Za slavu mora da bude

Pečenjare već uveliko primaju porudžbine, ribarnice rezervacije. Vlasnik pečenjare u Šapcu kaže da se kilogram prasetine već duže vreme „drži“ po staroj ceni, i da ne očekuje drastično poskupljenje.
Cene gotovog pečenja po kilogramu kreću se oko 2000 dinara za prasetinu, dok je kilogram jagnjećeg pečenja skuplji za 1000 dinara. Svakako, to je najlakša ali ne i najpovoljnija varijanta kada je sve spremno i samo se preuzme u unapred dostavljenim ovalima.

Mnogi se radije odluče na uslužno pečenje, pa sami nabavljaju prase ili jagnje na tržištu. Cena prasadi varira od 350 do 400 dinara „žive vage“, jagnjadi od 450 do 550 dinara, kaže prodavac koji se bavi uslužnim pečenjem mesa. Na to treba dodati i oko 4500 hiljade za ređenje, pečenje i pregled. Jagnjeća sarma koja se takođe dosta naručuje u vreme slava, je 890 dinara za kilogram.

Foto: "Glas Podrinja"

U ribarnicama slična situacija. Do posta je ostalo nešto manje od mesec dana ali je za slave koje „padaju“ u tom periodu, već počelo upisivanje.

- Na vreme su naši kupci počeli sa rezervacijama i za Svetog Nikolu, tada baš bude gužva. Pošto poslujemo već dvadeset godina, imamo stalne mušterije i oni su navikli na kvalitet koji ovde dobijaju. Njihovo poverenje naravno ne koristimo, pa se tako cene nisu menjale godinama unazad. Najviše se traži šaran. Kilogram „žive“ ribe je 880 dinara sa uslugom pečenja. Ako se pazare gotove šaran šnicle, onda je cena 1500 dinara po kilogramu – priča Jasmina Došen iz poznate šabačke ribarnice.

Jasmina Došen, Foto: "Glas Podrinja"

Sve je više i onih koji se odlučuju za naručivanje kolača i torti za slavu. Razlog je najčešće nedostatak vremena za pripremu i relativno mala razlika u ceni kada se ukalkuliše utrošeni materijal.

-Cena za kilogram sitnih kolača se kreće u rasponu od 800 do 1300 dinara za kilogram. Za veće količine može i popust. Počele su narudžbine za predstojeće praznike. Primećujem da se svake godine sve veći broj domaćica odlučuje da naruči slatki deo slavske trpeze – kaže Danijela iz okoline Šapca koja je od pre nekoliko godina počela mini proizvodnju kolača.

Foto: Canva

Šapčani, iako se slažu da za krsnu slavu nije najvažnije posluženje i izbor jela na stolu već kolač, žito, sveća i vino, ipak gošćenje ne svode na minimum. „To je jednom u godini, i takav je običaj“, skoro pa su jednoglasni u objašnjenju.

- Slavimo Đurđic, kao i svake godine, ako izuzmemo 2020. kada je bila korona, ne smanjujumo ni broj gostiju niti ono što će se naći na trpezi. Ja sam zadužen za nabavku, piće i pečenje, supruga i ćerka za sve ostalo, od supe do sitnih kolača. Njih dve i desetak dana ranije počnu da mese kolače, puna nam kuća bude poslužavnika sa kolačima koji se seku i slažu uoči ili na sam dan slave. Imamo oko tridesetak gostiju ali se uvek spremi hrane kao da je bar duplo više. Kažu stari „ako ne pretekne ne bi dosta“. Za slavu mora da ima – kaže jedan Šapčanin.

Foto: Canva

- Volim ovo doba godine. Tad nam je slava a i idemo kod prijatelja i rodbine. Tokom godine nemamo vremena za druženje i posećivanje, ali kad dođe slava, to se podrazumeva. Naša krsna slava je Aranđelovdan, ove godine „pada“ u četvrtak i već vidim da će se osim sutradan na patarice, proslava produžiti i na dane vikenda. Ima puno posla oko spremanja, umorimo se svi u kući, ali ne pada nam teško. Ja sam zadužena za najveći deo onoga što će se naći na trpezi. Iako od pre nekoliko godina praktikujem da naručim gotove slavske kolače jer ne stižem sve sama da spremim, ostane još dosta toga da se uradi. Kupujem od proverene „majstorice“ za sitne kolače i nije to cenovno velik izdatak kad se uporedi sa tim koliko posla ima oko spremanja i uštedom vremena – objašnjava Rada P.