Dečji psihijatar Doma zdravlja „Dr Draga Ljočić“ dr Ivana Pantelić: Roditelji teško primete, još teže prihvate

Nakon stravičnog događaja kada je 13-ogodišnjak u beogradskoj školi ubio devet svojih vršnjaka i čuvara u javnosti se povela velika polemika oko mentalnog zdravlja mladog ubice. Ne želeći da se bavimo špekulacijama na osnovu informacija iznetih u medijima i donosimo zaključke o konkretnom slučaju, pričali smo sa dečjim psihijatrom generalno o mentalnom zdravlju dece, na koje znake treba obratiti pažnju i kada roditelji treba da reaguju.

Dečji psihijatar Doma zdravlja „Dr Draga Ljočić“ dr Ivana Pantelić ističe da se razvoj dece prati još od trudnoće, ali i da roditelji ne mogu da primete, a često ni prihvate da kod deteta postoji neki problem. Navodi da je prvih pet godina u životu deteta najvažnije za razvoj, ali i pravovremeno reagovanje.

Kome se obratiti kada postoji problem
-Kada roditelji primete da postoji neki problem adresa na koju prvo mogu da se obrate su psiholozi u predškolskom i školi. Ipak, oni su često preopterećeni i postoji neka vrsta stigme ako dete ide u školi kod psihologa, to se smatra vrstom kazne. Kod nas u Domu zdravlja, pored mene radi i dečji psiholog i takođe se mogu i nama obratiti, kaže dr Ivana Pantelić.
Broj telefona na koji se roditelji mogu obratiti našoj sagovornici u Domu zdravlja je 015 363 650.

-Razvoj dece se ne prati samo od rođenja, nego i u trudnoći. Gleda se da li ima nekih problema, kao što su bolest majke, upotreba lekova, stresne situacije, što sve kasnije može da ima uticaja. Takođe i na porođaju može da se desi nešto što zahteva kasnije praćenje. Sistematski pregledi su isto jedan od načina da se otkrije da postoji problem. Roditeljima je teško da primete neko odstupanje, a često još teže da prihvate da dete ima neki problem, navodi dr Pantelić.

Sistematski pregledi su isto jedan od načina da se otkrije da postoji problem. Roditeljima je teško da primete neko odstupanje, a često još teže da prihvate da dete ima neki problem

Kaže da često pri uključivanju deteta u kolektiv, odnosno pri polasku u vrtić, odstupanja mogu doći do izražaja. Zbog toga je važna i uloga vaspitača koji bi primetili i ukazali na problem.

-Roditelji nam se u ranom uzrastu deteta najčešće javljaju zbog potpunog izostanka ili nedovoljnog razvoja govora. Međutim, govor nije jedini vid komunikacije. Više brine kada dete ne reaguje na svoju okolinu, kada izostaje kontakt pogledom i interakcija sa okruženjem. Skoro u svakoj grupi u vrtiću ima dete koje je više po strani, igra se za sebe i na koje više treba obratiti pažnju. Takođe je važno i kako se dete igra- da li je igra stereotipna, da li uništava igračke... Prvih pet godina je izuzetno važno za reagovanje. To je uzrast kada se najviše razvijaju moždane strukture, skoro 90 odsto, kaže dr Pantelić.

Ubicu podržavaju najčešće zlostavljana deca
-Nakon događaja u Beogradu imali smo pozive iz škola da deca daju podršku i neprimereno reaguju na sve to. Uglavnom su to bila deca koja su trpela zlostavljanje. Objavljivanje podataka, odnosno imena i prezimena u medijima najverovatnije je dovelo do toga da se deca pogrešno identifikuju sa njim, kaže dr Ivana Pantelić.

Upozorava da nije dobro kada je dete previše mirno, a isto tako ni kada ode u drugu krajnost i previše je aktivno. Ipak, neki znaci više od drugih predstavljaju upozorenje.

-Važno je kako dete reaguje u kolektivu, kako reaguje na novog člana porodice – brata, sestru, da li pokazuje emocije kada se neko drugi oseća loše, da li ima empatiju i osećaj krivice. Agresija, okrutnost prema životinjama su takođe alarmi. Psihopate se rađaju, ali dosta zavisi od porodice i okruženja kako će se to razvijati i kako će se oni uklopiti u društvo. Važno je da roditelji, vaspitači, učitelji, bake i deke, utiču na to da posledice budu što manje. Vaspitači i učitelji treba da budu partneri roditeljima, a ne suprotstavljena strana. Oni dosta vremena provode sa decom i vide ih u interakciji sa drugima. Roditelji često pogrešno shvate dobronamerno skretanje pažnje na problem. Deca umeju da budu manipulativna, da lažu. Svako dete ponekad laže, kao i odrasli. Ne pamtim da sam od nekog deteta čula da je ono prvo počelo i da je krivo za nešto, uvek sebe predstavljaju kao žrtve koje su se samo branile kada je došlo do nekog sukoba sa vršnjacima, navodi naša sagovornica.

Skoro u svakoj grupi u vrtiću ima dete koje je više po strani, igra se za sebe i na koje više treba obratiti pažnju

Protivnica je toga da dete u prvim godinama života ima pristup ekranima poput telefona, tableta, kompjutera. Imali su slučajeva u praksi da roditelji dovedu dete sa nekim problemom, a da poboljšanje pokaže vrlo brzo po ukidanju pristupa telefonu i kompjuteru.

-Važno je deci ponuditi i druge sadržaje. Takođe i vannastavne aktivnosti treba da budu u skladu sa interesovanjem deteta. Ne treba dete terati da istrajava u nečemu za šta je izgubilo interesovanje. Par meseci je dovoljno da vidi da li mu se nešto sviđa ili ne. Dete mogu da opterete i prevelika očekivanja roditelja i kada je porodica jako uspešna. Takođe, roditelji treba i da postave granicu. Lepo je priuštiti detetu, ali je kvalitetno provedeno zajedničko vreme neprocenjivo. Ne mora da se letuje na egzotičnim destinacijama, može da se ode i na izlet negde u blizinu. Prezaštićivanje dece takođe može da bude jako loše, kaže dr Ivana Pantelić.