BORBA SA SUŠOM I VIŠKOM VODE – NOVA REALNOST POLjOPRIVREDE
Klimatski ekstremi menjaju pravila proizvodnje
Više ne pričamo o visokim prinosima, već o tome da li će oni uopšte biti zadovoljavajući. Nije isto dobiti 15 i pet tona po hektaru. Poslednjih godina sve češće dolazimo u situaciju da je proizvodnja pod velikim znakom pitanja. Posebno osetljiva kultura je soja, koja zahteva specifične uslove zemljišta i padavina. Ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni, biljka reaguje tako što „odbacuje“ cvet i plod kako bi preživela. Soja traži neutralno, duboko i kvalitetno zemljište. Ako to ne obezbedimo, ona se brani, odbacuje plod da bi opstala. Sa druge strane, dešava se da u periodu kada joj padavine nisu potrebne dobijemo i po 200 - 300 litara kiše po kvadratnom metru, što dodatno narušava proizvodnju
Klimatski ekstremi - dugi sušni periodi i iznenadne obilne padavine, poslednjih godina postaju sve veći izazov za poljoprivrednike. Kako se izboriti sa ovim problemima, koje kulture su najugroženije i koje mere mogu doneti stabilnije prinose, govori savetodavac Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Šabac, Darko Simić.
Foto: Glas Podrinja
Simić ističe da se poljoprivreda poslednjih pet do šest godina suočava sa izrazitim ekstremima, koji direktno utiču na prinose, naročito kod ratarskih kultura poput kukuruza i soje.
-Više ne pričamo o visokim prinosima, već o tome da li će oni uopšte biti zadovoljavajući. Nije isto dobiti 15 i pet tona po hektaru. Poslednjih godina sve češće dolazimo u situaciju da je proizvodnja pod velikim znakom pitanja. Posebno osetljiva kultura je soja, koja zahteva specifične uslove zemljišta i padavina. Ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni, biljka reaguje tako što „odbacuje“ cvet i plod kako bi preživela. Soja traži neutralno, duboko i kvalitetno zemljište. Ako to ne obezbedimo, ona se brani, odbacuje plod da bi opstala. Sa druge strane, dešava se da u periodu kada joj padavine nisu potrebne dobijemo i po 200 - 300 litara kiše po kvadratnom metru, što dodatno narušava proizvodnju, navodi Simić.
Upravo zbog takvih oscilacija, sve je jasnije da se poljoprivrednici više ne mogu oslanjati na „tipične“ vremenske uslove. Simić ističe da je borba protiv suše u stvari i borba protiv suvišnih padavina, a da i jedno i drugo predstavlja veliki problem i postaje nova normalnost.
Posledice ekstrema i tržišni pritisci Nestabilni vremenski uslovi direktno se odražavaju na ekonomiju proizvodnje. Pojedini poljoprivrednici su već odustali od određenih kultura jer im se ulaganja ne isplate.
-Imali smo situaciju da je soja u nekim delovima potpuno izbačena iz setvene strukture, jer nije bilo prinosa, a ulaganja su velika, od pripreme zemljišta do zaštite. Kada na kraju nemate šta da uberete, postavlja se pitanje smisla proizvodnje. Istovremeno, kod kultura poput pšenice beleženi su i veći prinosi, što je podstaklo širenje proizvodnje, ali je istovremeno dovelo i do tržišnih oscilacija. Poljoprivrednici često reaguju na osnovu prethodne godine. Ukoliko je bila dobra, povećavaju površine, ali onda tržište diktira cenu, na šta ne mogu da utiču. Zato je važno smanjiti troškove i optimizovati proizvodnju – ističe Simić.
Zemljište kao ključ rešenja Prema rečima našeg sagovornika jedan od najvećih problema je degradacija zemljišta, koja je posebno izražena nakon poplava 2014. godine. Problem koji je od tada posebno izražen je tzv. „plužni đon“. Kao rešenje, stručnjaci sve više ukazuju na značaj duboke obrade zemljišta, odnosno podrivanja i kalcifikacije.
Foto: Pixabay
-Tada je došlo do zasićenja zemljišta vodom i narušavanja njegove strukture. Posledice toga osećamo i danas. Javlja se takozvani „plužni đon“, koji sprečava normalan razvoj korena. Stalno ponavljamo da su podrivanje i kalcifikacija postali neophodni. To nisu nove, nego zaboravljene agrotehničke mere. One se ne rade svake godine, već jednom u pet ili šest godina, ali daju značajne rezultate. Zemljište postaje rastresitije, koren ide dublje, a biljka bolje koristi vlagu i hranljive materije. Na oglednim parcelama na teritoriji Šapca, gde smo ove mere primenili, zabeleženi su značajno veći prinosi. Imali smo slučajeve da je prinos pšenice bio i do tri tone veći u odnosu na okolne parcele. To pokazuje koliko je važno raditi na kvalitetu zemljišta, ističe Simić.
Stručnjaci savetuju da se rešenje ne traži samo u izboru kultura, već pre svega u načinu obrade zemljišta. Podrivanje, kalcifikacija i pravilna primena đubriva mogu doneti i do 30 odsto veće prinose, uz manje troškove proizvodnje. Ključ je u tome da se voda zadrži tamo gde je najpotrebnija - u zoni korena, kao „skrivena rezerva“ za najkritičnije letnje mesece.
Voda - problem i resurs Jedan od ključnih ciljeva ovih mera je bolje upravljanje vodom u zemljištu. Simić naglašava da je važno i pravilno đubrenje, odnosno unošenje hranljivih materija u dublje slojeve.
-Kada imate pravilno obrađeno zemljište, voda od obilnih padavina odlazi u dublje slojeve i tu se zadržava. Upravo ta vlaga kasnije pomaže biljci u sušnim periodima. Takođe, đubrivo treba zaorati. Ako đubrivo ostane na površini, biljka ga ne može iskoristiti. Sa druge strane, korovi ga preuzimaju i onda imamo dodatne probleme. Zato je pravilna primena agrotehničkih mera od presudnog značaja, dodaje Simić.
Foto: Canva
Naš sagovornik posebno ističe značaj analize zemljišta, koja je dostupna uz podršku resornog Ministarstva i lokalne samouprave. Kao dodatnu mogućnost navodi i korišćenje digestata iz bioenergetskih postrojenja.
-Bez analize ne možemo znati šta nedostaje zemljištu. Često poljoprivrednici unose hranljive materije koje biljka ne može da iskoristi, što je dodatni trošak. Poljoprivredni proizvođači treba da razmisle i o bioenerganama, kojima oni ustupaju stajnjak i slamu, a zauzvrat dobijaju digestat. To je materijal koji poboljšava strukturu zemljišta i zadržava vlagu, deluje kao „sunđer“. Uz pristupačnu cenu, može biti veoma koristan za proizvodnju, objašnjava Simić.
Prilagođavanje kao jedini put Sve navedeno pokazuje da se poljoprivreda ubrzano menja i da tradicionalni pristup više nije dovoljan.
-Poljoprivrednici moraju da se prilagode novim uslovima. Klimatski ekstremi su tu i neće nestati. Ko bude ulagao u zemljište i primenjivao savremene mere, imaće stabilniju proizvodnju, zaključuje Darko Simić.
Foto: Glas Podrinja
Foto: Pixabay
Foto: Canva
