Svetski dan borbe protiv alkoholizma

Svetski dan borbe protiv alkoholizma obeležava se 1. aprila sa ciljem podizanja svesti stanovništva o štetnim posledicama upotrebe alkohola. Konzumacija alkohola, sa svojim širokim spektrom negativnih efekata, predstavlja globalni javnozdravstveni i ekonomski problem.

Prekomerna upotreba alkohola jedan je od najznačajnijih faktora rizika po zdravlje. Alkohol je najrasprostranjenija i najpristupačnija psihoaktivna supstanca, čija je zloupotreba često društveno prihvaćena.

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, alkoholizam predstavlja uživanje alkohola koje dovodi do postepenog razvoja zavisnosti, uz štetne posledice po duševno i telesno zdravlje. Svake godine u svetu tri miliona ljudi umre usled prekomerne upotrebe alkohola. Skoro trećina svih smrtnih slučajeva uzrokovana je povredama koje su nastale kao posledica konzumacije alkoholnih pića.

Prema podacima poslednjeg istraživanja zdravlja stanovništva, sprovedenog 2023. godine u Republici Srbiji, 50,7% stanovništva ne konzumira alkohol (39,3% nikada nije probalo alkohol, a 11,4% ga nije konzumiralo u prethodnih 12 meseci). U populaciji mladih uzrasta 15–19 godina, 52,7% nije konzumiralo alkohol, pri čemu je taj procenat značajno veći kod devojaka (57,2%) nego kod mladića (48,1%). Muškarci u Srbiji tradicionalno u većem procentu svakodnevno piju – čak osam puta više u odnosu na žene. Takođe, navika svakodnevnog konzumiranja alkohola najviše je zastupljena među najniže obrazovanom (3,4%) i vangradskom populacijom (3,8%).

Jedna od karakteristika poremećaja zavisnosti od alkohola jeste da osoba nastavlja da pije uprkos problemima koje alkohol izaziva. Ne postoji precizan broj pića dnevno ili količina alkohola koja definiše poremećaj upotrebe alkohola, ali iznad određenog nivoa, rizici od konzumiranja alkoholnih pića značajno se povećavaju.

Alkoholizam kao bolest nosi sa sobom niz psihičkih i fizičkih komplikacija. Kontinuirana, hronična konzumacija alkohola dovodi do patoloških promena u vitalnim organima većine organskih sistema – oštećenja mozga, nervnog sistema, digestivnog trakta, pankreasa, srca, kože i drugih. Najčešće psihološke komplikacije alkoholizma su poremećaji raspoloženja, anksiozni poremećaji, seksualni poremećaji i poremećaji spavanja.

Konzumacija alkohola ne šteti samo osobi koja ga pije, već i drugima. Značajan deo tereta bolesti koje se pripisuju alkoholu proizilazi iz povreda, kao što su saobraćajne nezgode. Posebno su mladi ljudi nesrazmerno pogođeni negativnim efektima konzumacije alkohola – u 2019. godini čak 13% svih smrtnih slučajeva pripisanih alkoholu dogodilo se među osobama starosti između 20 i 39 godina. Dugoročno, štetni i opasni nivoi konzumiranja alkohola mogu dovesti do ozbiljnih društvenih problema, uključujući porodične probleme, poteškoće na radnom mestu, finansijske probleme i nezaposlenost.

Alkoholizam nije znak slabosti ili lošeg karaktera – to je bolest koja se može lečiti. Što ranije počne lečenje, veće su šanse za uspeh. Oko 30% osoba sa poremećajem upotrebe alkohola može trajno da se uzdrži od pijenja i bez formalnog lečenja ili programa samopomoći.

Borba protiv alkoholizma nije samo individualna odgovornost, već i kolektivni zadatak koji zahteva kontinuiranu podršku, razumevanje i angažovanje svih nas. Samo zajedničkim snagama možemo graditi zdravije društvo i smanjiti negativne posledice koje alkoholizam donosi pojedincima i njihovim porodicama.