Kako zabrinutost, stres i anksioznost deluju na čoveka?

Svako od nas se u toku dana suoči sa stresom, zabrinutošću ili anksioznošću. Ova stanja nisu ista, a stručnjaci koji se bave ovom oblašću su tačno objasnili u čemu se zapravo razlikuju i kako deluju.
Šta je zabrinutost?

Zabrinutost je stanje u kom se naše misli vežu za negativne emocije, nesigurne ishode ili razmišljanja da bi nešto moglo da pođe po zlu.

Kako funkcioniše?

Zabrinutost ima važnu ulogu u našim životima, jer kada razmišljamo o neprijatnim situacijama, mi zapravo stimulišemo mozak. Ovo stanje omogućava pronalaženje rešenja i pokretanje akcija koje će voditi ka tim rešenjima. To su pozitivne stvari.

Stres je fiziološki odgovor na spoljne nadražaje. Da bi ciklus stresa započeo, mora da postoji okidač ili stresor.

Kako funkcioniše?

Simptomi stresa uključuju ubrzan rad srca, znojne dlanove i plitko disanje. Iako se u početku stres može činiti, na neki način, prijatnim, to je zbog adrenalina i kortizola koji preplavljuju telo.

Hronični stres s druge strane nastaje kad je telo stalno izloženo spoljnim nadražajima, odnosno kad se situacija ne smiruje. On je povezan s nizom zdravstvenih tegoba od pada imuniteta do problema sa probavom i povećanim rizikom od srčanih bolesti.

Šta je anksioznost?

Ako su zabrinutost i stres simptomi, onda je anksioznost kulminacija.

Stres je prirodni odgovor na opasnost a anksioznost je isto to, samo što u tom slučaju ne postoji opasnost.

Postoji razlika između anksioznosti koja može da bude deo svakodnevice i anksioznog poremećaja. Poremećaj je ozbiljno medicinsko stanje koje uključuje stres i zabrinutost.

Prema mišljenju ovih stručnjaka zabrinutost se odvija samo unutar uma, stres deluje na telo, dok anksioznost deluje i na um i na telo.

U malim dozama sve tri komponente mogu da deluju pozitivno na naše živote. Istraživanja pokazuju da većina ljudi preterano brine, pod stresom su ili su anksiozni.