19. avgust 2025.19. avg 2025.
Vikipedija
Preobraženje Gospodnje- praznik svetlosti i duhovnog preobražaja
Pravoslavna crkva 19. avgusta proslavlja Preobraženje Gospodnje, jedan od dvanaest velikih hrišćanskih praznika. Podseća nas na događaj sa gore Tavor, kada je Hristos pred svojim učenicima Petrom, Jakovom i Jovanom zablistao u nebeskoj slavi, pokazavši svoje božanstvo i najavivši večni život.
Jevanđelje svedoči da se Hristos preobrazio, a Njegovo lice zasvetlilo poput sunca, dok su se pored Njega pojavili Mojsije i Ilija. Učenici su čuli glas Boga Oca koji je rekao: „Ovo je Sin moj ljubljeni, Njega poslušajte.“ Taj trenutak bio je otkrivenje večne istine – da kroz Hrista ljudi dobijaju put spasenja i svetlosti.
Praznik nosi duboku duhovnu poruku – da je i čovek pozvan na preobraženje, unutrašnju promenu i duhovni rast. Kao što je Hristos zablistao u slavi, tako i svaki vernik teži očišćenju duše i približavanju Bogu kroz veru, molitvu i dobročinstvo.
U našem narodu praznik je vezan i za običaje. Toga dana se u crkvu prinosi prvo jesenje voće, najčešće grožđe, koje se blagosilja i potom deli vernicima. Ukoliko u vinogradarskim krajevima grožđe nije sazrelo, u crkvu se donosi drugo voće. Narodno predanje kaže da se od Preobraženja „menja i gora i voda“, jer počinju prvi znaci jeseni i zahlađenja.
Preobraženje Gospodnje nije samo praznik prirode, već pre svega duhovni poziv svakom čoveku – da se u njemu dogodi preobraženje srca i uma, da svetlost Hristova obasja njegov život.
Jevanđelje svedoči da se Hristos preobrazio, a Njegovo lice zasvetlilo poput sunca, dok su se pored Njega pojavili Mojsije i Ilija. Učenici su čuli glas Boga Oca koji je rekao: „Ovo je Sin moj ljubljeni, Njega poslušajte.“ Taj trenutak bio je otkrivenje večne istine – da kroz Hrista ljudi dobijaju put spasenja i svetlosti.
Praznik nosi duboku duhovnu poruku – da je i čovek pozvan na preobraženje, unutrašnju promenu i duhovni rast. Kao što je Hristos zablistao u slavi, tako i svaki vernik teži očišćenju duše i približavanju Bogu kroz veru, molitvu i dobročinstvo.
U našem narodu praznik je vezan i za običaje. Toga dana se u crkvu prinosi prvo jesenje voće, najčešće grožđe, koje se blagosilja i potom deli vernicima. Ukoliko u vinogradarskim krajevima grožđe nije sazrelo, u crkvu se donosi drugo voće. Narodno predanje kaže da se od Preobraženja „menja i gora i voda“, jer počinju prvi znaci jeseni i zahlađenja.
Preobraženje Gospodnje nije samo praznik prirode, već pre svega duhovni poziv svakom čoveku – da se u njemu dogodi preobraženje srca i uma, da svetlost Hristova obasja njegov život.
Aktuelno
Najnoviji broj
7. maj 2026.
