S kafom obično počinje dan, a neki bez kafe uopšte ne mogu. Kafu pijemo i dok radimo i kada se opuštamo
Idemo na kafu?
Od energije do razdražljivosti
Posluženje je koje se podrazumeva. Jutarnji ritual, kafa sa kolegama na pauzi, kad dođu gosti, kad treba da odu. Šoljica crne kafe za dobrodošlicu i za pozdrav „sikteruša“. Uz vodu, čašicu alkoholnog pića, kocku šećera ili ratluk, kafa je neizostavni deo svakodnevice na ovim prostorima bez obzira na mesto stanovanja i pripadnost veri, naciji, društvenom ili obrazovnom staležu.
Najbitniji sastojak kafe je alkaloid kofein. Dokazano je da kafa deluje stimulativno na centralni nervni i kardiovaskularni sistem. Kofein pospešuje mentalnu funkciju, utiče na brže reflekse, koncentraciju i preciznost, što se naročito oseća posle prve jutarnje kafe. Foto: "Glas Podrinja"
- Dejstvo kofeina iz kafe oseća se već posle pet minuta od konzumacije, a sadržaj kofeina se smanjuje u krvi na pola za 3-6 sati. Takav uticaj, kako pokazuju istraživanja, pogodni su kod arterijske hipotonije. Zato se osobama sa sniženim krvnim pritiskom preporučuje jedna do dve šolje kafe dnevno. Posle popijene šoljice kafe, posle 30 minuta dolazi do povećanja krvnog pritiska, koji taj nivo održava do 3 sata, a nakon toga krvni pritisak vraća se na normalnu vrednost. Veće količine unete kafe odnosno kofeina, mogu povećati razdražljivost, izazvati nesanicu, hipertenziju, tahikardiju – navode stručnjaci.
U šoljici za crnu kafu nalazi se različita količina kofeina u zavisnosti od vrste. Foto: "Glas Podrinja"
- Šolja crne kafe sadrži 165 mg kofeina, filter kafe 64-124 mg kofeina, šolja espreso kafe sadrži 110-150 mg, instant kafe 40-100 mg kofeina, šolja dekofeinizirane kafe sadrži 2-5 mg kofeina. Posle unošenja u organizam kofein se brzo i potpuno resorbuje iz digestivnog trakta. Efekti koji se zapažaju nakon unošenja 1-5 mg kofeina po kg/TM su: pojačana pažnja, dobra koncentrisanost, osećanje energije i snage, smanjena potreba za snom. U većim količinama kofein izaziva: nesanicu, glavobolju, nervozu, bolove u mišićima. Ako se jaka crna kafa popije na prazan želudac, dolazi do pojačanog lučenja želudačnog soka, koji deluje na sluznicu želuca i izaziva neprijatan osećaj bola. Taj bol je jače izražen kod osoba sa gastritisom i ulkusnom bolešću, zato kafu ne treba piti na prazan želudac. Kafu ne treba piti ni u kombinaciji sa mlekom, jer kafa sa mlekom usporava varenje. Kazein iz mleka spaja se sa taninom iz kafe i nastaje tanat kazeina, jedinjenje koje se ne rastvara u kiseloj sredini želuca. Dodavanjem mleka i šećera u kafu, usporava se resorpcija kofeina – objašnjava nutricionistkinja Danijela Cvejić.
Kafa je dozvoljena, samo treba znati meru a ona iznosi 200-300 mg kofeina dnevno ili 2-3 manje šolje na dan.
Biljka kafe potiče iz Etiopije, a naziv je dobila po pokrajini u kojoj su najviše pravili „čaj“od prženog zrnevlja. Postoje dve osnovne vrste kafe – arabika, tradicionalna kafa i robusta koja ima veću količinu kofeina u semenkama
Kafa je svakako jedno od najpopularnijih pića u svetu, pa tako i kod nas. Za većinu je obavezan deo jutarnjeg rituala ali i najčešći neformalan poziv za druženje: Idemo na kafu?
-Pijem jednu šoljicu dnevno i to ujutru posle čaja. Kasnije tokom dana pijem čaj, mislim da je zdraviji nego kafa, ta jedna jutarnja mi je dovoljna – kaže Milanka Žijić. Milanka Žijić, Foto: "Glas Podrinja"
-Retko pijem kafu, sto grama mi traje i po mesec dana. Kad odem negde uz čašicu pića, desi se da popijem i kafu ali ne nužno. Za razliku od mene, majka mi „tamani“ kafu, pije domaću i to baš dosta – kaže Vojislav Dimitrijević. Vojislav Dimitrijević, Foto: "Glas Podrinja"
-Ljubitelj sam kafe i popijem četiri do pet dnevno. Uglavnom su to dva espresa i tri domaće kafe. Ako ne popijem espreso do 10 sati ujutru, boli me glava. Dan započinjem kašikom meda i kafom, a tek kasnije doručkujem. Onda dođem na posao, pa još jedna kafa – navodi Velibor Ranković. Velibor Ranković, Foto: "Glas Podrinja"
U Srbiji je osim poziva na piće, ručak ili sastanak, najpopularniji poziv bez obzira na to koja generacija je u pitanju. Dovoljno je čuti „svrati na kafu“ ili „kad ćemo na kafu“ i odmah je jasno da onaj ko pita želi da vas vidi, porazgovara sa vama, saopšti vam novosti, zatraži savet, prepriča neki događaj. I nije isključeno da poziv na šoljicu kafe bude samo izraz i povod za viđenje a da se pritom kafa čak i ne popije.
