Peruanska jagoda, voće Inka u srcu Majura

Šta je to malo, žuto, okruglo, raste na žbunu, liči na korov i pripada rodu paradajza? Logično, peruanska jagoda.Ova neobična biljka raste u Majuru. Ukusom malo podseća na lešnik, ali prerađena u slatko postaje nešto jedinstveno, što se ne može opisati, nego se mora probati.

Peruansku jagodu je prošle godine zasadila Jelena Kujundžić, a za nju je saznala sasvim slučajno. Slatko koje je dobila od nje toliko se svidelo i njoj i svima koji su probali, da je odlučila da se ove godine bazira samo na preradi fizalisa, kako je botaničko ime ove biljke.

-Sin je želeo da posadim bamiju. Tražila sam na internetu da naručim seme i naišla na peruansku jagodu. Kada sam pročitala koliko je zdrava i koliko sadrži vitamina i drugih korisnih materija čija kombinacija ne može da se nađe nigde drugo, odlučila sam da je naručim, kaže Jelena.

Peruanska jagoda sadrži vitamine A, C, B2, B6, B12, gvožđe, kalcijum, karoten, fosfor... Dobra je za imunitet, dijabetes, kod alergija, astme, ublažava reumatske bolove... Smatra se da je jedan od najjačih antioksidanasa.

-Od jednog kupca koji živi u Holandiji sam čula da je tamo sveža cenjena kao lek za prostatu. Iako kažu da ih ne treba jesti više od desetak dnevno, jedan naš čovek koji živi u Austriji mi je rekao da su tamo jako popularne i da ih on jede u većim količinama, bez negativnih efekata, navodi Jelena.

Plod peruanske jagode nalazi se u ljuski koja izgledom podseća na mali lampion. Naša sagovornica kaže da postoji oko 500 različitih vrsta fizalisa u svetu i da ona postoji i kod nas. Raste na obroncima šuma i poznata je kao ljoskavac. Neki je smatraju za otrovnu, zbog toga što je otrovan žbun na kom raste. Postoje i one vrste koje se ne jedu.

Neobični plodovi perunske jagode

-Seme sam prošle godine naručila iz Slovenije. Sada mogu da je gajim i iz sopstvenog semena. To je voće starih Inka i u svojoj postojbini, Južnoj Americi, je višegodišnja biljka. Kod nas, zbog drugačije klima, opstaje samo godinu dana. Za godinu dana sam stekla dosta iskustva. Sledeće godine ću staviti zalivni sistem kap po kap, kako bi mogla da je stalno navodnjavam, kaže Jelena.

Prošle godine Jelena je prodavala samo slatko od peruanske jagode. Ove godine na pijacu je iznosila i svežu, ali je napravila i džem.
-Najviše sam se o peruanskoj jagodi informisala na interentu. Tamo sam pronašla i da je dobra u kombinaciji sa muskatnom tikvom, koju sam slučajno posejala. Tako sam napravila džem, koji treba da bude u odnosu 5:2 tikva i jagoda, ali ja sam stavila više jagode. Dosta je cene poslastičari i najviše je koriste za ukrašavanje, jer je dekorativna i ima zanimljivu boju. Ja sam probala slatkim da prelijem običan sladoled i ukus je neverovatan, navodi Jelena.

Problemi koje je u privredi izazvala pandemija koronavirusa nisu zaobišli na male proizvođače. Jelena je, kao i druga domaćinstva koja se bave prodajom domaćih proizvoda, najviše prodavala na sajmovima i bazarima. Bazari, koji su u Šapcu organizovani svakog meseca, ove godine su održani samo dva puta. Sada svoju robu iznosi samo na pijacu.

-Prodaja na internetu ne daje rezultate. Zovu ljudi, raspituju se, ali niko ne naručuje. Na Bazaru steknemo stalne mušterije. Nadam se da nas tokom ove pauze neće zaboraviti, kaže Jelena.
Pored peruanske jagode, Jelena je za prodaju spremila i džem i slatko od smokve. Takođe, prodaje i cveće, a ove godine se bazirala na kalama. Za porodicu sadi baštu i tako je u pokretu “od svitanja do sumraka”.