Završetak specijalizacije nije i kraj učenja

Doktorka Mina Vitorović trenutno je na završnoj, petoj godini specijalizacije iz interne medicine. Ova mlada lekarka ističe da je još od polaska u srednju školu znala da će se baviti medicinom i da nije razmišljala o alternativnom pozivu. „Oduvek mi je medicina bila izazov, okupirala pažnju i moju ljubav“, kaže dr Vitorović.

-Još u prvom razredu srednje škole sam znala da ću upisati medicinu a možda je tome u određenoj meri doprinela i starija sestra koja je takođe lekar. Velika želja i ljubav prema tom pozivu koji su započeli u ranim srednjoškolskim danima, nikada nisu prestali. Studije medicine upisala sam 2005. godine i to je bio logičan sled, nikada zapravo i nisam razmišljala o nečem drugom. Po završetku Medicinskog fakulteta u Beogradu usledilo je stažiranje, zatim privremena zaposlenja, a od 2018. godine u šabačkoj bolnici. Od 2020. sam na specijalizaciji iz interne medicine i to je bila moja želja od fakulteta. Uvek me je ta oblast zanimala jer je obimna, sveobuhvatna. Te želje inače, koje imate kao student ili mlad lekar nekada se promene, pa tako dok ne počnete da radite vam je bliska jedna oblast ili želite usavršavanje u nekoj grani medicine, a onda se to promeni. Kada ste na poslu, u stalnom kontaktu sa pacijentima, može da se desi da razvijete zanimanje za još neku ili sasvim drugu oblast. Kod mene se to nije ipak nije desilo s obzirom da mi je interno uvek bilo blisko ali postoje dve grane iz te oblasti koje me naročito zanimaju – kardiologija i endokrinologija. Radom na internom odeljenju razvila se ljubav prema endokrini tako da se nadam da ću po završetku specijalizacije, nastaviti u tom pravcu – ističe dr Mina Vitorović.

dr Mina Vitorović, Foto: "Glas Podrinja"

Pre dolaska u Službu interne medicine Opšte bolnice, dr Vitorović je praksu sticala u Službi hitne pomoći, Urgentnom prijemu. Vreme korone donelo je angažovanje u crvenoj i zelenoj zoni.

-Gde god da sam radila imala sam odličan odnos sa kolegama. Ovde na internom kada sam došla kao mlad lekar, svi su pomagali, uključivali u posao. Od samog starta sam zajedno sa još nekoliko mladih kolega bila uključena u sve. Nisam razmišljala da pokušam negde u inostranstvu da se zaposlim. Mislim da i ovde ima prostora da se napreduje a da sve tehnilogije i inovacije stižu i kod nas. Nije opcija otići negde. Učenje jeste konstantno i ne završava se kad dobijete diplomu po završetku studija. Uvek se pojavljuje nešto novo, iz svih oblasti medicine – navodi specijalizantkinja.

Da je teško u celosti odvojiti poslovno od privatnog, potvrđuje doktorka ističući da osećanja, briga, ono što se događa tokom radnog vremena u bolnici, ne može tek tako da se zatvori i ostavi u nekoj uglu.

Da je teško u celosti odvojiti poslovno od privatnog, potvrđuje doktorka ističući da osećanja, briga, ono što se događa tokom radnog vremena u bolnici, ne može tek tako da se zatvori i ostavi u nekoj uglu

-Ne nosimo posao kući u bukvalnom smislu, ali teško da ono što se događa u bolnici, tokom radnog dana može tamo i da ostane. Nekih dana je lakše, nekih opet teže, ali na neki način sve nosite sa sobom. Naučite vremenom, da idete dalje, da date sve od sebe.

Ne možete da radite ovaj posao ako ga ne volite. Medicina se ne upisuje na „možda bih mogao“ da se time bavim. Ili je volite ili ne, nema između. Satisfakcija su pacijenti koji se vraćaju, kod kojih primećujem napredak, kad nekom pomognete na bilo koji način, to je odmah primetno, kad nekog recimo oslobodite bola ili doprinesete da se oseća bolje, to nema cenu – objašnjava doktorka Vitorović.

Za doktorku Isidoru Isaković, specijalizantkinju treće godine anesteziologije medicina, kako sama priznaje, nije bila prvi izbor kada je upisala Šabačku gimnaziju, informatički smer. Mnogo faktora je uticalo da se njene želje za nastavkom školovanja i izborom fakulteta promene, između ostalog i saveti dede, takođe lekara, dr Isakovića, poznatog šabačkog ginekologa.

-Bila sam u to vreme najranijih školskih dana neodlučna kada je nastavak školovanja u pitanju pa sam čak išla i na test profesionalne orijentacije koji je za rezultat imao dobre parametre za bavljenje medicinom. Međutim, u tom trenutku ta opcija mi je bila potpuno daleko iako je deda bio lekar i znao mi govoriti da sam dobar „manuelac“, neko kome bi medicina „legla“. U nadi da ću jednog dana biti hirurg, posle gimnazije sam upisala Medicinski fakultet u Novom Sadu. I tada sam se dvoumila između medicine i stomatologije i na oba sam bila primljena ali je ipak konačna odluka pala na medicinu. Jednostavno sam osetila da moram da radim ovaj posao, da je to ono što volim. Volim sve što ona donosi – dinamiku, uzbuđenje, izazov. Veliku podršku sam imala od roditelja kad je celokupno moje obrazovanje u pitanju. Specijalizacija iz anesteziologije je došla kao sled događaja iako tokom školovanja priznajem nije bila prva opcija. Međutim, kako to valjda samo život namesti, sada mogu sa sigurnošću reći da iako ta oblast nije bila prvi izbor, jeste bio pravi izbor – priča dr Isaković.

dr Isidora Isaković, Foto: "Glas Podrinja"

Posle završenog staža u Novom Sadu i polaganja državnog ispita, zateklo je uvođenje vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa. Usledilo je više desetina prijava na konkurse za posao a prvo zaposlenje je bila zdravstvena ustanova u Šidu. Vrlo brzo stigao je poziv iz šabačke bolnice.

-Nas petoro mladih lekara je tada dobilo posao. Počela sam na Urgentnom prijemu ali samo na mesec dana jer je bilo neophodno angažovanje na kovid odeljenjima. Tako sam raspoređena u respiratornu jedinicu anesteziološkog kovid odeljenja i to je bio prvi susret sa službom i kolektivom gde sam i sada. Prošle godine je Služba anestezije obeležila 50 godina rada u Šapcu i ona je sada odvojeno odeljenje od hirurgije u okviru koje je bila ranije. Specijalizacija je došla posle toga i jako mi se svidela ta oblast. Anesteziologija je kompleksna nauka koja zahteva veliko znanje iz različitih grana medicine, nije usko specijalizovana, posebno intenzivna nega koja ima primese i internističke oblasti, radiologije.. Moram naglasiti i svesrdnu podršku načelnice službe i kolega. Svi su rado pomagali, učili nas i to mi je bilo u najmanju ruku osvežavajuće jer su stariji lekari imali dosta strpljenja i volje da nas upute u sve što nas specijalizante zanima i što treba da znamo – naglašava dr Isidora Isaković.

Ne treba ovo raditi ako je neko uticao na vaš izbor, ako ste primorani. Sve je lakše kad se voli to što se radi i dok se uči i kasnije kad dođe praksa. Bilo je i suza i nerviranja, ali ne bih mogla sebe
da zamislim sebe u nekom drugom poslu

U slobodno vreme dr Isaković voli da putuje. Na relaciji je Novi Sad gde trenutno živi i Šabac gde radi. S obzirom da je na specijalizaciji, na „kruženju“ je po zdravstvenim ustanovama, od naredne nedelje na Institutu u Sremskoj Kamenici.

-Dosta provodimo na poslu, tu su dežurstva, učenje, i mada nekad bude naporno, ključ je u organizaciji. Nađe se vreme za druženje a posao mi je omogućio i da dosta putujem. Veći deo slobodnog vremena koristim da odem negde, makar i na vikend, u dane praznika, uglavnom su to destinacije po Evropi. Dok sam studirala, provela sam četiri meseca u okviru projekta „Work and travel“ u Americi. Tada sam uporedo učila i jezike u slučaju da ne bude posla ovde. Međutim, otvorile su se opcije za zaposlenje, za specijalizaciju, usavršavanje i odlazak više nije opcija. Oni koji misle da će se njihovo učenje završiti po dobijanju diplome, ne treba da upisuju medicinu. Usavršavanje je permanentno. Ne treba ovo raditi ako je neko uticao na vaš izbor, ako ste primorani. Sve je lakše kad se voli to što se radi i dok se uči i kasnije kad dođe praksa. Bilo je i suza i nerviranja, ali ne bih mogla sebe da zamislim sebe u nekom drugom poslu. Medicina me je i kao ličnost dosta promenila, nadam se na bolje – kaže specijalizantkinja anesteziologije dr Isaković.