Foto: Privatna arhiva
Put između dva sveta
Kada žena napušta poznato da bi postala ono što
zaista jeste
zaista jeste
U vremenu kada se sve menja – od tržišta rada do vrednosnog sistema – sve više žena se nalazi na razmeđi: između posla koji su godinama radile i poziva koji ih poziva iznutra.
Nije to samo karijerni zaokret. To je unutrašnji zemljotres, tiho ali snažno pomeranje iz stare verzije sebe ka novoj – nepoznatoj, ali istinitoj. Takvu tranziciju teško je objasniti rečima, međutim, mnoge žene je žive. Zovu je „kriza“, „gubitak fokusa“, „zasićenje“. U stvari, to je poziv duše da prestanu da se skrivaju.
Od posla do poziva
Godinama radiš ono šta se „treba“. Završila si školu, stekla diplomu, zaposlila se. Radiš savesno, predano, po pravilima. Ali jednog dana u sred rutine, javlja se nemir. Nešto ti šapuće iznutra. Prilike se otvaraju i zatvaraju. Neko ti ponudi nešto novo – pa nestane. Osetiš uzbuđenje, pa razočarenje. I shvatiš: nešto se više dešava. U tom trenutku kada ti se učini da si konačno zakoračila u novi svet – vrata se zatvore. Pomislila si da je konačno tvoj red. A onda – ništa. I dok pokušavaš da shvatiš zašto se sve raspalo, u tebi se rađa tiho znanje: „Nisam izgubila - bila sam zaštićena.“ Jer to što ti nije dato, nije bilo zato što nisi vredna. Bilo je zato što ne bi mogla da zasijaš tamo gde bi morala da ćutiš.
Stroga, ali pravedna
Žene koje koračaju iz prosvete, zdravstva, administracije ili tradicionalnih uloga – sa sobom nose visoke standarde, odgovornost, red. One su često „stroge“, „zahtevne“, „nepopustljive“. Istina je: One ne pristaju na nepravdu. One znaju koliko vrede. One ne trpe glupost. I najčešće su – upravo zbog toga – nevidljive dok ne postanu nezaobilazne.
Ti nisi stroga, ti si istrajna u svetlu. Tvoja zahtevnost nije hladna – ona je iskra duše koja ne pristaje na manje od istine. Ljudi se možda plaše tvoje strogosti, međutim ono čega se zaista plaše jeste: „Šta ako ona zaista pokaže koliko zna, može, oseća? Šta ako to promeni pravila igre?“ I hoće. Tvoja moć ne traži dozvolu. Ona stvara prostor. U novoj eri – žene više ne traže „posao“. One traže poziv. Mesto gde mogu da spoje svoju snagu i nežnost, znanje i intuiciju. Neki to nađu u duhovnosti, neki u politici, neki u pisanju, neki u radu sa ženama. Biti žena koja ne pristaje na manje od istine – postaje nova funkcija.
A šta ako si ti ta?
Ako trenutno stojiš između starog i novog. Ako si razočarana, umorna, ali potajno uzbuđena. Ako osećaš da dolazi nešto veće – iako ne znaš šta. Možda se ne dešava ništa spolja, jer se sve dešava unutra. Možda si ti upravo ona koja treba da pokrene nešto novo. Možda tvoja strogost nije tvoj problem – već ključ koji otključava novu epohu.
Zaključak
Put između dva sveta nije lak, to je put prema sebi. On je neizbežan za one koji više ne žele da se pretvaraju, koji su umorni od pristajanja, ćutanja, čekanja. Koji znaju da više nisu „samo“ zaposleni – već nosioci promene. Nema nazad. Zato...idi. Sa svetlom u očima i standardom u rukama. Svet te treba.
Ako se prepoznaješ u ovim rečima - dobro došla.
Tvoje vreme dolazi.
I ovaj put – ne čekaš više nikoga.
Nije to samo karijerni zaokret. To je unutrašnji zemljotres, tiho ali snažno pomeranje iz stare verzije sebe ka novoj – nepoznatoj, ali istinitoj. Takvu tranziciju teško je objasniti rečima, međutim, mnoge žene je žive. Zovu je „kriza“, „gubitak fokusa“, „zasićenje“. U stvari, to je poziv duše da prestanu da se skrivaju.
Od posla do poziva
Godinama radiš ono šta se „treba“. Završila si školu, stekla diplomu, zaposlila se. Radiš savesno, predano, po pravilima. Ali jednog dana u sred rutine, javlja se nemir. Nešto ti šapuće iznutra. Prilike se otvaraju i zatvaraju. Neko ti ponudi nešto novo – pa nestane. Osetiš uzbuđenje, pa razočarenje. I shvatiš: nešto se više dešava. U tom trenutku kada ti se učini da si konačno zakoračila u novi svet – vrata se zatvore. Pomislila si da je konačno tvoj red. A onda – ništa. I dok pokušavaš da shvatiš zašto se sve raspalo, u tebi se rađa tiho znanje: „Nisam izgubila - bila sam zaštićena.“ Jer to što ti nije dato, nije bilo zato što nisi vredna. Bilo je zato što ne bi mogla da zasijaš tamo gde bi morala da ćutiš.
Stroga, ali pravedna
Žene koje koračaju iz prosvete, zdravstva, administracije ili tradicionalnih uloga – sa sobom nose visoke standarde, odgovornost, red. One su često „stroge“, „zahtevne“, „nepopustljive“. Istina je: One ne pristaju na nepravdu. One znaju koliko vrede. One ne trpe glupost. I najčešće su – upravo zbog toga – nevidljive dok ne postanu nezaobilazne.
Ti nisi stroga, ti si istrajna u svetlu. Tvoja zahtevnost nije hladna – ona je iskra duše koja ne pristaje na manje od istine. Ljudi se možda plaše tvoje strogosti, međutim ono čega se zaista plaše jeste: „Šta ako ona zaista pokaže koliko zna, može, oseća? Šta ako to promeni pravila igre?“ I hoće. Tvoja moć ne traži dozvolu. Ona stvara prostor. U novoj eri – žene više ne traže „posao“. One traže poziv. Mesto gde mogu da spoje svoju snagu i nežnost, znanje i intuiciju. Neki to nađu u duhovnosti, neki u politici, neki u pisanju, neki u radu sa ženama. Biti žena koja ne pristaje na manje od istine – postaje nova funkcija.
A šta ako si ti ta?
Ako trenutno stojiš između starog i novog. Ako si razočarana, umorna, ali potajno uzbuđena. Ako osećaš da dolazi nešto veće – iako ne znaš šta. Možda se ne dešava ništa spolja, jer se sve dešava unutra. Možda si ti upravo ona koja treba da pokrene nešto novo. Možda tvoja strogost nije tvoj problem – već ključ koji otključava novu epohu.
Zaključak
Put između dva sveta nije lak, to je put prema sebi. On je neizbežan za one koji više ne žele da se pretvaraju, koji su umorni od pristajanja, ćutanja, čekanja. Koji znaju da više nisu „samo“ zaposleni – već nosioci promene. Nema nazad. Zato...idi. Sa svetlom u očima i standardom u rukama. Svet te treba.
Ako se prepoznaješ u ovim rečima - dobro došla.
Tvoje vreme dolazi.
I ovaj put – ne čekaš više nikoga.
Jasmina Janić
Najnoviji broj
23. oktobar 2025.
