05. jun – Svetski dan zaštite životne sredine

Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se svake godine 5. juna u više od 143 zemlje širom sveta. Ovaj dan predstavlja jednu od najznačajnijih inicijativa Ujedinjenih nacija za podizanje svesti javnosti o važnosti očuvanja prirode i zaštite životne sredine, kao i o potrebi za odgovornim odnosom prema prirodnim resursima u cilju dobrobiti sadašnjih i budućih generacija.

Ovogodišnje obeležavanje Svetskog dana zaštite životne sredine fokusira se na klimatske promene – na hitne signale koje Zemlja šalje i na signale koje mi biramo da pošaljemo kao odgovor. Republika Azerbejdžan domaćin je globalnog obeležavanja, koje se održava u Bakuu. Azerbejdžan ubrzano teži ka zelenom rastu i razvoju obnovljivih izvora energije. Kao potpisnica Pariskog sporazuma, ova zemlja se obavezala da će smanjiti emisije za 40% do 2035. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Ključne poruke 2026. godine:

Delovanje u oblasti klimatskih promena moglo bi da spreči milione smrtnih slučajeva i trilione ekonomskih gubitaka do 2050. godine.
Smanjenje gubitka i bacanja hrane povećava bezbednost hrane i donosi ekonomske uštede.
Održive zgrade smanjuju potrošnju energije i podržavaju održiv razvoj.
Smanjenje emisija metana brzo usporava globalno zagrevanje i poboljšava kvalitet vazduha.
Šume skladište ugljenik i smanjuju klimatske rizike, istovremeno štiteći biodiverzitet.
Solarna energija i energija vetra u pojedinim zemljama već nadmašuju ugalj, što ukazuje na značajnu energetsku tranziciju.
Zdravi ekosistemi apsorbuju ugljenik, regulišu vodne tokove i štite zajednice.
Šume, okeani, močvare i zemljišta predstavljaju ključne ponore ugljenika.
Obnova ekosistema doprinosi otvaranju novih radnih mesta i jačanju ekonomije.
Priroda doprinosi poboljšanju zdravlja, kvaliteta vazduha i otpornosti urbanih sredina.
Očuvanje šuma pomaže u smanjenju ekonomskih gubitaka izazvanih prirodnim katastrofama.
Gradovi proizvode više od 70% globalnih emisija, ali ujedno imaju ključnu ulogu u primeni klimatskih rešenja.

Ekstremne vrućine predstavljaju sve veći urbani rizik.
Zelena infrastruktura doprinosi hlađenju gradova i poboljšanju kvaliteta života.
Urbani ekosistemi mogu sniziti temperaturu u gradovima do 4°C i smanjiti rizik od poplava.
Klimatske akcije podstiču ekonomski rast, otvaranje radnih mesta i investicije.
Prelazak sa fosilnih goriva zahteva pravednu, uređenu i inkluzivnu energetsku tranziciju.
Čista energija nudi pouzdane i domaće izvore snabdevanja.
Mere adaptacije donose značajne koristi i povećavaju otpornost društva.
Jačanje klimatske otpornosti može otključati značajne ekonomske potencijale.
Zavod za javno zdravlje Šabac, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o javnom zdravlju, prati stanje životne sredine na teritoriji Mačvanskog okruga, identifikuje i kvantifikuje faktore rizika i sprovodi monitoring kvaliteta vode i vazduha.

Izvor: World Environment Day 2026: A Global Call for Climate Action
https://www.worldenvironmentday.global/2026/about/2026-campaign