12. maj 2025.12. maj 2025.
Foto: RTS
Sveti Vasilije Ostroški- Čudotvorac i utešitelj naroda
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Svetog Vasilija Ostroškog, jednog od najvoljenijih i najpoštovanijih srpskih svetitelja. Njegovo ime sa dubokim poštovanjem izgovaraju i vernici i oni koji traže nadu, isceljenje i utehu u najtežim trenucima.
Sveti Vasilije rođen je 1610. godine u selu Mrkonjići u Hercegovini, u pobožnoj srpskoj porodici. Zamonašio se vrlo mlad, a zbog izuzetne duhovnosti, obrazovanja i revnosti u veri, postavljen je za mitropolita Hercegovine. Živeo je u teškim vremenima, u doba turskog ropstva, ali je ostao neustrašiv u očuvanju vere, naroda i svetinja.
Najveći deo svog života proveo je u molitvi, postu i služenju narodu. Pred kraj života povukao se u manastir Ostrog, u steni visoko iznad Bjelopavlićke župe. Tu je i upokojen 1671. godine, a njegove mošti, koje počivaju u manastiru, smatraju se čudotvornim. Hiljade vernika iz celog sveta dolazi svake godine u Ostrog, bez obzira na veroispovest, tražeći pomoć i duhovnu snagu.
Sveti Vasilije Ostroški je simbol vere, smirenosti i ljubavi prema bližnjem. Narod ga naziva „živim svetiteljem“, jer se mnoga čuda i isceljenja pripisuju njegovim molitvama i moštima.
Na dan Svetog Vasilija, mnogi vernici odlaze peške do manastira Ostrog, često bosonogi, kao zavet svetitelju. Ovaj čin doživljava se kao posebna duhovna žrtva i izraz duboke vere. Ljudi koji ne mogu da putuju do manastira, pale sveće u svojim hramovima i kućama, mole se za zdravlje, mir u porodici i unutrašnju snagu.
U mnogim krajevima gde se ovaj svetitelj slavi kao krsna slava, običaji uključuju lomljenje slavskog kolača, nalaganje sveće, okupljanje porodice i molitvu. Vernici često ostavljaju vodu, ulje ili tkaninu pored ikone Svetog Vasilija, verujući da će se osvetiti i pomoći u lečenju bolesti.
Postoji i običaj da se bolesnima čita molitva Svetom Vasiliju i da se nosi kamenčić ili listić sa Ostroga kao amajlija i blagoslov.
Na ovaj dan, u manastiru Ostrog i širom srpskih zemalja, služi se sveta liturgija, a vernici se u molitvi obraćaju svetitelju za zdravlje, spasenje i blagoslov.
Sveti Vasilije rođen je 1610. godine u selu Mrkonjići u Hercegovini, u pobožnoj srpskoj porodici. Zamonašio se vrlo mlad, a zbog izuzetne duhovnosti, obrazovanja i revnosti u veri, postavljen je za mitropolita Hercegovine. Živeo je u teškim vremenima, u doba turskog ropstva, ali je ostao neustrašiv u očuvanju vere, naroda i svetinja.
Najveći deo svog života proveo je u molitvi, postu i služenju narodu. Pred kraj života povukao se u manastir Ostrog, u steni visoko iznad Bjelopavlićke župe. Tu je i upokojen 1671. godine, a njegove mošti, koje počivaju u manastiru, smatraju se čudotvornim. Hiljade vernika iz celog sveta dolazi svake godine u Ostrog, bez obzira na veroispovest, tražeći pomoć i duhovnu snagu.
Sveti Vasilije Ostroški je simbol vere, smirenosti i ljubavi prema bližnjem. Narod ga naziva „živim svetiteljem“, jer se mnoga čuda i isceljenja pripisuju njegovim molitvama i moštima.
Običaji i narodna vera
Na dan Svetog Vasilija, mnogi vernici odlaze peške do manastira Ostrog, često bosonogi, kao zavet svetitelju. Ovaj čin doživljava se kao posebna duhovna žrtva i izraz duboke vere. Ljudi koji ne mogu da putuju do manastira, pale sveće u svojim hramovima i kućama, mole se za zdravlje, mir u porodici i unutrašnju snagu.
U mnogim krajevima gde se ovaj svetitelj slavi kao krsna slava, običaji uključuju lomljenje slavskog kolača, nalaganje sveće, okupljanje porodice i molitvu. Vernici često ostavljaju vodu, ulje ili tkaninu pored ikone Svetog Vasilija, verujući da će se osvetiti i pomoći u lečenju bolesti.
Postoji i običaj da se bolesnima čita molitva Svetom Vasiliju i da se nosi kamenčić ili listić sa Ostroga kao amajlija i blagoslov.
Na ovaj dan, u manastiru Ostrog i širom srpskih zemalja, služi se sveta liturgija, a vernici se u molitvi obraćaju svetitelju za zdravlje, spasenje i blagoslov.
Aktuelno
Najnoviji broj
8. maj 2025.
