Kontrola je u tvojim rukama – jer uvek daješ sve od sebe

Kao najvažnija tema tribine izdvaja se značaj ranog otkrivanja karcinom dojke jer se na taj način može očekivati potpuno izlečenje od ove opake bolesti. O bolesti dojke, važnosti samopregleda, ultrazvuka i mamografa, govorio je primarijus dr Miloš Počekovac, onkohirurg u Kliničko bolničkom centru „Dragiša Mišović“ u Beogradu.

-Karcinom dojke ima pet stadijuma, počev od nultog i opštepoznata svetska statistika pokazuje da kada se bolest otkrije u toj početnoj fazi, izlečenje je skoro stoprocentno. Kako do toga doći? Najvažniji su preventivni pregledi što uključuje mamografski pregled kada žena ne opipava nikakve promene na dojkama već, naročito između 50. i 69. godine starosti odlazi na redovne preglede. Tada radiolog opisuje promene, i u nekim slučajevima, mamografija može da pokaže promenu koja je milimetarskih dimenzija kada mi hirurzi možemo minimalno invazivnim tehnikama da odstranimo samo taj delić onoga „što ne valja“ i da sačuvamo dojku. Nažalost, u Srbiji, preko 80 odsto žena dolazi sa karcinomima koji su veličine oko dva santimetra što je već drugi stadijum. Da bi ovu nezavidnu statistiku poboljšali, moramo da podignemo svest o ovom problemu, da damo na značaju preventivnim pregledima jer takozvanu primarnu prevenciju, vakcinu protiv karcinoma dojke, još uvek nemamo. Zbog toga je ta sekundarna prevencija, skrining, od velikog značaja – ističe dr Počekovac.

primarijus dr Miloš Počekovac, Foto: "Glas Podrinja"

Na statistiku koja Srbiju pozicionira na sam vrh lestvice u Evropi po smrtnosti od karcinoma dojke, osim svesti žena o važnosti prevencije utiče i dostupnost dijagnostičih tehnika.

-Idealno bi bilo kad bi svaki Dom zdravlja imao ultrazvuk i mamograf i pozivao žene na preventivne preglede, u zakazanom terminu, bez čekanja. U Srbiji je samo 30 opština obuhvaćeno skrininzima.
Nedostaje nam i obučenih radiologa za ovu oblast – navodi doktor.

U faktoru rizika su žene starije od 50 godina. Međutim, oko dva odsto obolelih kod nas su žene mlađe od 40 godina – navodi onkolog.

Foto: "Glas Podrinja"

- Zahvaljujući savremenim hiruškim tehnikama, trudimo se da sačuvamo dojke, u zavisnosti od strukture tumora, zahvaćenosti i lokalitetu, imajući u vidu da dojke nisu samo simbol materinstva već i ženstvenosti. Vrlo se vodi računa i tom estetskom momentu. Nama kao onkolozima, na prvom mestu je svakako zdravlje ali se trudimo da vodimo računa i o kozmetskom efektu. Pacijentkinju gledamo i kao člana porodice, zajednice, nekog koga treba što pre vratiti u normalan život, aktivnosti, svom poslu. To je jako bitno za njen psihološki oporavak. Imam sreću da radim sa dobrim timom anesteziologa. Mi smo možda i jedina bolnica u Srbiji u kojoj se radi takozvana blok anestezija što znači da pacijentkinju nije potrebno uspavati nego je dovoljno izvršiti blok ramenog dela, grudnog koša na strani na kojoj se operiše. Na taj način zaobilazimo postoperativne komplikacije koje se dešavaju kod opšte anastezije – mučninu, povraćanje. Primetili smo brži oporavak kod pacijentkinja koje su operisane u blok anesteziji. Ono što je takođe specifično za KBC „Dragiša Mišović“ jeste da ne postoji lista čekanja. Od uspostavljanja dijagnoze do momenta operacije, prođe desetak dana, sa svim analizama i pripremama, što je čak i manje od svetskog standarda – kaže dr Počekovac.

Udruženje “Heroine” u oktobru mesecu posetiće Šabac i Šapčanke će tom prilikom moći da dobiju besplatan preventivni pregled dojki

Bolest ne definiše ženin identitet
Na panelu održanom u Hotelu „Sloboda“ u saradnji sa Udruženjem „Heroine“ o menopauzi i inkontinenciji govorio je dr Branko Mišić, načelnik ginekologije Doma zdravlja Šabac. Važnost mentalnog zdravlja i uticaj našeg psihičkog stanja na razvoj bolesti bila je tema predavanja Jelene Vladisavljević, psihologa u Opštoj bolnici „dr Laza K. Lazarević“.

- Zdravlje jeste u našim rukama ali samo ako damo sve od sebe. Žene uglavnom izbegavaju preventivne i redovne preglede zbog straha od dijagnoze i onoga što eventualno otkrivanje iste sa sobom nosi. Uvek su tu prisutna iracionalna uverenja da nešto ne možemo podneti i da je lakše živeti u neznanju. Mnoge žene stavljaju druge ispred sebe – decu, posao, obaveze pa i zaborave na sebe nadajući se da se to neće baš njima desiti. Misao da ne možemo podneti ako se nešto otkrije, pa je bolje da ne znamo nas uvodi u veliki problem. Menjanje ovog obrasca razmišljanja spasiće mnogo života. Svim ženama poručujem da umesto straha biraju hrabrost jer briga o sebi nije sebičnost. Preventiva spašava život i vraća moć ženi da što duže bude tu za sebe i za one koji je trebaju i vole – poručuje Vladisavljević.

Foto: "Glas Podrinja"

Dozvoliti sebi emocije
- Psihološki momenat kod žena kojima je otkriven kancer je izuzetno kompleksan. Prvi i najvažniji korak je da dozvole sebi sve emocije koje se prirodno javljaju: šok, nevericu, strah, tugu, bes, očaj. Što se okruženja tiče ne postoji “recept” za pravilno postupanje jer je situacija izuzetno stresna po sve i svako je prolazi na svoj način. Ono na šta bližnji treba da obrate pažnju i ono što mogu je to da puste da sama adaptacija na novonastalu situaciju prati tempo pacijentkinje. Saveti poput „moraš biti pozitivna“ ili sažaljenje, pa i preterana pomoć neće pomoći, čak može biti i kontraproduktivna.

Foto: "Glas Podrinja"

Nemoguće je razmišljati samo pozitivno kada imate kancer. Okruženje pacijentkinje treba da joj omogući “siguran prostor” gde će je oni koji je vole “tiho” osluškivati i prateći njen tempo uploviti zajedno sa njom kao saborci u bitku koju ona nije birala. Umesto “moraš biti jaka” korisnije je reći “tu sam za tebe” jer to ženama daje dozvolu da budu autentične u svom iskustvu. Kad kažem da neko treba da ima autentično iskustvo bolesti, mislim na to da mu treba dozvoliti da oseća ono što zaista oseća, bez pritiska da glumi snagu, optimizam ili dobro raspoloženje ako to nije njegova istina u tom trenutku. Zašto je to važno? Zato što emocionalna autentičnost leči. Ljudi se osećaju viđeno, čuju sebe, spajaju se sa sobom. Kad im to dozvolimo, rasterećujemo ih uloge “hrabrog borca”, i dajemo im prostor da budu čovek, a ne “simbol”. Naglasak na ženinom identitetu kao majke, partnerke i žene izuzetno je važan. Rak dojke može ozbiljno narušiti sliku o sebi i telesnu percepciju ali rak ne definiše ženin identitet. Podsećanje da je i dalje voljena, poštovana i poželjna pomaže u očuvanju njenog samopouzdanja i ženskog identiteta što direkto utiče na njenu emocionalnu stabilnost i kvalitet života tokom lečenja – poručuje psiholog Jelena Vladisavljević.