Mesto gde se cveće neguje srcem

Porodica Pavlović iz Platičeva bavi se proizvodnjom sadnica baštenskog i balkonskog cveća. Krenuli su spontano 2014, negovanjem biljaka za ukras u sopstvenom dvorištu, da bi danas iz njihovog rasadnika površine 4.200 kvadrata na pijace, cvećare i maloprodaje trgovinskih lanaca izlazilo preko 100.000 biljaka na godišnjem nivou. Kažu da im je najveći učitelj iskustvo, ali i da su na svom putu imali pomoć dobrih ljudi, pre svega Vladimira Petrovića (Agrar Petrović). Sa drugima ne vole da se porede i tvrde da ovim poslom ne bi mogao da se bavi niko bez ljubavi. Biljke su živa bića, osete svaki spoljašnji treptaj: isto im smetaju i loši vremenski uslovi i nedostatak pažnje.

Malo po malo, porodični posao
Da se bave cvećem nije im bila namera. Jednostavno su probali. Za sopstvene potrebe. Ta proba je, malo po malo, prerasla u porodični posao. Prvi plastenik podignut je za paradajz, ali između redova, našlo se mesta za sadnice cveća.

Foto: Privatna arhiva

-Imala sam ideju da sredim naše dvorište. Iskoristila prostor u plasteniku za paradajz, počela da sadim i ožiljavam. Odlično je krenulo. Te, prve godine, proizvela sam više nego što sam planirala, a mnogo toga sam na kraju morala da bacim, jer nisam imala kome da prodam- kaže Snežana Pavlović, dok njen suprug Ivan dodaje:

-Od te prve godine do danas dosta se promenilo. Već sledeće sezone smo pronašli tržište, počeli da se interesujemo i koristimo sve subvencije na pokrajinskom i republičkom nivou, tako da smo uspeli za kratko vreme dosta da se proširimo. Neke kredite još uvek vraćamo, ali vredelo je.

Pored površinskog proširenja i porasta broja sadnica, Pavlovići su postepeno uvodili i decu u posao. Shodno uzrastu i znanju, svaki član porodice je dobio svoje zaduženje i udeo u doprinosu poslovnog rasta.

-Naša deca su naučena da rade. Imaju svoje obaveze i potrebe, ali i dužnosti u proizvodnji i plasiranju na tržište cveća. Sin Radiša, nakon srednje škole usavršava programiranje, ali planira da nastavi porodični posao. Ćerka Marija je još u srednjoj školi, ali voli prirodu, životinje i zemlju, zna sve da radi i za sada veliki deo sebe pronalazi ovde- objašnjava Snežana.

Težak je ovo posao. Traži stalnu angažovanost i posvećenost. Radnog vremena nema. Veliki su uloz i velika borba, ali postoji i dobit, kako materijalna, tako i lična

Iskustvo je najbolji učitelj
Svaka proizvodnja traži znanje. Za uspeh je važna priprema i korisne informacije. Dragoceni su oni koji žele da ih dele, ali Pavlovići su brzo shvatili da je iskustvo najbolji učitelj. Sve što su čuli sa strane koristilo je, ali ne koliko i sopstveni uspesi i greške.

-Na početku nisam imala neko zavidno znanje, zbog toga sam radila samo muškatle. Onda su počeli da nas obilaze ozbiljne kuće koje su se bavile proizvodnjom semena, davali su nam savete, širili znanje. Međutim, koliko god saveta dobili, shvatili smo da su greške naši najbolji učitelji- kaže Snežana.

Ništa ne cveta bez ljubavi
Pavlovići su više od decenije u cvećarstvu. Snežana kaže da zna svaku svoju biljku kako diše. Zna po izgledu šta joj treba ili smeta. Tvrdi da ovim poslom ne može da se bavi niko ko prema njemu nema ljubavi u sebi.

Foto: Privatna arhiva

-Cvet je živ. Biljka sve oseća i vraća. Na negu i ljubav reaguje cvetom- kaže Snežana i dodaje:

-Težak je ovo posao. Traži stalnu angažovanost i posvećenost. Radnog vremena nema. Veliki su uloz i velika borba, ali postoji i dobit, kako materijalna, tako i lična. U plasteniku često nađem svoj mir. Nije mi problem da režem biljke i presađujem, najviše volim sama da ih zalivam, a najviše uživam kada ostanem u rasadniku sama sa njima.

Korak po korak u budućnost
Prednost im je što sopstvenog prostora za širenje proizvodnje još imaju. Dragocenost su deca. Naviknuta otpočetka na ozbiljan rad i posvećenost, Radiša radi na širenju mogućnosti po pitanju plasmana, dok se Marija još traži. Sa ovakvim potencijalima, pavlovići imaju vreme na njihovoj strani. Velikih planova za budućnost nemaju, jer poručuju:

-Korak po korak, život je dragocen, traži da se živi, a ne planira... koliko je lepote u svakom cvetu toliko je lepote i u samom putu.