28. mart 2022.28. mar 2022.
Pixabay
Fizička neaktivnost – globalni zdravstveni rizik
Savremeni način i tempo života doveli su do radikalnog smanjenja fizičke aktivnost, tako da je u ovom trenutku dostignut nezavidni nivo fizičke neaktivnosti. Fizička aktivnost je ljudska vitalna potreba i zato je vreme da se društvo upozori na posledice nedovoljnog kretanja. Fizička neaktivnost se može definisati kao odsustvo fizičke aktivnosti ili vežbanja. Fizička neaktivnost spada u vodeće faktore rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a osobe koje su nedovoljno fizički aktivne imaju 20-30% veći rizik od prevremene smrti u poređenju sa osobama koje su fizički aktivne.
Fizička aktivnost predstavlja svaki pokret tela koji nastaje usled kontrakcije poprečnoprugastih mišića i koji dovodi do potrošnje energije. Pod ovim aktivnosti pored formalnog vežbanja podrazumeva se i šetanje, sport, ples itd. Zajedničko ovim aktivnostima je to što dovode do značajne potrošnje energije, bez obzira na njihov intenzitet i trajanje. Jednostavnim fizičkim aktivnostima možemo sprečiti bolest i poboljšati opšte zdravlje.
– Pod terminom fizička aktivnost podrazumevaju svi vidovi fizičke aktivnosti (u slobodno vreme, radi transporta (hodanje ili vožnja bicikla), na poslu ili kod kuće.
– Odrasle osobe uzrasta 18 do 64 godine treba da budu 150 minuta umereno ili najmanje 75 minuta intenzivno fizički aktivne (ili srazmerno kombinovano umereno i intenzivno fizički aktivne) tokom jedne nedelje. Vežbe namenjene jačanju glavnih mišićnih grupa se preporučuju dva ili više puta nedeljno.
– Za osobe starosti 65 godina i više važe iste preporuke uz dve dodatne preporuke: slabije pokretne osobe trebe da se bave fizičkom aktivnošću tri ili više puta nedeljno radi unapređenja balansa i sprečavanja padova i ukoliko zdravstveno stanje onemogućava bavljenje fizičkom aktivnošću u skladu sa preporukama, onda fizičku aktivnost treba prilagoditi mogućnostima.
Fizička aktivnost i mladi
Fizička aktivnost se vezuje za optimalan razvoj i funkciju mnogih fizičkih, fizioloških, socijalnih i psiholoških funkcija kod dece i omladine. Redovna fizička aktivnost tokom detinjstva i adolescencije smanjuje rizik od razvoja hroničnih obolenja u odraslom dobu, pomaže u razvoju mišićno skeletnog sistema, zdravog kardiovaskularnog sistema, neuromišićnog sistema (koordinacija i kontrola pokreta) i smanjuje rizik od pojave gojaznosti. Fizička aktivnost ima i psihološke koristi kod mladih ljudi smanjujući težinu anksioznosti i depresije. Učešće u fizičkim aktivnostima pomaže i u socijalnom razvoju, jačajući sigurnost u samog sebe, omogućavajući socijalnu interakciju i integraciju. Pretpostavlja se da fizički aktivni mladi ljudi ređe razvijaju loše navike kao što su zloupotreba duvana, alkohola i droge.
Kontinuirani pad fizičke aktivnosti prisutan je u sve više zemalja širom sveta. Globalno gledano, 23% odraslih i čak 81% školaraca uzrasta od 11 do 17 godina nisu dovoljno fizički aktivni. Imajući u vidu da je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za Evropski region, približno 31% stanovnika starog kontinenta starijih od 15 godina nedovoljno fizički aktivno, ne čudi procena da se upravo fizička neaktivnost smatra odgovornom za čak oko milion smrtnih ishoda u Evropi svake godine.
Stanovnici Srbije u proseku sede čak pet sati dnevno, a u tome prednjače stanovnici Beograda (5,8 sati), žitelji gradskih naselja (5,3 sata), mlađe osobe uzrasta 15-24 godine (5,5 sati), kao i oni sa visokim i višim obrazovanjem (5,8 sati). U 2019. godini, skoro dve trećine (64,6%) stanovništva Srbije starosti od 18 do 64 godine ispunjava preporuke Svetske zdravstvene organizacije za izvođenje fizičke aktivnosti koja utiče na poboljšanje zdravlja, koja podrazumeva aerobnu fizičku aktivnost koja nije vezana za radne aktivnosti ili bar umerenu radnu aktivnost.
Posledice fizičke neaktivnosti
– Fizička neaktivnosti se jasno pokazala kao faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti i drugih stanja
– Manje aktivni i manje sposobni ljudi imaju veći rizik od razvoja visokog krvnog pritiska.
– Fizička aktivnost može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2.
– Nedostatak fizičke aktivnosti može povećati osećaj anksioznosti i depresije.
– Fizička neaktivnost može povećati rizik za nastanak određenih karcinoma.
– Fizički aktivni ljudi sa prekomernom težinom ili gojaznosti redovnom fizičkom aktivnošću značajno smanjuju rizik od bolesti.
– Starije odrasle osobe koje su fizički aktivne mogu smanjiti rizik od padova i poboljšati svoju sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti.
Kako preduprediti fizičku neaktivnost?
Zemlje i zajednice moraju preduzeti akcije kako bi svima pružile više mogućnosti da budu aktivni, i na taj način povećala fizička aktivnost. Ovo zahteva kolektivne napore, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, u različitim sektorima i disciplinama da bi se primenile politike i rešenja prikladna kulturnom i društvenom okruženju u zemlji kako bi se promovisala, omogućila i podstakla fizička aktivnost.
– Politike za povećanje fizičke aktivnosti imaju za cilj da osiguraju da: pešačenje, vožnja biciklom i drugi oblici aktivnih nemotorizovanih vidova transporta budu dostupni su i bezbedni za sve;
– Politike rada i radnog mesta podstiču aktivno putovanje na posao i mogućnosti da budete fizički aktivni tokom radnog dana; brige o deci, škole i visokoškolske ustanove obezbeđuju podržavajuće i bezbedne prostore i objekte za sve učenike da aktivno provode svoje slobodno vreme; osnovne i srednje škole pružaju kvalitetno fizičko vaspitanje koje podržava decu da razviju obrasce ponašanja koji će ih održavati fizički aktivnim tokom celog života; programi u zajednici i školski sportski programi pružaju odgovarajuće mogućnosti za sve uzraste i sposobnosti;
– Objekti za sport i rekreaciju omogućavaju svima da pristupe i učestvuju u raznim sportovima, plesu, vežbanju i aktivnoj rekreaciji; i zdravstveni radnici savetuju i podržavaju pacijente da budu redovno aktivni.
Fizička aktivnost kao važan segment dobrog zdravlja ne zavisi od godina. Svako životno doba podrazumeva redovno vežbanje kao preduslov očuvanja fizičkog i mentalnog zdravlja.
Izvor: Zavod za javno zdravlje Šabac
Fizička aktivnost predstavlja svaki pokret tela koji nastaje usled kontrakcije poprečnoprugastih mišića i koji dovodi do potrošnje energije. Pod ovim aktivnosti pored formalnog vežbanja podrazumeva se i šetanje, sport, ples itd. Zajedničko ovim aktivnostima je to što dovode do značajne potrošnje energije, bez obzira na njihov intenzitet i trajanje. Jednostavnim fizičkim aktivnostima možemo sprečiti bolest i poboljšati opšte zdravlje.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je dala trenutno važeće preporuke za bavljenje fizičkom aktivnošću, uzimajući u obzir zdravstvene rizike za nastanak hroničnih bolesti i depresije.
– Pod terminom fizička aktivnost podrazumevaju svi vidovi fizičke aktivnosti (u slobodno vreme, radi transporta (hodanje ili vožnja bicikla), na poslu ili kod kuće.
– Odrasle osobe uzrasta 18 do 64 godine treba da budu 150 minuta umereno ili najmanje 75 minuta intenzivno fizički aktivne (ili srazmerno kombinovano umereno i intenzivno fizički aktivne) tokom jedne nedelje. Vežbe namenjene jačanju glavnih mišićnih grupa se preporučuju dva ili više puta nedeljno.
– Za osobe starosti 65 godina i više važe iste preporuke uz dve dodatne preporuke: slabije pokretne osobe trebe da se bave fizičkom aktivnošću tri ili više puta nedeljno radi unapređenja balansa i sprečavanja padova i ukoliko zdravstveno stanje onemogućava bavljenje fizičkom aktivnošću u skladu sa preporukama, onda fizičku aktivnost treba prilagoditi mogućnostima.
Fizička aktivnost i mladi
Fizička aktivnost se vezuje za optimalan razvoj i funkciju mnogih fizičkih, fizioloških, socijalnih i psiholoških funkcija kod dece i omladine. Redovna fizička aktivnost tokom detinjstva i adolescencije smanjuje rizik od razvoja hroničnih obolenja u odraslom dobu, pomaže u razvoju mišićno skeletnog sistema, zdravog kardiovaskularnog sistema, neuromišićnog sistema (koordinacija i kontrola pokreta) i smanjuje rizik od pojave gojaznosti. Fizička aktivnost ima i psihološke koristi kod mladih ljudi smanjujući težinu anksioznosti i depresije. Učešće u fizičkim aktivnostima pomaže i u socijalnom razvoju, jačajući sigurnost u samog sebe, omogućavajući socijalnu interakciju i integraciju. Pretpostavlja se da fizički aktivni mladi ljudi ređe razvijaju loše navike kao što su zloupotreba duvana, alkohola i droge.
Kontinuirani pad fizičke aktivnosti prisutan je u sve više zemalja širom sveta. Globalno gledano, 23% odraslih i čak 81% školaraca uzrasta od 11 do 17 godina nisu dovoljno fizički aktivni. Imajući u vidu da je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za Evropski region, približno 31% stanovnika starog kontinenta starijih od 15 godina nedovoljno fizički aktivno, ne čudi procena da se upravo fizička neaktivnost smatra odgovornom za čak oko milion smrtnih ishoda u Evropi svake godine.
Stanovnici Srbije u proseku sede čak pet sati dnevno, a u tome prednjače stanovnici Beograda (5,8 sati), žitelji gradskih naselja (5,3 sata), mlađe osobe uzrasta 15-24 godine (5,5 sati), kao i oni sa visokim i višim obrazovanjem (5,8 sati). U 2019. godini, skoro dve trećine (64,6%) stanovništva Srbije starosti od 18 do 64 godine ispunjava preporuke Svetske zdravstvene organizacije za izvođenje fizičke aktivnosti koja utiče na poboljšanje zdravlja, koja podrazumeva aerobnu fizičku aktivnost koja nije vezana za radne aktivnosti ili bar umerenu radnu aktivnost.
Posledice fizičke neaktivnosti
– Fizička neaktivnosti se jasno pokazala kao faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti i drugih stanja
– Manje aktivni i manje sposobni ljudi imaju veći rizik od razvoja visokog krvnog pritiska.
– Fizička aktivnost može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2.
– Nedostatak fizičke aktivnosti može povećati osećaj anksioznosti i depresije.
– Fizička neaktivnost može povećati rizik za nastanak određenih karcinoma.
– Fizički aktivni ljudi sa prekomernom težinom ili gojaznosti redovnom fizičkom aktivnošću značajno smanjuju rizik od bolesti.
– Starije odrasle osobe koje su fizički aktivne mogu smanjiti rizik od padova i poboljšati svoju sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti.
Hiljade i hiljade smrtnih slučajeva dogodi se svake godine zbog nedostatka redovne fizičke aktivnosti. Neaktivnost se povećava sa godinama a žene češće vode neaktivan način života u odnosu na muškarce.
Kako preduprediti fizičku neaktivnost?
Zemlje i zajednice moraju preduzeti akcije kako bi svima pružile više mogućnosti da budu aktivni, i na taj način povećala fizička aktivnost. Ovo zahteva kolektivne napore, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, u različitim sektorima i disciplinama da bi se primenile politike i rešenja prikladna kulturnom i društvenom okruženju u zemlji kako bi se promovisala, omogućila i podstakla fizička aktivnost.
– Politike za povećanje fizičke aktivnosti imaju za cilj da osiguraju da: pešačenje, vožnja biciklom i drugi oblici aktivnih nemotorizovanih vidova transporta budu dostupni su i bezbedni za sve;
– Politike rada i radnog mesta podstiču aktivno putovanje na posao i mogućnosti da budete fizički aktivni tokom radnog dana; brige o deci, škole i visokoškolske ustanove obezbeđuju podržavajuće i bezbedne prostore i objekte za sve učenike da aktivno provode svoje slobodno vreme; osnovne i srednje škole pružaju kvalitetno fizičko vaspitanje koje podržava decu da razviju obrasce ponašanja koji će ih održavati fizički aktivnim tokom celog života; programi u zajednici i školski sportski programi pružaju odgovarajuće mogućnosti za sve uzraste i sposobnosti;
– Objekti za sport i rekreaciju omogućavaju svima da pristupe i učestvuju u raznim sportovima, plesu, vežbanju i aktivnoj rekreaciji; i zdravstveni radnici savetuju i podržavaju pacijente da budu redovno aktivni.
Fizička aktivnost kao važan segment dobrog zdravlja ne zavisi od godina. Svako životno doba podrazumeva redovno vežbanje kao preduslov očuvanja fizičkog i mentalnog zdravlja.
Izvor: Zavod za javno zdravlje Šabac
Aktuelno
Najnoviji broj
24. jul 2025.
