26. septembar 2024.26. sep 2024.

Foto: Glas Podrinja

A na vašaru, Ko na vašaru

Nadaleko čuveni šabački vašar i ove godine privukao je veliki broj posetilaca. Isto sve a opet nekako drugačije, tvrde stariji Šapčani sećajući se vremena kada se za noć pod šatrom trošila mesečna plata ili ostajalo bez stočnog fonda

Osam dana na prostoru Mihajlovca opredeljenog za malogospojinsku svetkovinu, pazarivalo se, prodavalo, cenjkalo..vozalo u zabavnom parku. Buka sa vašarišta širila se i do obližnjih mačvanskih sela, a sa druge strane, do pola Pocerine. Tokom više od veka trajanja, vašar je postao prepoznatljiv brend grada na Savi, fenomen van svih kategorija.

Decenijama je stvar prestiža i potvrda kvaliteta pevačima bio angažman pod nekom od brojnih šatri. Kafedžije su se utrkivale koji će „dovesti“ zvučnije ime estrade, a gosti u redu čekali na slobodan sto ne pitajući za cenu pića koja je podrazumevala i doplatu za „muzički dinar“. Nije se mnogo toga promenilo ni danas.

-Nema ko nije pevao na šabačkom vašaru a da nešto vredi. Ma nije se moglo naći slobodnog stola, čekali smo satima da bar provirimo pod šatru. Kasnije je malo modernizovano, pa su došle igračice, pa sve oko tebe, pa kako čovek da ne potegne za novčanik?! Moj rođak je jedne godine krenuo da kupi deset metara drva za zimu pa svratio na ‘ladno pivo pod šatru, zamešala devojka pored stola, pa došle još dve, sve oko njega, on kubik po kubik, zakitio stomake parama za ogrev. Živa istina, htela žena da ga ubije, a on je lagao da su mu ukrali novčanik. Svega je bilo, ko’ na vašaru – priča jedan od starijih kafedžija.

Licidersko srce je tradicija, i podrazumeva poruku za onoga kome je namenjeno. Sa šabačkog vašara se ne vraća bez bez kupovine jeftinog veša, čarapa, kuhinjskih potrepština, otirača za ispred vrata.

Zašto baš tih stvari, ni oni sa mnogo godina vašarskog staža ne mogu objasniti.
-To je tradicija. Dodala bih i par varjača, kućne papuče i ako je povoljno, topliju pidžamu. Sve to je ovde najpovoljnije, i nekako se podrazumeva – smeje se jedna od posetilaca.

Čini se da je deo koji Šapčani popularno zovu „sajam tehnike i polovne robe“ i ove godine bio najposećeniji. Da bude svega i svačega „ko na vašaru“ pobrinuli su se prodavci polovnjaka gde se može naći raznih komada i to po ceni uglavnom „po dogovoru“. Butik svega i svačega pod vedrim nebom mamio je i one sa plićim i nešto dubljim džepovima. Tu se može pronaći polovna tehnička roba, bunde, „samo jednom obuvene cipele“ kako svoju robu reklamiraju prodavci, pokvareni i novi bicikli, zarđale šerpe, zavese, tepisi.. Cenjkanje se podrazumeva al se ne sme ići ispod cene da se ne naljuti prodavac i ne „uvredi“ roba. Veliki je broj i onih koji dođu na vašar samo po pljeskavicu koja nekako ima poseban ukus baš na ovom mestu, ili kilogram pečenja za koji se ove godine mora izdvojiti par hiljada dinara za jagnjeće ali i vruću prasetinu, tek skinutu sa ražnja.

U nastavku, zabavni park sa spravama za one malo hrabrije i željne dokazivanja, deo za najmlađe sa ringišpilima, konjićima i autima na sudaranje odakle se čuje „vidi meee“, uz obavezno mahanje i fotografisanje.

Starih vašarskih atrakcija poput „zida smrta“ i „pola zmija pola devojka“, čarobnih travki koje leče sve od glavobolje do steriliteta, više nema. Novi trendovi stigli su i ovde, ali ono što se ne menja je vašarski duh koji kao da lebdi nad Šapcom u vreme Male Gospojine kada od Save ođekuje i nema se kud proći. Po završetku kad sve utihne, sabiraju se utisci, čisti prostor, broje pare. A dogodine, sve ispočetka.

S.G.

Info

Berza

A na vašaru, Ko na vašaru

Društvo

Остале вести

Najnoviji broj