2. decembar 2023.2. dec 2023.
Foto: privatna arhiva

Foto: privatna arhiva

Prof. dr Milan Maletić, vanredni profesor na Veterinarskom fakultetu: Bogatinac na privremenom radu u Beogradu

Profesionalni put ga je odveo u Beograd, ali mu je Mačva u srcu i uvek sa ponosom ističe da iz nje potiče. Opština je to prepoznala, pa je na njen dan dobio zasluženo priznanje
Prof. dr Milan Maletić rođen je Bogatiću, u Ulici 7. jula, gde mu i dalje žive roditelji. Imao je, ističe, tu sreću da odraste u čestitoj mačvanskoj, poljoprivrednoj i radničkoj porodici, gde je odgajan u skladu sa tradicionalnim vrednostima, a u tom duhu vaspitava i svoju decu. Zdravo detinjstvo postavilo je temelje za buduće uspehe. Profesionalni put ga je odveo u Beograd, gde sad radi kao vanredni profesor na Veterinarskom fakultetu. Voli Mačvu, ona mu je u srcu i uvek sa ponosom ističe da iz nje potiče. Opština je to prepoznala, pa je na njen dan dobio zasluženo priznanje.

Vredan rad i istrajnost
-Nagrade stvarno uvek prijaju, naročito kad dolaze iz sredine u kojoj ste rođeni i odakle ste krenuli da se školujete. Osnovno i srednje obrazovanje sam završio u Bogatiću i pamtim ga po najlepšim dečačkim uspomenama, stekao sam iskrene prijatelje. Kad dolazim u Bogatić, redovno se posećujemo, ostvario sam i neka kumstva. Bogatić uvek figurira kao mesto kome se već više od dve decenije mog života i boravka u Beogradu uvek vraćam. Nagrada je za mene i obaveza da opravdam poverenje onih koji su me za nju predložili, da se i dalje trudim i ostvarujem na profesionalnom planu. Smatram da je to i podsticaj za neke nove mlade ljude koji će dolaziti u Beograd da studiraju da se kao i ja ostvare u mnogo većem gradu i sredini nego što je Bogatić. Budući da sam i veterinar i profesor Veterinarskog fakulteta i sa te strane je ta nagrada došla kao priznanje, ne samo meni kao pripadniku tog esnafa, nego svim ljudima naše struke iz Mačve koji su priznati u širim stručnim krugovima u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji- podvlači Maletić.

U dečačkim danima, kad je završavao osnovnu školu, dvoumio se između dve profesije, sadašnje i teologije, s tim što je veterina uvek bila u prvom planu. Završio je srednju veterinarsku školu u Bogatiću kao đak generacije te 2001. Po diplomiranju, sa skromnim očekivanjima, prijavio se na prijemni ispit za Veterinarski fakultet u Beogradu, položio i kao šesti na rang listi i budžetski student upisao prvu godinu studija.

Foto: Privatna arhiva


-Moja očekivanja su u tom momentu bila da fakultet završim u što je moguće kraćem roku, da se profilišem kao terenski veterinar i nakon završetka studija vratim u Bogatić. Budući da sam radne navike stečene u srednjoj školi preneo i na fakultet, kontinuiranim radom i zalaganjem uspeo sam da ostvarim zavidan uspeh. Svaku godinu sam davao na vreme. To mi je bilo presudno i zbog mog boravka u Beogradu, jer sam bio u studentskom domu i završio fakultet sa najvišim prosekom, 9.52. Bio sam student generacije, za šta me rektorat Univerziteta u Beogradu i nagradio u septembru 2009. godine. Za mene je bilo važno da sam kroz studentski život i rad uspeo da sebi olakšam dobijanje određenog broja stipendija- Zadužbine Univerziteta u Beogradu, Opštine Bogatić, kao i studentski kredit i to mi je značajno pomoglo da sebi i svojoj porodici olakšam moj boravak u Beogradu- naglašava i dodaje da se nije odrekao ni lepih stvari, kao što su odlasci na susrete medicinskih fakulteta, sportska takmičenja kroz medicinijade, učešće u sportskoj sekciji, aktivno igranje rukometa, česte posete studentskim konferencijama.

Mačva kao kamen temeljac
Uz dobru organizaciju vremena i posvećen rad sve je to uspeo da stigne za šest godina, koliko je tada trajao fakultet. Po završetku osnovnih studija, u februaru 2009. godine, ostavio je sebi nekoliko meseci odmora, da bi u junu iste godine, zahvaljujući profesoru Zoranu Stanimiroviću, takođe Mačvaninu iz Ševarica, šefu katedre za biologiju na Veterinarskom fakultetu, započeo svoju naučnu postdiplomsku karijeru na fakultetu i uključivanje na projekat kojim je on rukovodio. Proveo je nekoliko meseci kod njega na katedri i u laboratoriji, upoznao se sa laboratorijskim radom, postavio osnove budućeg postdiplomskog usavršavanja i u septembru 2008. godine prešao na katedru na porodiljstvo, sterilitet i veštačko osemenjavanje, gde je i danas.

-U početku sam bio stipendista Fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, da bi u novembru 2010. godine započeo nastavničku karijeru. Izabran sam za asistenta na katedri za porodiljstvo, sterilitet i veštačko osemenjavanje. U međuvremenu sam odslužio i vojni rok u školi rezervnih oficira veterinarske službe od septembra 2008. do februara 2009. godine i stekao čin rezervnog potporučnika veterinarske službe. Vratio sam se na fakultet, nastavio doktorske studije i u oktobru 2015. doktorirao na svojoj matičnoj katedri, stekao zvanje doktora nauka, da bi 2017. godine bio izabran u prvo nastavničko zvanje docenta, a od 2022. do danas sam u zvanju vanrednog profesora. Pored toga, od 2001. obavljam funkciju prodekana za klinički rad, deo sam dekanskog kolegijuma i obaveze su mi vezane za kordinaciju rada kliničkih predmeta na fakultetu. Aktivan sam i u Veterinarskoj komori Srbije i do ove godine sam bio njihov predstavnik u Svetskoj asocijaciji veterinara, a od aprila sam predsednik stručnog odbora VKS-a koji čini sedam članova i bitan je za akreditaciju svih značajnih veterinarskih skupova u zemlji koje organizuju naučne i stručne institucije- objašnjava profesor.

Stručni rad i edukacije poljoprivrednika
Do sada je držao 50 i više stručnih i naučnih edukacija usmerenih ka patologiji, fiziologiji, reprodukciji farmskih životinja- krava, ovaca i svinja. Aktivni je učesnik svih naučnih skupova iz oblasti veterinarske medicine u Srbiji i nekoliko inostranih konferencija koje se bave reprodukcijom domaćih životinja. Objavio je više od 100 stručnih i naučnih publikacija, od toga 21 rad na spisku pretižnih naučnih časopisa, bio mentor u tri odbranjene doktorske disertacije, 10 specijalističkih i devet diplomskih radova. Rukovodilac je predmeta mobilna klinika, organizuje izlaske studenata na teren i do sada su bili na 24 različita po stanicima u Srbiji, između ostalog i u Bogatiću, Crnoj Bari, Šapcu.
-Imam jako dobru i otvorenu saradnju sa svim kolegama veterinarima koji vrlo rado izlaze u susret fakultetu, studentima i meni kao rukovodiocu kada dogovaram te posete i kad dolazimo organizovano autobusom. Pre nekoliko godina opština je preko Direkcije za poljoprivredu i selo organizovala nekoliko edukacija u kojima sam učestvovao i pokušao da svoje znanje i iskustvo u razgovoru sa farmerima prenesem. Takođe, i Udruženje odgajivača goveda Opštine Bogatić je organizovalo nekoliko stručnih edukacija, gde smo pričali o temama vezanim za reprodukciju goveda, svinja, zdravstvenu zaštitu farmskih životinja, što je naišlo na dobar odjek u populaciji mačvanskih farmera i domaćina. Smatram da je to dobar put, jer ne postoji ništa važnije, lepše, efektnije od žive reči, kontakta između predavača koji donosi najnovije informacije i farmera koji koristeći ih mogu značajno da unaprede proizvodnju, učine je profitabilnijom i, u krajnjem slučaju, smanje gubitke. Stojim na raspolaganju i ljudima iz struke i opštine, uvek sam raspoložen da svoje skromno znanje podelim sa njima i nadam se da će takvih prilika biti i u budućnosti- kaže Maletić.


Mnogi kvalitetni ljudi su poreklom iz Mačve, gde posebno ističe doktora dr Stojana Perića, neurologa u Kliničkom centru Srbije. Sa suprugom, koja je takođe doktor veterinarskih nauka i radi na Institutu za veterinarstvo u Beogradu, ima troje dece školaraca- od 11, 10 i sedam godina.

-Živim u Beogradu, ali ja uvek na pitanje odakle sam kažem da sam Mačvanin, Bogatinac na privremenom radu u Beogradu. Jednostavno, okolnosti su takve da je moj posao vezan za Beograd, ali moji koreni i poreklo su vezani za Bogatić i uvek sa ponosom to ističem. Mačva je kamen temeljac svih nas koji smo iz nje potekli- zaključuje Maletić.
D.Dimitrijević

Najnoviji broj

29. februar 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa