Program obeležavanja obuhvatiće svečanu akademiju i prateće sadržaje kojima će promovisati humanost, ali i iskazati zahvalnost onima koji su im tokom perioda izazova bili bezrezervna podrška
Svetski dan Crvenog krsta, 8. maj, za naš grad je posebno značajan, budući da Crveni krst Šabac slavi jubilej- 150 godina postojanja. Program obeležavanja obuhvatiće svečanu akademiju i prateće sadržaje kojima će promovisati humanost, ali i iskazati zahvalnost onima koji su im tokom perioda izazova bili bezrezervna podrška.
Istorija koju su ispisali humani ljudi Davne 1876. godine, uporedo sa osnivanjem Crvenog krsta Srbije, osnovano je 35 pododbora, među njima i šabački. Kako ističe sekretar Crvenog krsta Šabac Slavko Radovanović, istorijska građa i dokumentacija do Prvog svetskog rata nisu sačuvane, a pretpostavka je da je sve progutala vatrena stihija.
Foto: "Glas Podrinja"
-U Šapcu je za vreme Prvog svetskog i turskih ratova bila ratna bolnica. Crveni krst je imao puno posla oko smeštaja, zbrinjavanja ranjenih i obaveštavanja porodica vojnika koji su bili na frontu o njihovoj lokaciji, trenutnom stanju i, nažalost, i o poginulima- priča Radovanović.
Posle Drugog svetskog rata, organizacija je takođe imala veliki značaj. Kako ističe, jedno vreme su je vodili roditelji pokojnog narodnog heroja Vere Blagović- Jova i Ana Blagojević. Do 1965. godine, Crveni krst je bio na lokaciji u Karađorđevoj ulici, da bi potom prešao u sadašnju zgradu u naselju Kamičak.
-Tada je Crveni krst dobio svoj prostor zajedno sa Centrom za socijalni rad. U početku smo imali dve kancelarije i malo magacina, vremenom se to širilo. Sedamdesetih godina, veliki aktivisti Crvenog krsta, doktor Mileta Milanović, profesor Selimir Tomić i Miroslav Mika Živanović uspešno su vodili Crveni krst, da bi se osamdesetih godina ponovo proširio. Tada je prim. dr Steva Stanković bio predsednik, a Milutin Šestić sekretar- dodaje on.
Nedelja Crvenog krsta Nedelja Crvenog krsta obeležava se od 8. do 15. maja. U planu je da 8. maja dočekaju istaknute volontere i saradnike. U ponedeljak, 11. maja, biće održano gradsko takmičenje iz prve pomoći, gde će učestvovati svi učenici osnovnih i srednjih škola, dok će 13. maja biti obeležen Dan dobrovoljnih davalaca u Kulturnom centru, gde je i redovna akcija. Biće podeljena priznanja za sve naše davaoce, koji su dali krv 10, 20, 35, 50, 75 i 100 puta krv. Nakon toga sledi susret sa najmlađim i poseta najstarijim volonterima.
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih predsednici bili Radivoje Tufegdžić i Borisav Živanović. Upravo su devedesete bile vreme kada je Crveni krst primio veliki broj izbeglih, prognanih i raseljenih. Na čelo ustanove vraća se prim. dr Stanković.
-Zvanično ih je registrovano više od 20.000 ovde kod nas u gradu. Uglavnom su to bili naši ljudi koji su primljeni po porodičnim domovima. Vrata su širom otvarana, da bi 1994. godine bio otvoren i kolektivni centar u Varni, gde je bilo smešteno u početku i do 200 izbeglih i raseljenih. Pružena im je kompletna usluga- tri obroka smeštaj u Centru. Hala sportova „Zorka“ bila je puna. Sećamo se redova od Pavlovića mosta do Šapca, do Crvenog krsta. Šapčani su dolazili i iznosili su i hranu, odeću, obuću, kuvali kafu, čaj. Mnogi od tih ljudi ostali su da žive ovde, posećuju nas redovno, zahvalni su nam. Ostali smo dobri prijatelji, pomažemo onima kojima je to potrebno. Centar u Varni je 2019. godine zatvoren- navodi.
Podrška kad je najpotrebnije Dr Miodrag Bata Džinović kao predsednik i pokojni Dragiša Kovačević kao sekretar upisali su se u istoriju ove humanitarne organizacije posle 2000. godine. Podseća na 2014. godinu, kada su bile poplave. Sava je pretila da ugrozi grad, dežuralo se danonoćno tri- četiri nedelje, a u spašavanje grada od nepredive ćudi prirode uključili su se i brojni sugrađani.
-Došli su da pomažu, kako na prvoj liniji odbrane, tako i ovde. U tom trenutku smo imali više od 2 000 volontera koji su se odazvali našem pozivu, što je za svaku pohvalu. Možemo samo da se ponosimo time- napominje.
Foto: "Glas Podrinja"
Danas, suočeni sa drugačijim izazovima, sa predsednikom dr Miroslavom Popovićem, nastavljaju sa istom snagom i entuzijazmom.
-Sarađujemo sa školama, preduzećima, ustanovama, kompanijama, seoskim i gradskim mesnim zajednicima, odeljenjem za vanredne situacije, Vojskom Srbije. Edukatori iz prve pomoći sprovode obuke po osnovnim i srednjim školama, preduzećima, ustanovama, a poverena im je i obuka vozača. Brinemo o socijalno ugroženima. Imamo 800 korisnika narodne kuhinje, od čega 260 obroka svakodnevno sa dva auta isporučujemo na seosko područje. Delimo higijenske, porodične i bebi pakete. Sa Bankom hrane Vojvodine svake srede iza „Maksi“ diskonta delimo 110 paketa za siromašne stanovnike i svaka tri meseca menjamo korisnike. Svakog radnog dana u magacinu delimo odeću, obuću i druge potrepštine za sve građane kojima je to neophodno- kaže.
Četiri godine zaredom postižu uspeh u oblasti davalaštva krvi osvajajući titulu Šampiona solidarnosti- Dijamantsku plaketu Crvenog krsta Srbije i Instituta za transfuziju krvi Srbije. Godišnje skupe oko 3.500 jedinica krvi i realizuju 82 akcije dobrovoljnog davalaštva, kako u Kulturnom centru (svake srede), tako i u mesnim zajednicama, preduzećima i ustanovama. Od istaknutih dobrovoljnih davalaca još uvek je ime Dušana Blagojevića Dulaća neprevaziđeno u istoriji ovog humanog čina. Od aktuelnih, Miodrag Marjanović je krv dao 150 i više puta.
Crveni krst Šabac ima registrovanih 860 volontera, od čega je 280 njih već uzimalo aktivno učešće i pomaže u svakodnevnom radu. Veliki broj njih je u organizaciji sklopio brojna prijateljstva. U vreme kad su postojale letnje škole Crvenog krsta i kampovi u Tršiću, Soko gradu i na Ceru, najbolji učenici osnovnih škola su ih pohađali.
-Tad su se oformila ta brojna prijateljstva, i oni su i dan danas naši volonteri. Imamo želju da obnovimo, da ponovo pokrenemo tu našu školu. Trenutno nismo u situaciji, nadam se da ćemo uskoro i to uraditi- veruje Radovanović.
Foto: "Glas Podrinja"
Trenuci koji se ne zaboravljaju Postoje trenuci koji se pamte, žive slike u sećanjima koje ostavljaju bolne uzdahe i rane koje ne zaceljuju. Za Radovanovića devedesete su ostavile najveći ožiljak na srcu.
-Devedesetih godina proživeli smo najteže trenutke koji ne mogu da se zaborave. Tad nije ni postojao Pavlovića most, samo skela u Badovincima, pa smo dočekivali ljude i preko te skele. Imao sam prilike da se susretnem sa devojkom koja je ostala bez roditelja i bake za koju je verovala da je mrtva. Smestili smo je na Letnjikovac, tada su tamo bili studenti. Jednog dana se pojavila baka koja je tražila svoju unuku, a to je bila ta devojčica. Taj susret između njih dve je bio toliko dirljiv da smo svi plakali. Pričao mi je čovek da je njegova majka umrla usput i da je stavio u traktorsku prikolicu, pokrio ceradom i pokušao da dođe do Šapca. Usput mu je nestalo gorivo i otišao je da ga potraži. Kad se vratio, neko je ukrao prikolicu i nikad više nije našao telo majke- seća se potresnih i jezivih scena koje su u radu ostavile i traume.
Trebalo je sve to preživeti, dežurati u hali sportova dan i noć, dočekivati ljude. Stanovnici su donosili sve od kuće, vodili ljude kući da se istuširaju, nahrane.
-I sada u kancelariji imam i najdraže su mi te dopisnice sa svih kontinenta- iz Amerike, Australije, Kanade, evropskih zemalja gde su ljudi kasnije otišli u potrazi za boljim životom. To ću čuvati kao uspomenu dok sam živ- ističe.
Posle četiri decenije profesionalnog angažmana u Crvenom krstu, Slavko Radovanović uveren je da taj posao zahteva kvalifikacije koje ne uključuju diplomu, već ljudskost.
-Ne može svako da radi u Crvenom krstu i u Centru za socijalni rad. To bi pre svega trebalo da budu ljudi koji su humani, koji imaju osećaja i potrebu da pomognu jedni drugima. Nekada je ljudima dovoljna i lepa reč, ukoliko ne možemo da im pružimo više- smatra.
Kao pomoćni organ Crvenog krsta Srbije, šabački Crveni krst visoko se kotira po poverenju stanovništva koje uživaju i podršci građanima i to im je najvredniji zalog za naredni vek i po.
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
