7. mart 2025.7. mar 2025.
ZJZ Šabac
Prevencija i rano otkrivanje raka
Kao izuzetno delotvoran pristup u kontroli malignih bolesti, prevencija zauzima ključno mesto u svim javnozdravstvenim programima. Naučna istraživanja dovela su do sledećih zaključaka:
30–50% malignih bolesti može se sprečiti izbegavanjem poznatih faktora rizika. Upotreba duvana je pojedinačno najznačajniji faktor rizika za razvoj malignih bolesti, koji se povezuje sa oko 22% smrtnih slučajeva od raka u svetu. Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre. Prekomerna telesna težina i gojaznost povezuju se sa nastankom nekih tipova malignih bolesti (karcinom endometrijuma, dojke, debelog creva, prostate). Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.
Približno 10% slučajeva raka posledica je infekcije. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama uzrokovano je hroničnim infekcijama. U ovom pogledu, najznačajnije su infekcije virusima hepatitisa B i C (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), humanim papiloma virusom (rak grlića materice) i Helicobacter pylori (rak želuca).
Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su na svake dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Papa test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godine, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.
Borba protiv raka nije samo medicinski izazov već i zajednički društveni zadatak. Edukacijom, redovnim pregledima i usvajanjem zdravih životnih navika možemo značajno smanjiti rizik od raka i povećati šanse za rano otkrivanje i uspešno lečenje.
30–50% malignih bolesti može se sprečiti izbegavanjem poznatih faktora rizika. Upotreba duvana je pojedinačno najznačajniji faktor rizika za razvoj malignih bolesti, koji se povezuje sa oko 22% smrtnih slučajeva od raka u svetu. Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre. Prekomerna telesna težina i gojaznost povezuju se sa nastankom nekih tipova malignih bolesti (karcinom endometrijuma, dojke, debelog creva, prostate). Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.
Približno 10% slučajeva raka posledica je infekcije. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama uzrokovano je hroničnim infekcijama. U ovom pogledu, najznačajnije su infekcije virusima hepatitisa B i C (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), humanim papiloma virusom (rak grlića materice) i Helicobacter pylori (rak želuca).
U Srbiji se sprovode nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji imaju za cilj smanjenje oboljevanja i smrtnosti od ovih bolesti.
Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su na svake dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Papa test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godine, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.
Borba protiv raka nije samo medicinski izazov već i zajednički društveni zadatak. Edukacijom, redovnim pregledima i usvajanjem zdravih životnih navika možemo značajno smanjiti rizik od raka i povećati šanse za rano otkrivanje i uspešno lečenje.
ZZJZ
Aktuelno
Najnoviji broj
24. april 2025.
