Decenije iskustva i podrške u šabačkom porodilištu

- Za babice se ne kaže bez razloga da su najbolje prijateljice majke tokom porođaja. Babicu buduća majka bez pogovora sluša i prihvata svaki savet, jer zna da ona u svojim rukama drži i njen i život njene bebe. Uprkos tome što je svaki porođaj priča za sebe, značajno znanje se dobija iskustvom. Od 45 babica, koliko ih imamo u Službi za ginekologiju i akušerstvo, jedan broj su koleginice srednje generacije, kao i pred penzijom.

Upravo one su nam neprocenjivi izvor praktičnog znanja koje nesebično dele mlađim koleginicama. Njihovo višedecenijsko iskustvo ne uči se u knjigama, te stoga babicama na početku svoje profesionalne karijere predstavlja odličnu nadogradnju znanja stečenog u školi – ističe viša medicinska sestra Slađana Gačević, glavna sestra Opšte bolnice.

Slađana Gačević, Foto: Glas Podrinja

Ljubica Ilić je babica sa 40 godina iskustva, od čega je 39 i po godina radila u Zdravstvenom centru u Šapcu posle staža od šest meseci u Banji Koviljači. Svoj tipičan radni dan opisuje ispunjenim radom sa trudnicama i porodiljima, naglašavajući važnost psihološke podrške i razumevanja pacijentkinja. Babice su, prema njenim rečima, ključni članovi tima uz lekare tokom porođaja, pružajući ne samo stručnu pomoć već i emocionalnu podršku.

Ljubica Ilić, Foto: Glas Podrinja

- Uskoro punim 40 godina rada kao akušerska sestra. Saradnja sa pacijentkinjama, koje su mahom mlade trudnice ili porodilje je odlična. Naš posao podrazumeva ne samo stručni deo, već i druga znanja i veštine. Moramo da budemo i psiholozi, da znamo da “pročitamo” emocionalno stanje pacijentkinje, da li je uplašena ili nije, kakva je njena situacija kod kuće, da li ima problema, da li je doživela neku traumu. Moramo da ih razumemo i budemo podrška. Kada nastupi porođaj, svi smo tu, radimo kao tim i trudimo se zajedno da sve prođe kako treba i što bezbolnije vodeći računa i o majci i o bebi. Uloga babice ne prestaje po završetku porođaja. Proveravamo da li je porodilja dobro, da li joj slučajno ne raste pritisak, da li ima temperaturu, da ne krvari. Sve ono prateće, tu smo da pazimo zajedno sa doktorima. Svaka babica mora prvenstveno da ima osećaj za pacijenta. Praksa se nauči, kako treba da radiš, šta treba, u kom momentu kako da reaguješ, ali mora se osećati taj posao. Mi sa više radnog iskustva, pomažemo mladim koleginicama i učimo ih važnosti pristupu pacijentkinji i sve su zaista ekstra, stvarno je odličan kadar u porodilištu. Za ovih 40 godina ne znam tačan broj koliko je porođaja bilo, koliko beba doneto na svet, ali ono što ću sigurno pamtiti ceo život jeste kada sam bila na rođenju mog prvog unuka. Tek kada je sve prošlo, i kada sam ga prihvatila na ruke, shvatila sam da sam ja u stvari porodila moju snaju i počela sam da se tresem. I inače se dešava da tako odreagujemo kad je nešto hitno, dok traje smo pribrane, usredsređene, i tek onda kad sve prođe, onda se uplašimo. Evo, tolike godine radim ovaj posao, a da mogu ponovo da biram, opet bih ga izabrala – priča sestra Ljubica.

Akušerske sestre ističu da je posao babice veoma zahtevan, ali i ispunjavajuć. Svaki porođaj je jedinstven i nosi veliku odgovornost i stres, ali i radost kada sve prođe dobro.

Verica Andrić je babica već 39 godina. Voli svoj posao, za njega se školovala.

Verica Andrić, Foto: Glas Podrinja

- Kolektiv je dobar i to je jako važno. Dolazi polako do smene generacija, pa mladim koleginicama uvek kažem da je najvažnije da budu ljubazne prema pacijentkinjama, a ostalo će kroz praksu naučiti i usavršiti. Mi smo te koje učestvujemo u najstresnijem ali i najlepšem događaju u životu žene. Jako je važan timski rad – babica, lekar, pedijatrijske sestre, svi ostali koji su uključeni. Mnogo je važan i taj postporođajni period, kada žena porodilja ode na odeljenje da odleži svoja tri dana i da sluša i tamo babice. Mlade majke naročito, imaju puno pitanja za nas, o higijeni, dojenju. S obzirom da je u šabačkom porodilištu sistem baby frendly, majke iako su umorne posle porođaja, žele da bebe budu pored njih, a mi smo tu da pomognemo da ustanu, da pridrže bebu, da doje. Zna da bude stresno naročito ako je teži porođaj – priča Verica.

Anđelka Akik u Službi ginekologije i akušerstva je 29 godina.
- Ja sam oduvek želela da budem babica i to je posao koji bih opet izabrala, da ponovo moram da biram.

Anđelka Akik, Foto: Glas Podrinja

Odgovoran je dosta, specifičan. Svi oni koji žele da se njime bave moraju da to i vole, ne može drugačije. Zna da bude stresno, ali je lep i donosi radost kad sve ide kako treba i bude dobro. Neki poseban osećaj, ne znam da opišem. Velika smo podrška od samog prijema, perioda pre porođaja, od ulaska u porodilište, u toku samog porođaja i posle na odeljenju. Majke najčešće pitaju da li će sve da bude dobro. Ta želja „da sve bude dobro“, ujedno je i naša. Svaki porođaj je drugačiji na svoj način, čak i kod jedne žene porođaji nisu isti. I kada završim sa smenom, odem kući, često ne prestaje razmišljanje o tome da li sam sve učinila što je do mene, da li se majka oporavlja, ne može potpuno sve da se potisne, negde u glavi ostane. Kad neku porodilju sretnem posle na ulici i taj osećaj da vam se neko obraduje, da vas pamti po lepom, je nezamenljiv.