Berza

  • aero 905 ▲ 0,56%
  • alfa 24.817 ▼ -0,10%
  • dinnpb 6.002 ▼ -1,25%
  • ikrbg 55 ▼ -21,43%
  • kmbn 2.250 ▼ -2,17%
  • niis 603 ▼ -0,33%
  • ppva 1.800 ▲ 20,00%
  • puue 107 ▼ -13,71%
  • stotn 133 ▲ 6,40%
  • stup 9.000 ⚫ 0,00%
  • tgas 13.000 ▲ 1,54%
(13. januar 2020.)

SRPSKE NOVE GODINE

Foto:medias.rs

Foto:medias.rs

Proslavili smo Novu godinu po gregorijanskom kalendaru, a u ponoć, 13. januara, stiže još jedna, po julijanskom, kod nas poznata kao Srpska. Nekada zabranjivana, a nikad zabranjena, proslavljana je u tajnosti, što joj je davalo posebnu draž, gotovo misticizam.

Srpska Nova godina zove se još i Mali Božić i Vasiljevdan, s obzirom da je posvećen Svetom Vasiliju Velikom, episkopu Kesarije Kapadokijske. Ovaj Svetitelj se naziva „pčelom crkve Hristove“, koja nosi med vernima, a jereticima žaoku. Svoj život je posvetio Bogu, molitvi, služenju i pomaganju bližnjima. Sačuvana su njegova mnogobrojna dela: bogoslovska, apologetska, podvižnička i kanonska. Sastavio je tekst liturgije, koja nosi njegovo ime, a služi se deset puta u godini, između ostalog, 14. januara, kada se u hramovima čita i moleban za Novu godinu.

Tog dana se mesi poseban kolač od projinog brašna, vasilica, u koji se u nekim krajevima stavlja seme raznih žitarica i povrća da bi godina bila rodna. Negde se u ovaj kolač stavljaju i delovi raznog voća da bi godina bila berićetna, a često i „parica“, po uzoru na Božić. Vasiljevdan neki praznuju i kao svoju krsnu slavu.
Simbolika praznovanja Nove godine ukazuje na iščekivanje novog i nadu da će to novo biti „bolje, lepše i veće“ od starog. Nada umire poslednja. Atinski mudraci su čekali Novu reč, Jevreji Novog čoveka, Mesiju, a po svemu sudeći, Srbi su veliku nadu polagali u Nove godine.

Pored pomenutih , nekada smo proslavljali još dve. Naši drevni preci su, i pre opismenjavanja i pojave kalendara, umeli da vremenski odrede godinu i dane koje bi trebalo izdvojiti. Trag o tome postoji u „črtama i rezama“ a kasnije u drvenim narodnim rabošima. Kalendar je bio štap izrezbaren sa sve četiri strane. Svaka strana je predstavljala godišnje doba, a urezane crte, duže i kraće, tanje i deblje, dane i praznike.
Prema nekim izvorima iz slovenske mitologije, nekada smo Novu proslavljali 1. marta, koji je nazvan Martindan ili Letnik. Taj dan je odabran da grad (led) ne bi uništio letinu, a verovalo se da je dobro okusiti i zgotovljene koprive, „na život i zdravlje“.

Nova godina kod nas se obeležavala i 1. odnosno 14. septembra po novom kalendaru, kada je, i danas, početak crkvene godine.
M. Filipović

Najnoviji broj

28. maj 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa