Инфо

Берза

  • aero 1.795 ▲ 2,16%
  • alfa 33.506 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.479 ▲ 0,84%
  • dnos 1.250 ⚫ 0,00%
  • enhl 660 ⚫ 0,00%
  • epen 13.000 ⚫ 0,00%
  • gfso 900 ▼ -30,77%
  • infm 701 ▼ -12,38%
  • insj 8.053 ▲ 0,66%
  • kmbn 2.197 ▲ 4,62%
  • kmbnpb 650 ⚫ 0,00%
  • kopb 5.000 ▲ 4,17%
  • lsta 400 ▼ -1,72%
  • mtlc 2.005 ⚫ 0,00%
  • niis 673 ⚫ 0,00%
  • pkrp 1.200 ▲ 20,00%
  • pltk 11 ▼ -31,25%
  • sjpt 134 ▼ -0,74%
  • utsi 908 ▼ -49,56%
  • ztpk 800 ▲ 14,29%
(11. новембар 2018.)

Консолидација банкарског тржишта Србије

Консолидација банкарског тржишта Србије
БЕОГРАД, 11. новембра 2018. (Бета) - Талас преузимања који је запљуснуо банкарско тржиште Србије с једне стране је сасвим очекиван, а са друге потпуно неочекиван.

Очекиван је зато што експерти тврде да је 29 банака превише за земљу чији је бруто домаћи производ прошле године био мањи од 37 милијарди евра. А неочекиван је зато што су раније углавном постојеће домаће банке куповали странци, а у последње време банке са страним капиталом купују домаћи бизнисмени.

Први је потез повукао Миодраг Костић, који је у медјувремену постао стопостотни власник АИК банке, да би она потом преузела Алфа банку.

Прошле године АИК банка је била прва у Србији по нето профиту од 118 милиона евра, четврта по капиталу од пола милијарде евра и шеста по укупно одобреним кредитима од скоро 1,8 милијарди евра.

Нови играчи на овом тржишту су Андреј Јовановић и Бојан Миловановић, који су најпре купили србијански огранак Нове кредитне банке Марибор, променили јој име у Директна банка, а потом "докупили" Пиреус и Финдоместик банку.

Пре припајања Пиреуса, Директна банка је на крају 2017. била десета по профиту од 16 милиона евра, а на 19. месту по учешћу у укупној активи од 0,8 одсто (удео Пиреус банке био је 1,5 одсто) и по висини капитала од 33 милиона евра, с тим што је капитал Пиреус банке три пута већи, 108 милиона евра.

Многи се вероватно више и не сећају да је пре две деценије у Србији пословало више од 80 банака, од којих су скоро све биле са домаћим капиталом. Већ у 2004. њихов број пао је на 47, а тај тренд се наставио, иако су у медјувремену на српско тржиште стигли и нови "играчи", попут Банк оф Чајна или Мира банк из Уједињених Арапских Емирата.

У стручним круговима скоро да постоји консензус да тек предстоји укрупњавање на банкарском тржишту Србије, јер банке са тржишним уделом мањим од један-два одсто тешко да могу да опстану у све жешћој утакмици.

Тренутно има чак 14 банака са тржишним учешћем мањим од 1,5 одсто. Све оне заједно одобриле су само 7,5 одсто укупних кредита, док је удео шест највећих банака, Интезе, Комерцијалне, Уникредит, Сосијете женерал, Рајфајзен и АИК банке осам пута већи - 62,2 одсто.

Скоро свако из велике шесторке има већи удео од 14 малих банака заједно. Зато економског новинара Мишу Бркића однос снага на српском банкарском тржишту подсећа на шест "Гуливера" и "Лилипутанце".

Он је уверен да ће у догледно време још неке од постојећих банака бити мета преузимања. Уосталом, министар финансија Синиша Мали већ је најавио да држава планира да до краја ове године прода свој удео у Јубмес банци, наредне године и у Комерцијалној, а припрема се стратегија и за Српску банку. Уз то, већ месецима јавност нагадја ко би могао да купи Сосијете женерал банку, јер се ова француска групација већ повукла и са тржишта Хрватске.

"Нисам сигуран да ће још дуго моћи самостално да опстане десет патуљастих банака са тржишним уделом мањим од 0,4 одсто, од којих је чак шест прошлу годину завршило са нето губицима. Питање је колико ће њихови акционари имати још стрпљења да покривају те минусе. Због свега тога ме не би изненадило ако би се у догледно време однос снага у банкарском сектору драматично променио. Тим пре што се нешто слично дешава и у другим земљама", оценио је Бркић.

У прилог те тезе говори и низак степен концентрације на српском тржишту. У Хрватској четири највеће банке имају скоро 70 одсто укупне активе, а у Србији су четири највеће банке одобриле око 47 одсто свих кредита. Зато Иван Николић, члан Савета гувернера Народне банке Србије, сматра да је укрупњавање не само очекивано, већ и пожељно.

"То је позитиван процес јер ће подићи перформансе и појачати конкуренцију медју банкама, а то ће донети добробит и клијентима, јер ће појефтинити кредите", сматра Николић, који је недавно агенцији Бета рекао да не види проблем у томе што банке купују домаћи инвеститори. Тим пре, каже члан Савета НБС, што је "искуство показало да страни власници нису увек успешни".

У групи од шест највећих тренутно су само две банке са већинским домаћим капиталом, Комерцијална и АИК банка, с тим што би ускоро "књига" могла спасти само на једно слово, јер држава већ тражи купца за Комерцијалну банку.

Ако се погледају резултати пословања за 2017. највише новца за куповину нових банака има АИК банка, која је лане исказала нето добит од 118 милиона евра. Уз то, Миодраг Костић је већ показао јасне намере за даље ширење и у Србији, и у региону.

Он је практично једини бизнисмен из Србије који је, на неки начин, већ ушао у ЕУ, као сувласник Горењске банке. Зато сада клијентима АИК банке може да понуди додатне погодности и олакша им пословање са партнерима из ЕУ и преко банке у Словенији.

Сагласност Европске и Словеначке централне банке за куповину већинског пакета акција Горењске банке за Костића су потврда са највишег места да је његова АИК банка капитално јака, стабилна и ликвидна, а то су особине о којима и штедише воде све више рачуна, посебно од како су каматне стопе на историјски најнижем нивоу.

Најновији број

6. децембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa