Odabrao Srbiju za život, želi da zasnuje porodicu i ostane

Lukas Miler ima 19 godina i došao je iz Nemačke u Srbiju kako bi dobrovoljno služio vojni rok. Odrastao je uz srpske običaje i praznike, a sada želi da svoj život gradi u zemlji svoje majke, u selu Petlovača kod Šapca
Lukas Muller rođen je u Nemačkoj, a nedavno se preselio u Srbiju kako bi ovde dobrovoljno služio vojni rok. Iako ima nemački pasoš i državljanstvo, Srbiju je oduvek doživljavao kao svoju domovinu. Raspuste, praznike je provodio u majčinom rodnom mestu, Petlovači nadomak Šapca i maštao o trenutku kada će jednog dana moći da ostane trajno, i ovde izgradi život.

Foto: "Glas Podrinja"

Povratak u majčinu domovinu
Želja mu se ispunila kada je postao punoletan. Roditeljima je saopštio odluku, spakovao kofere i krenuo put Srbije. No, pre toga se prijavio za dobrovoljno služenje vojnog roka. Kaže da je to bila lična odluka, iz poštovanja prema zemlji svoje majke i osećaja dužnosti, patriotizma.

-Od detinjstva sam želeo da se vratim u mesto gde su koreni moje mame. Prošle godine sam napunio 18 i u januaru 2025. sam došao ovde. Ovde sam svoj. Srbija mi nije samo domovina, ona je izbor - kaže Lukas i ističe da planira i gradi život u majčinoj rodnoj zemlji.

-Želja mi je da ovde radim i zasnujem porodicu. Srbija je moja zemlja. Tako je oduvek i to osećam. Zbog toga želim da služim zemlji. Od sestre sam saznao da Ministarstvo odbrane raspisuje konkurs za dobrovoljno služenje vojnog roka. Prijavio sam se pre neka tri meseca, a pre nekoliko dana su me obavestili da sam primljen. Veoma sam srećan što sam odabran, jer sam oduvek maštao da branim Srbiju. Vojni rok traje šest meseci i služiću ga u Valjevu i Požarevcu. Nakon toga, planiram da konkurišem za posao u vojsci – pojašnjava mladi Lukas.

Život i planovi u Petlovači
Na majčinom imanju uređuje kuću u kojoj trenutno živi, a velika podrška mu je majčina rodbina. Oni su mu i prve komšije, ali i najbliži rod. Praktično je odrastao sa njima, što mu dodatno daje osećaj pripadnosti i zajedništva.

Foto: "Glas Podrinja"

-Tetka, teča, sestre su mi porodica. Ovde mi je lepo, život je drugačiji, opušteniji nego u Nemačkoj. Tamo može da se dobro živi i zaradi, ali su ljudi drugačiji. Nisu toliko srdačni. Moram da priznam da mi je hrana u Srbiji bolja – dodaje uz osmeh Lukas.

Rodbina kaže da se Lukas od ranog detinjstva izdvajao, da je bio nestašan, i odlučan u svakoj svojoj nameri. Njegova odluka da se vrati u Srbiju nije ih iznenadila. Prisećaju se jedne anegdote kada se predstavio seoskom svešteniku.

-Tokom jednog leta, mislim da je imao tri godine upitao ga je naš sveštenik kako se zove. Lukas je odgovorio: „Miloš Lazić“. To smo saznali naredne godine kada nas je otac Veroljub pitao gde je Miloš shvatili smo da misli na Lukasa – deli anegdotu tetka Danka.

Želja mi je da ovde radim i zasnujem porodicu. Srbija je moja zemlja. Tako je oduvek i to osećam. Zbog toga želim da služim zemlji

Srbija ostvarenje sna
Lukas veruje da u Srbiji može da ostvari sve svoje planove, namere i želje. Spreman je za vojsku, ali i kasnije da se posveti poljoprivredi. U Nemačkoj je radio na građevini, i ne brine zbog posla. U šali kaže da kada je prošao pripremu za vojsku kod sestre od tetke, sve može da postigne.

Foto: "Glas Podrinja"

-Marija me proveravala, pripremala. Ako sam kod nje prošao, ne brinem za budućnost. Testovi su bili na ćirilici, i sve sam prošao bez problema. Oduvek me interesovala istorija, posebno srpska. Jednom sam u školi imao situaciju kada su dolazili na čas da govore o NATO paktu. Ušao sam u polemiku oko bombardovanja. Nisam odustao od svog stava da je to bilo pogrešno. Moj stav je podržao i drug poreklom iz Bosne. Tako da ono što pišu na društvenim mrežama kako se ne volimo, ili mrzimo međusobno je preterano – naglašava Lukas.

Planira da naredne godine slavi slavu, Đurđevdan, a dok je živeo u Nemačkoj obeležavo je pravoslavne i katoličke praznike zbog majke Srpkinje i oca Nemca.
M.Ž.B.