Đurđevdan je praznik koji u tradiciji naroda je uvek vezan za konačni kraj zime i početak proleća, a deo đurđevdanskog nasleđa su i brojni običaji očuvani u različitim krajevima Srbije.
Običji su uglavnom vezani za veče uoči praznika, noć i prvo jutro. Pre zore sledi odlazak u šumu gde se beru trave i biljke, te se od njih pletu venci za kićenje domova kako bi godina bila berićetna. Prisutno je kupanje u reci pre zore, negde se u vodu puštaju đurđevdanske biljke i uliva malo mleka, da cele godine budu zdravi oni koji običaj poštuju.
Poljoprivrednici izrađuju krstove od pruća leske kako bi njive i zasade štitili od grada. Ukoliko je sunčan dan 6. maja, godina će biti plodna. Ukoliko je kiša, sledi sušno leto.
U nekim domovima očuvan je običaj da veče uoči praznika domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, potom zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa, pa se to zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.
Đurđevdansko sunce najavljuje plodnu godinu (Image by Eva Michálková from Pixabay)
Đurđevdanski uranci, uz hranu (jagnje na ražnju), piće i veselje traju od prvog zraka Sunca do podneva na poljima.
Kažu da za praznik ne treba spavati u toku dana, a ako se desi, na istom mestu treba usniti i na dan Svetog Marka, 8. maja.
Isti dan Romi, svih veroispovesti slave praznik Erdelezi, dočekivanje proleća.
Đurđevdansko sunce najavljuje plodnu godinu (Image by Eva Michálková from Pixabay)
