20. maj 2024.20. maj 2024.
Foto: Glas Podrinja/J.R.

Foto: Glas Podrinja/J.R.

Tekst je objavljen u štampanom izdanju Glasa Podrinja. Svakog četvrtka potražite novi broj na kioscima.

Dušan Kovačević: Šabac kao inspiracija

Nakon 18 godina na šabačkoj sceni igra se Kovačevićev komad „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“ i akademik se vratio u teatarsku kuću u koju je prvi put kročio kao osnovac otkrivajući svoju ljubav prema budućem pozivu. Nakon gledanja, izrazio je zadovoljstvo što je upravo šabački ansambl izveo komad koji je njemu posebno drag, jer ga vezuje za velike prijatelje, glumce Boru Todorovića, Milenu Dravić, Batu Stojkovića
Nakon 18 godina na šabačkoj sceni igra se Kovačevićev komad „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti“ i akademik se vratio u teatarsku kuću u koju je prvi put kročio kao osnovac otkrivajući svoju ljubav prema budućem pozivu. Nakon gledanja, izrazio je zadovoljstvo što je upravo šabački ansambl izveo komad koji je njemu posebno drag, jer ga vezuje za velike prijatelje, glumce Boru Todorovića, Milenu Dravić, Batu Stojkovića.

-Ovo je kuća u kojoj sam bio prvi put i jako mi je drago što ovo pozorište izvodi jedan od komada koji je meni na neki način posebno drag jer me vezuje za moje velike prijatelje, glumce Boru Todorovića, Milenu Dravić, Batu Stojkovića. To smo mi uradili pre 30 i više godina u Zvezdara teatru. Pisao sam je početkom devedesetih godina, kad je bila ona opšta kriza i kada je Bata Stojković, koga sam pomenuo, imao platu četiri marke. Priča o čoveku koji odustaje da igra je bila nekakva inicijalna ideja, a kasnije se to pretvorilo u nešto sasvim drugo- naveo je Dušan Kovačević.

Povodom prve premijere rekli ste da svoje komade režirate jer postoji bojazan da publika ne izađe iz sale sa istim osećanjem kakvo ste vi imali kada ste ga pisali. Da li je ta bojazan otklonjena nakon izvođenja šabačkog ansambla?
Ovo je novo čitanje na jedan jako zanimljiv način i shodno današnjem vremenu, bliže realizmu. Taj komad sam pisao polovinom devedesetih godina u potpuno drugim i političkim i istorijskim uslovima, tokom rata devedesetih godina i to se odrazilo na celu priču. Danas je ovo sećanje na to vreme. Mogu reći da je Šabačko pozorište uložilo maksimalan trud zajedno sa rediteljem i uradilo jednu zanimljivu i uzbudljivu predstavu koja je shodna opet, današnjem vremenu. Jako dobro su se snašli u toj transformaciji da iz jednog vremena koje je bilo potpuno drugačije „prebace“ u neko drugo vreme i da to bude jedna jako zanimljiva predstava. Nisam najmerodavniji da pričam o tome, pričam iz svog ugla, kao pisac. Sećam se nekih scena koje su vrlo slične kao onim u Zvezdara teatru. Ima ovde nekoliko glumaca koji su napravili odlične uloge. Mislim da će ovo biti predstava koja će se igrati dugo i ovde, a gostovaće i u Beogradu.

Foto: "Glas Podrinja"


Komad govori o „mrtvim“, a prividno živim ljudima koji obavljaju te neke „mrtve“ poslove i bilo bi jako opasno da ih neko probudi iz tog sna i ukaže im na njihovo stanje. Koliko su takvi ljudi opasni za društvo današnjice?
To je priča o definisanju prividno živih ljudi. Vrlo je relevantno šta je to i koja je to definicija. Ima mnogo ljudi koji su samo prividno živi, a zapravo, niti rade, kao što se u predstavi priča, niti žive, nisu ni živi, ni mrtvi, nego su između te dve opcije. Sad, nažalost, sa ovim što se događa u svetu, sa ovim ratovima i svim ostalim, jako je puno ljudi koji ne znaju da li su živi ili su mrtvi. Tako da je ta priča koju sam pisao pre 30 i više godina odjednom dobila aktuelnost sa ovim današnjim čudima i užasima. Za mene je bilo iznenađujuće da nešto što sam mislio da je kraj, pošto je to bio kraj tih ratova, da ih više neće biti, odjednom ih je više i odjednom se svet nalazi u jednoj situaciji koja podseća na neke početke tokom 20. veka.

Naziv predstave poslužio je kao neka igra reči kojom želite da ukažete da se zapravo ljudi više bave tuđim nego svojim životima, to im je nekako usputno.
To je globalna priča o tzv. velikoj, univerzalnoj civilizaciji. Svi smo mi jedno veliko selo na planeti. Uz pomoć tehnologije, kultura je došla do tog uniformisanja mišljenja, života i rada, i svega. S jedne strane je to jako dobro, s druge strane nije najbolje, jer, jednostavno se ceo svet pretvara u jedan način života, mišljenja, govora, gubi se individualnost, različitost civilizacija, ljudi, govora, jezika, ono što je zapravo osnova našeg ljudskog postojanja.

U ovoj predstavi jedan osrednji glumac, čak, može se reći, prilično loš, dobija jednu noć šansu da igra glavnu ulogu i on tu šansu koristi maksimalno. Odnosno, on zloupotrebljava pozorište, publiku i to mu je prva i verovatno poslednja uloga, ali je dobio tih svojih pet minuta da bude neko ko zapravo nije. Takvih ljudi ima puno u životu, koji su na pogrešnim mestima i u pogrešnim ulogama, zamenili neke ljude koji su odustali iz bilo kojih razloga


Kada predstava ne može da se igra, sledi improvizacija. Tako i mi, kako ste svojevremeno rekli, svedočimo stalnom odlaganju života. Koliko smo se od toga odmakli sa ove vremenske distance?
Mi imamo osećanje stalno da ne radimo ono što bi trebalo da radimo, nego da igramo uloge nekih drugih ljudi i da zapravo, vrlo malo ljudi radi pravi posao. U ovoj predstavi jedan osrednji glumac, čak, može se reći, prilično loš, dobija jednu noć šansu da igra glavnu ulogu i on tu šansu koristi maksimalno. Odnosno, on zloupotrebljava pozorište, publiku i to mu je prva i verovatno poslednja uloga, ali je dobio tih svojih pet minuta da bude neko ko zapravo nije. Takvih ljudi ima puno u životu, koji su na pogrešnim mestima i u pogrešnim ulogama, zamenili neke ljude koji su odustali iz bilo kojih razloga. Cela ideja je zamena. Ako neko ko valja neće iz bilo kog razloga da igra, pojaviće se neko ko će doći na njegovo mesto i odigrati njegovu ulogu. To je u ovoj predstavi očigledno i dobro prepoznato.

Imamo tu rečenicu „Publika je svetinja“. Koliko ste se puta u životu i u iskustvu, kroz rad, vodili time, jer za „tugu i žalost ima vremena, ali u međuvremenu treba živeti kao da do nesreće neće nikad doći“?
Vrlo često. Ova predstava je simbolična. Ona se događa u pozorištu, ali mogla je da se dogodi u nekoj fabrici, firmi, školi, bilo kojoj zgradi koja je institucionalna. Događa se u pozorištu, jer ja živim u pozorištu, poznajem taj svet jako dobro i znam taj privid života, znam kad je dobro, kad je loše. Pozorište je prolazilo kroz svoju istoriju kao sve kuće kroz sjajne, velike uspone i kroz padove. Ovo je jedna simbolična priča koja je, nažalost, beskrajna. Ovakvih scena i događaja će biti u budućnosti. Ima ovde dosta i stilizacije, ima nečega što je parafraza nekakvih priča iz romana ili nekih događaja koje smo gledali, čitali, ali, sve u svemu, jedna čestita, dobra postava.

Ima mnogo ljudi koji su samo prividno živi, a zapravo, niti rade, kao što se u predstavi priča, niti žive, nisu ni živi, ni mrtvi, nego su između te dve opcije


Imate Ključ grada, ostavili ste ovde i pisaću mašinu na kojoj ste stvarali. Može li Šabac da posluži kao inspiracija za neki novi komad?
Poslužio je jako puno u mom životu i u dramama, sećanjima, pričama, u mnogim knjigama pričama i dramama se pominje Šabac ili sam o njemu razmišljao kada sam pisao, iako nisam pominjao direktno ime grada. Mnoge događaje iz detinjstva, iz rane mladosti, sam prepisivao sećajući se toga često. Ovde se uvek osećam kao kod kuće. Posebno sam uzbuđen uvek kad dođem u Šabac, jer sam ovde proveo punih 15 godina. To je nekakav tzv. privatni životni krug. U ovom pozorištu sam odgledao prvu pozorišnu predstavu kad sam bio učenik osnovne škole. To je bila adaptacija nekog romana Branka Ćopića. Od tog dana pa do danas, ja sam proživeo život u pozorištu, ne znajući tad, kad sam došao kao učenik, da će mi to biti životni poziv. Šabac je grad iz koga sam krenuo, ne u svet, nego u život. Promenio sam nekoliko gradova, putovao po svetu, ja sam zapravo u sećanju ostao vezan za te rane dane, detinjstvo i ono što čovek u životu sa tih nekih sedam, osam, deset godina nauči. Kasnije samo nadograđuje, obogaćuje to znanje.
D.Dimitrijević

Najnoviji broj

13. jun 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa