2. avgust 2025.2. avg 2025.
Vikipedija
Ilindan- praznik gromovnika i zavetnog poštovanja
Srpska pravoslavna crkva i vernici 2. avgusta (po novom kalendaru) proslavljaju Svetog proroka Iliju – Ilindan, jedan od najpoštovanijih letnjih praznika u srpskom narodu. Sveti Ilija se u narodu slavi kao strog, silan i pravedan svetitelj, zaštitnik od groma, munje, požara i suše.
Prema verovanju, Sveti Ilija je „gromovnik“, koji nebeskim kolima i vatrenim mačem kažnjava nevernike i bezbožnike. Njegova pojava na nebu najčešće se vezuje za letnje nepogode – grmljavinu, oluju i grad. Narod kaže da „od Svetog Ilije sunce sve miluje, a posle Svetog Ilije sve se više priklanja jeseni“. Veruje se i da na ovaj dan „Ilija zapreže svoja vatrena kola i leti po nebu“, pa se ne iznosi veš, ne radi se na polju, ne ide se u lov i ribolov – sve iz poštovanja prema sili njegovoj.
U narodu je Ilindan bio i veliki zavetni praznik. Sela su ga uzimala kao dan za seosku slavu, čuvarkuću, ali i za molitvu za kišu ili prestanak grada. U nekim krajevima, baš na Ilindan, održavane su prve letnje saborske molitve ili narodni zborovi, uz panađure i zavetne litije.
Prorok Ilija je starozavetna ličnost, živeo je u 9. veku pre nove ere, u vreme izrailjskog kralja Ahava. Poznat je po revnosnoj borbi za veru u jednoga Boga i po mnogim čudima, od kojih su najpoznatija: silazak ognja s neba na žrtvu, vaskrsenje deteta i vaznesenje na nebo u vatrenim kočijama. Zato ga Crkva i narod doživljavaju kao preteču Hristovu i jednog od najvećih proroka.
Ilindan je i dan pčelara, jer se veruje da od ovog dana pčele prestaju da skupljaju med. U prošlosti se na Ilindan prvi put u godini kušao med, uz blagoslov i molitvu za zdravlje i rodnost.
Sveti Ilija nije samo gromovnik, već i simbol božanske pravde, snage vere i zavetnog jedinstva. Njegov dan nas podseća da poštujemo prirodu, veru i tradiciju – i da u vremenima kad sve deluje nepredvidivo, ostanemo postojani kao on.
Prema verovanju, Sveti Ilija je „gromovnik“, koji nebeskim kolima i vatrenim mačem kažnjava nevernike i bezbožnike. Njegova pojava na nebu najčešće se vezuje za letnje nepogode – grmljavinu, oluju i grad. Narod kaže da „od Svetog Ilije sunce sve miluje, a posle Svetog Ilije sve se više priklanja jeseni“. Veruje se i da na ovaj dan „Ilija zapreže svoja vatrena kola i leti po nebu“, pa se ne iznosi veš, ne radi se na polju, ne ide se u lov i ribolov – sve iz poštovanja prema sili njegovoj.
U narodu je Ilindan bio i veliki zavetni praznik. Sela su ga uzimala kao dan za seosku slavu, čuvarkuću, ali i za molitvu za kišu ili prestanak grada. U nekim krajevima, baš na Ilindan, održavane su prve letnje saborske molitve ili narodni zborovi, uz panađure i zavetne litije.
Prorok Ilija je starozavetna ličnost, živeo je u 9. veku pre nove ere, u vreme izrailjskog kralja Ahava. Poznat je po revnosnoj borbi za veru u jednoga Boga i po mnogim čudima, od kojih su najpoznatija: silazak ognja s neba na žrtvu, vaskrsenje deteta i vaznesenje na nebo u vatrenim kočijama. Zato ga Crkva i narod doživljavaju kao preteču Hristovu i jednog od najvećih proroka.
Ilindan je i dan pčelara, jer se veruje da od ovog dana pčele prestaju da skupljaju med. U prošlosti se na Ilindan prvi put u godini kušao med, uz blagoslov i molitvu za zdravlje i rodnost.
Sveti Ilija nije samo gromovnik, već i simbol božanske pravde, snage vere i zavetnog jedinstva. Njegov dan nas podseća da poštujemo prirodu, veru i tradiciju – i da u vremenima kad sve deluje nepredvidivo, ostanemo postojani kao on.
Aktuelno
Najnoviji broj
31. jul 2025.
