеља биће настављена сарадња базирана на прослављеној филозофији апсурда. Гротескни реализам у предложеном тексту гради осам писаца који својим уметничким опредељењем припадају руској авангарди са почетка двадесетог века.
- Ово је компилација разних текстова који заједно у току рада треба да постану представа. Дакле, текст који је тренутно пред нама представља само полазиште које ће заједно са глумцима у процесу рада евулуирати. Последњих година глумци су моји креативни сарадници на пројекту. Што се тиче шабачког ансамбла, доста ми помаже што сам са тим људима раније радио, што им познајем физиономије и могућности, тако да се искрено надам да ћемо у раду на овом пројекту заједно уживати – наводи даље Никита Миливојевић.
По речима Зорана Карајића, директора Шабачког позоришта, ова институција се тренутно налази на врху узлазне линије којом је кренуло пре пет година, круну тог петогодишњег рада чини сарадња са Никитом Миливојевићем. Представа је пројекат “А” продукције у коју ће бити укључени сви расположиви капацитети шабачког театра, а када је глумачки ансамбл у питању, улоге ће бити поверене искључиво домаћим снагама. Т.Т.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Kultura&id=347 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Kultura&id=347 Чак 33 наслова сабрана у књизи издвојена су из “Гласа Подриња”, новине у којој је Ивановић до 1998. радио као новинар и уредник, а најстарији је у септембру 1976. године посветио “Зоркиној” колонији.
Шеснаест текстова је издвојио из листа “Народна стварност”, а најстарији “Брисање прошлости” носи датум 29. новембар 2005. године, и наднаслов “како је ДОС у Шапцу схватио историју”. Запис говори о промени назива улица, у којој су избрисана имена Луке Стевића, носиоца 19 одликовања из балканских и два светска рата, и Лепе Срнић, жене која је за слободу дала четири сина. Ивановић је у истом недељнику, годину дана касније, објавио и наслов “Усмрћена други пут”, посвећен народном хероју Вери Благојевић која је после свирепог мучења стрељана на Шицари 1942. године, два месеца пре свог 22. рођендана, а родни Шабац јој због комунистичке идеје за коју је живот дала избрисао готово сваки траг. О “страначкој острашћености која разум мути”, аутор је сведочио и написима о четири брата Срнића, Драгану, Момчилу, Михаилу и Душану.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Objektiv&id=346 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Objektiv&id=346 - Велико је задовољство видети оволики број грађана Шапца и оволико учесника. Хвала свима који држе до традиције, али и Шапчанима на великом одзиву на дан када се Господ јавио - истакао је, освештавши воду и благословивши такмичаре, владика шабачки Лаврентије.
На стази дугој 33 метра која представља сећање на Христове године живота на земљи, наступило је 54 такмичара и шеснаестогодишња Тијана Калачанин из Параћина. Најбржи је био Саша Јовановић ватерполиста из Шапца који је четврти пут пливао за Богојављенски крст.
- Јако сам срећан, мада себе лично не сматрам победником. За мене су сви који су ушли у воду победили. Учествовало је доста такмичара и конкуренција је била велика. Атмосфера је била одлична чак и поред велике хладноће. Надам се да ће следеће године бити још боље и да ће још већи број учесника пливати за крст, рекао је Саша.
Међу такмичарима биле су и гошће из Македоније и Хрватске. Најмлађи учесник је био четрнаестогодишњи Никола Сибинчић.
- Лепо је бити учесник овако масовних манифестација. Надам се да ћу испливати и оправдати величину Богојављења, тихо је говорио Никола.
- Истрајавам и зарад давања примера млађима. Некада су говрили да смо, или луди, или верујемо у Бога. Луди нисмо, али у Свевишњег верујем свим бићем и биће тако докле је и нас и Богојављења, блистао је популарни Михаило Глигорић - Глиша.
Млада Тијана Калачанин пливала је веома добро и побрала велике симпатије публике.
Победнику пливања, припао је пехар, дар главног покровитеља престолонаследника принца Александра Карађорђевића, освећени крст и иконе дар шабачке Цркве, Школе за уметничке занате и сликарке Тање Ристић, златник, дар МЗ „Доњи Шор“ и пехар, златаре „Шарчевић“.
Након завршетка манифестације, у просторијама шабачке Цркве, организован је свечани ручак и додела признања такмичарима.
С.К.-М.Д.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Objektiv&id=345 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Objektiv&id=345 Као и сви ранији, концерт у сали Шабачког позоришта поводом Нове године по старом српском календару, био је празник за уши и душу. Поред мешовитог, у програму су учествовали и дечји хор Свети Јован Богослов, камерни хор Пријатељи и Лазар Торбица, изузетно надарени ученик Музичке школе “ Михаило Вукдраговић”. Начин на који је одсвирао Хендлову Свиту у Де молу и Бумбаров лет Николаја Римског Корсакова, као и аплаузи које је добио, ако настави вредно да вежба и пубертет ништа не поремети, сигуран су знак да ће се о овом клинцу у будућности чути још много лепог. Мешовити и дечји хор су се представили духовним репертоаром, а камерни хор Пријатељи је певао и спиритуале.
]]> http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Putopisi&id=344 http://www.glaspodrinja.rs/vest.php?rubrika=Putopisi&id=344 Дипломата изузетних способности, образован и прогресиван, одмах је проценио да би тек откривено острво било благодет за Велику Британију. Одмах је започео преговоре са тадашњим малезијским султаном о његовом откупу. Када је успешно завршио посао обавестио је своје претпостављене у домовини. Но, уместо похвале сер Стамфорда Рафлеса је дочекало незадовољство, па гнев енглеског адмиралитета. Без обзира што им је С. Рафлес све време доказивао стратешку важност целог подухвата – британски моћници замерили су му што је одлуку о свему донео сам!
Борац по природи, упоран и изнад свега доследан енглеској круни – сер Рафлес је наставио започети посао и убрзо - од рибарског села створио град који је и данас важан трговачки чвор између Истока и Запада.
Током првих педесет година у Сингапур се слива река емиграната – посебно из јужних делова Кине, Малезије, Индије.
Тек 19-ти век одаје признање творцу града; поред бројних установа које носе име сингапурског творца, саграђен је један од најугледнијих светских хотела -“Рафлес” хотел. Направљен у колонијалном стилу има 70 продавница, кафеа, ресторана, тропских башта и сеница смештених испод аркуса. Та импозантна грађевина која заузима целу градску четврт - и данас представља престижно пребивалиште светског “џет-сета”. Сомерсет Мом који је у њему боравио записао је: “Рафлес ће увек бити легенда егзотичног Истока.”
Други човек који је наставио да унапређује Сингапур је Ки Ан Ли, дугогодишњи градоначелник чији је мото “Рад, рад и само рад!”
Године 1959. Сингапур престаје да буде британска колонија. После краткотрајног савеза са Малезијом, 1965. добија независност. Али, Малезија и Сингапур су и даље у непрекидној вези. Сингапур - у овом делу света водећа сила у банкарству, трговини, туризму и преради нафте - из Малезије свакодневно купује воду, храну и разне сировине…
]]>