7. april 2022.7. apr 2022.
Sajt SPC
Danas su Blagovesti
SPC i vernici danas praznuju Blagovesti, kojim se proslavlja događaj ο kome govori jevanđelist i Apostol Luka (Lk 1,26-38). Tog dana se Hrišćani podsećaju dolaska Arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će začeti od Duha Svetoga i da će roditi Sina Božijeg, Mesiju i Spasitelja.
Apostol Luka zapisao je reči koje je Bogorodica izgovorila u susretu sa Arhangelom: "Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj" (Lk 1,38).
Besede na ovaj praznik srećemo još u IV veku. Proslavlja se 25. marta. Ikona kojom se predstavlja ovaj događaj prikazuje Bogorodicu Mariju kako sedi na prestolu i čita knjigu (Sveto Pismo), a Anđeo blagovesnik stoji, držeći u ruci krin, i iskazuje svoje poslanstvo rečima: "Raduj se blagodatna..." Na ikonostasu se ikona nalazi na Carskim Dverima, i to tako da je na jednom krilu dveri Bogorodica, a na drugom Arhanđel Gavrilo. Ponekad, naročito među Slovenima, Arhanđel se kao nebeski knez slika u carskom odelu. Među najlepšim predstavama Blagovesti u vizantijskoj, pa i svetskoj umetnosti smatraju se one iz manastira Kurbinovo i Mileševa.
Blagovesti mogu da padnu na Vaskrs, i na Veliki petak. I u jednom i u drugom slučaju ne izostavlja se služba (Liturgija) ovog praznika, a služi se Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog.
Narodni običaji
Dok Blagovesti ne prođu, ljudi se još uvek boje zime. Vreme oko Blagovesti, naročito kad počne da pada sneg ili susnežica, zove se babini kozlići, babinijarci, babini pozajmenici ili babini ukodi. Narod slavi Blagovesti kao veliki praznik, pa se može čuti uverenje da je toliko veliki praznik da na taj dan ni ptice u šumi ne savijaju gnezdo. Svetkuju ga najviše žene zbog poroda. Nerotkinje odlaze u crkve i manastire, gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se svetoj Bogorodici.
Rašireno je verovanje da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci. Timočkom krajinom ovog dana po brežuljcima i proplancima pale se vatre, a mladići i devojke igraju oko nje. Na Blagovesti se sadi paprika da bi bila blaga. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari obrezuju lozu.
Apostol Luka zapisao je reči koje je Bogorodica izgovorila u susretu sa Arhangelom: "Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj" (Lk 1,38).
Besede na ovaj praznik srećemo još u IV veku. Proslavlja se 25. marta. Ikona kojom se predstavlja ovaj događaj prikazuje Bogorodicu Mariju kako sedi na prestolu i čita knjigu (Sveto Pismo), a Anđeo blagovesnik stoji, držeći u ruci krin, i iskazuje svoje poslanstvo rečima: "Raduj se blagodatna..." Na ikonostasu se ikona nalazi na Carskim Dverima, i to tako da je na jednom krilu dveri Bogorodica, a na drugom Arhanđel Gavrilo. Ponekad, naročito među Slovenima, Arhanđel se kao nebeski knez slika u carskom odelu. Među najlepšim predstavama Blagovesti u vizantijskoj, pa i svetskoj umetnosti smatraju se one iz manastira Kurbinovo i Mileševa.
Blagovesti mogu da padnu na Vaskrs, i na Veliki petak. I u jednom i u drugom slučaju ne izostavlja se služba (Liturgija) ovog praznika, a služi se Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog.
Narodni običaji
Dok Blagovesti ne prođu, ljudi se još uvek boje zime. Vreme oko Blagovesti, naročito kad počne da pada sneg ili susnežica, zove se babini kozlići, babinijarci, babini pozajmenici ili babini ukodi. Narod slavi Blagovesti kao veliki praznik, pa se može čuti uverenje da je toliko veliki praznik da na taj dan ni ptice u šumi ne savijaju gnezdo. Svetkuju ga najviše žene zbog poroda. Nerotkinje odlaze u crkve i manastire, gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se svetoj Bogorodici.
Rašireno je verovanje da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci. Timočkom krajinom ovog dana po brežuljcima i proplancima pale se vatre, a mladići i devojke igraju oko nje. Na Blagovesti se sadi paprika da bi bila blaga. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari obrezuju lozu.
Aktuelno
Najnoviji broj
31. jul 2025.
