Od obuke do proširenja kapaciteta

Slađana Andrić iz Mačvanskog Prnjavora počela je sa uzgojem bukovača u martu 2022. godine. Prva količina iznosila je 50 džakova. Priključuje se obuci za uzgoj pečuraka u Trening centru u Šapcu, nakon čega počinje i ozbiljnija proizvodnja.

-Imali smo u domaćinstvu prostor, manji objekat, prizemlje i potkrovlje kuće kada smo počeli da razmišljamo za šta bi bilo pametno da sve to upotrebimo. Uzgoj pečuraka nam se učinio kao dobro rešenje i tako smo krenuli sa pedeset zasejanih džakova. Pošto mi je trebalo dodatnih saznanja o samoj proizvodnji, otišla sam na obuku koja se sastojala od 120 časova teorije i prakse u firmama koje se bave uzgojem šampinjona i bukovača. Posle položenog ispita na kraju obuke, dobila sam sertifikat za uzgajanje i već u septembru iste godine sam konkurisala za grant u okviru Plave ekonomije za podsticajna sredstva za proizvodnju. Zapravo, to je podrazumevalo korišćenje otpada iz prethodne proizvodnje za svoju. Dobila sam na osnovu dostavljenog biznis plana sredstva u opremi za uzgoj bukovača. Proizvodnju smo proširili na 600 džakova, a sada posle tri godine imamo 900. U međuvremenu, uradili smo halu od panela koja će nam omogućiti da i dalje povećavamo zasad – navodi Slađana.

Foto: Privatna arhiva

U decembru prošle godine stiglo je vredno priznanje za gazdinstvo Andrića – „Naj domaćin za 2024. godinu u oblasti povrtarstva.“

-Nagradu je dodeljivala Privredna komora Srbije i obuhvatala je priznanje i novčani iznos. Nastavili smo sa uzgojem bukovača, a planiramo da do jeseni proširimo kapacitet na 1.500 džakova i to do početka Božićnog posta. Cela porodica je uključena, suprug, ja i dvoje dece. Povremeno angažujemo i pomoć, tri ili četiri radnika, uglavnom su to komšinice iz sela. Zadovoljni smo za sada po pitanju plasmana, određenu količinu prodajem kod kuće a isporučujemo i za pojedine trgovine – ističe Slađana.

Kad se završi ciklus proizvodnje, kompost koji ostaje u džakovima odlaže se na mesto gde će odstajati dve-tri godine i tako dobijaju odlično đubrivo koje koriste za đubrenje njive i bašte. Sa proizvodima koje izlaze iz gazdinstva Andrić, česti su učesnici sajmova i festivala.

Foto: Privatna arhiva

Rizik proizvodnje u gajenju bukovača je minimalan, uglavnom zavisi od nas samih
Gljive bukovače možemo lako naći u prirodi na drvenim podlogama, panjevima, otpacima od drveta, na osušenim deblima, posle kiše kada je toplo, ali i zimi kada druge gljive retko možemo naći, pa je zato jako omiljena i vrlo cenjena. Proizvodnja ove gljive važi za relativno unosan posao, bez suviše rizika u proizvodnji na relativno malom prostoru.

- Za one koji žele da se bave proizvodnjom bukovače, možemo reći da se lako gaje, da u proizvodnji nema većih rizika, otporna je prilično na bolesti i štetočine, daje visoke prinose, tražena je na tržištu, pa je zato i ekonomski isplativa. U prostorijama gde se gaji, mora biti optimalna temperatura, dobra ventilacija, stalna visoka vlažnost vazduha, dobra osvetljenost kao i stalna temperatura od 18 stepeni i to tokom cele godine. Podloga za gajenje je isplativija ukoliko proizvođač ima prostora da sam pravi supstrat, odnosno vrši potapanje slame. Slama treba da je kvalitetna i može biti od pšenice, ovsa, ječma, može se koristiti livadsko seno ili komušina od klipa kukuruza ili neki drugi celulozni otpad od biljaka. Ovaj materijal mora biti usitnjen, zdrav, sa pH vrednosti od 5 do 7. Micelijum mora biti beo, pasterizovan ili ne. Supstrat treba da ima temperaturu oko 20 stepeni, a vlagu od 60-65 odsto – navodi Gordana Rehak, savetodavac u PSSS Šabac.

U gajenju bukovača razlikuju se dve faze. Prva koja traje od tri sedmice do mesec dana i druga kada počinje rast i prorastanje.

- U prvoj fazi su poređane vreće jedna pored druge sa zasejanom micelijom u supstratu samo prorastaju supstrat u prostoriji bez osvetljenja i sa konstantnom temperaturom. U drugoj fazi, vreće se bolje raspoređuju, buše da bi iz tih rupa počeo rast gljiva. Rupe se buše veličine do 10 mm na razmaku 10 x10cm dezinfikovanim predmetom. Veoma je važna higijena, pa ukoliko se pojavi plesan, takve delove treba odstraniti, nakon čega se izrezani delovi dezinfikuju sa 1 % rastvorom formalina i zalepe selotejpom. Ukoliko procenat uočene plesni bude veći od 30 %, vreću treba izbaciti iz proizvodnje. Potrebna količina semena za jednu vreću veličine 100x40 cm je 1 litar, a zasejavanje se vrši tako što se poređa prvo slama, pa micelija i tako redom dok se vreća ne napuni, posle čega se zatvara i veže kanapom. Tako spremne vreće se ostavljaju u prostoriju za prorastanje na temperaturu od 21-23 stepeni Celzijusa, a posle 14 dana vreće su potpuno prorasle. Ukoliko je ceo supstrat beo i čvrsto drži celu masu i miris je ugodan, onda je prorastanje završeno. Vreće ostaju u prostoriji gde se dalje gaje bušenjem rupa iz kojih izrastaju bukovače. Berba se vrši kada klobuk dostigne veličinu od 10 cm. Ako neka od gljiva preraste i nije za prodaju u svežem stanju, može se iskoristiti za sušenje. Bukovače rastu u ciklusima tako da svaki traje po 7 dana, tako da jedna vreća može da traje 4 ciklusa – objašnjava Rehak.

Foto: Privatna arhiva

Uzgajanje je još isplativije ukoliko se imaju dve prostorije za proizvodnju, jer se sa jednom prostorijom gubi vreme dok gljive izbijaju iz rupa koje traje 30 dana i pri čemu se može postići 5-6 ciklusa godišnje, objašnjavaju stručnjaci.

- Sa dve prostorije, ostvaruje se 10 do12 ciklusa. Prinos se kreće 15-30 % od težine supstrata, tako da je proizvodnja bukovača veoma unosan i isplativ posao. Prostor za gajenje treba podesiti u skladu sa veličinom, vrstom konstrukcije i iskorišćenosti prostora (npr. u redu dugom 10 m može stati 30 vreća), obezbeđenosti potrebne ventilacije, stalne temperature i fine vlažnosti vazduha. Takođe, pri gajenju bukovače, od izuzetne važnosti je održavanje higijene, kako prostorije, tako i pribora, alata, posuđa i obuće tokom čitavog toka gajenja. Supstrat koji ostaje od gajenja bukovača, može se koristiti kao organsko đubrivo – ističe Rehak.

Podsticaji za proizvođače se računaju kroz plasteničku proizvodnju, kao subvencije po hektaru, a isplativost je individualna.