Radna soba i salon Janka Veselinovića, kupljeni u Beču krajem 19. veka, sačuvani su zahvaljujući porodici Tufegdžić i od 1960. godine deo su Narodnog muzeja u Šapcu. Posle više od pola veka čekanja, 2024. godine sprovedena je temeljna konzervacija i restauracija. Muzej kroz različite projekte obnavlja zbirke, a podršku pružaju Ministarstvo kulture i Grad Šabac. Pored nameštaja, restaurisane su slike, ikone i ramovi, uključujući monumentalnu sliku „Velikani Podrinja“ i portrete Uroša Kneževića, koji su bili gotovo nevidljivi od slojeva prljavštine. Muzejska savetnica Tatjana Marković ističe da muzeji nisu samo čuvari prošlosti, već mesta susreta prošlih i budućih generacija, dok proces restauracije unosi poseban osećaj magije među zaposlene
U prostoriji vazduh je ispunjen oporim mirisom laka za nameštaj. Jarka bela svetlost reflektora pada na radnu površinu stola. Boje više nema, skinut je svaki sloj. Ostalo je samo drvo. Išmirglana ploča otkriva mala oštećenja, tragove vremena. Konzervator, u belim rukavicama, naginje se nad stolom, nanoseći četkicom precizan sloj zaštite na komad nameštaja koji je nekada pripadao poznatom književniku. Svaka mikro pukotina na drevnom stolu, svaki nabor, izučeni konac na nekada jarkocrvenoj svilenoj tkanini stolice, svedoče o putu muzejskih predmeta koji bi bez pažljive restauracije mogli postati hrana za drvene bube i zaborav.
Pretvaranje u prah neće biti sudbina radne sobe i salona Janka Veselinovića. Foto: "Glas Podrinja"
Put od Beča do Šapca Narodni muzej u Šapcu od porodice Tufegdžić otkupio je radnu sobu i salon Janka Veselinovaća 1960. godine. Zahvaljujući rodbinskim vezama predmeti su sačuvani i predati šabačkoj ustanovi kulture. Više od pola veka čekali su proces konzervacije i restauracije.
-Prva konzervacija je urađena 1962. godine. Ona je najverovatnije podrazumevala blago sređivanje boje i tapacirunga, no ozbiljniji konzervatorski tretman nije urađen sve do 2024. Nakon procesa dobili smo garnituru koja izgleda kao da je sada nastala, a reč je o predmetima s kraja 19. veka. Prema podacima koje posedujemo kupljena je u Beču i lađom je dopremljena do Zemuna, a potom u Beogad. Stilski pripada poznom bidermajeru, što joj daje dodatnu vrednost – pojašnjava istoričarka umetnosti i muzejska savetnica Narodnog muzeja u Šapcu Tatjana Marković. Foto: "Glas Podrinja"
Naglašava da često predmeti imaju višestruki značaj, zbog epohe i/ili ličnosti kojoj su pripadali.
-Činjenica da su radna soba i salon bili u vlasništvu našeg poznatog književnika Janka Veselinovića daje posebnu vrednost. Svaki predmet, bez obzira na to kojoj zbirci pripada ima posebnu priču. Za neke možemo samo da pretpostavimo, dok za neke imamo usmeno objašenje, ili pisani trag. U tom slučaju i naizgled obični predmeti mogu postati izuzetno vredni zbog onoga što se vezuje za njih – dodaje Marković. Foto: "Glas Podrinja"
Čuvanje istorije od zuba vremena i zaborava Proces konzervacije i restauracije osigurava da muzejski artefakti ostanu u što boljem stanju, ili da im se vrati stari sjaj. To je složen postupak koji uključuje stručnjake iz različitih oblasti – konzervatore, restauratore, istoričare umetnosti i druge. Narodni muzej u Šapcu kroz različite projekte brine o zaštiti i obnovi zbirke. Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Republike Srbije, kao i Grada Šapca, realizuju se programi konzervacije i restauracije predmeta.
Činjenica da su radna soba i salon bili u vlasništvu našeg poznatog književnika Janka Veselinovića daje posebnu vrednost. Svaki predmet, bez obzira na to kojoj zbirci pripada ima posebnu priču. Za neke možemo samo da pretpostavimo, dok za neke imamo usmeno objašnjenje, ili pisani trag
-Više od 40 slika, ramova, ikona iz lokovne zbirke je prošlo proces. Moram da pomenem konzervaciju i restauraciju slike „Velikani Podrinja“. Ona je završena 2015. i doneta iz Galerije Matice srpske dva meseca pre otvaranja nove stalne postavke. To je bio izuzetan poduhvat, jer je dimenzija 4x2,5 metra i ima dva rama. Da bismo približili njene dimenzije i kompleksnost rada na delu moram da istaknem da je to površina od 10 metara kvadratnih. Rađena je deo po deo, i to je trajalo oko dve godine. Značajan deo slika, posebno onih iz 19. veka su zahvaljujući konzervacijama vršenim u Narodnom muzeju Srbije, Galeriji Matice srpske, Centralni institut za konzervaciju, i privatnim konzervatorskim radionicama je sačuvano kao deo baštine koja ostaje iza nas za buduće generacije. Foto: "Glas Podrinja"
Narodni muzej je aplicirao i ove godine kod resornog ministarstva i nadaju se da će dobiti tražena sredstva. Šabačka ustanova kulture nema konzervatorsku radionicu, te im je zbog toga potrebna logistička i finansijska podrška.
-Trudimo se da najvrednije predmete sačuvamo kroz promenute projekte, jer nemamo svoju radionicu.
Magija umetnosti Ono što često nije zapisano, a ni pomenuto je osećanje i utisak zaposlenih u ustanovi kulture kada se predmet vrati sa procesa restauracije i konzervacije. Tatjna Marković priznaje da ne krije radost kada u Muzej stigne dugoiščekivani predmet.
-Osećaj je neopisiv. Najbolji primer su tri portreta, dela Uroša Kneževića. Slike su bile u veoma lošem stanju, potpuno crne, kao da su premazane voskom. Nismo mogli da vidimo naslikane portrete nastale 1848. godine. Na osnovu opisa na poleđini slika smo znali čiji su portreti – priča muzejska savetnica i napominje da su slike tada poslate Centralnom institutu za konzervaciju, koji nažalost više ne postoji. Foto: "Glas Podrinja"
-Trenutak kada su portreti stigli je bio magija. Poslali smo tri crna platna, a vraćena su tri jasna portreta izuzetno važnog umetnika 19. veka. Svi smo bili oduševljeni tom magijom. Predmeti su „živi“, posebno slike i s vremenom se menjaju. Interesantna priča je o delu Milana Nikolića iz osamdesetih godina. Autor je zaboravio da se nalazi u našem fundusu, a bila je izložena nakon restaruracije i konzervacije na jednoj našoj izložbi. Umetnik je bio fasciniran onim što je video – deli utiske i sećanja istoričarka umetnosti Marković.
Ulaganje u zaštitu kulturne baštine je ulaganje u budućnost. Muzeji nisu samo čuvari prošlosti, oni su mesta sureta prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
„Blago prošlosti u očima savremenika“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.
