22. maj 2022.22. maj 2022.
ZZJZ Šabac
Danas je Međunarodni dan biološke raznovrsnosti
Međunarodni dan biodiverziteta koji se obeležava 22. maja širom sveta, ustanovile su Ujedinjene nacije kao dan kada se najšira svetska javnost podseća na ugroženost raznovrsnosti živog sveta na planeti i značaja njenog očuvanja.
S obzirom na važnost obrazovanja javnosti i svesti o ovom pitanju, UN su odlučile da obeležavaju
Međunarodni dan biološke raznovrsnosti svake godine Konvencijom o biodiverzitetu koja je usvojena 1992. godine na konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju („Zemaljski samit u Riju”) a stupila na snagu 29. decembra 1993. godine, ustanovljen je jedini međunarodni instrument
koji u celosti obuhvata biološku raznovrsnost i obuhvata očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje njenih komponenti i pravednu i jednaku raspodelu dobrobiti koje proizilaze iz korišćenja genetičkih resursa.
Depozitar Konvencije i svih protokola je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti 03.01.2002. godine Zakonom o potvrđivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti („Službeni glasnik SRJ”, broj 11/01 – međunarodni ugovori).
Slogan ovogodišnje kampanje nosi naziv: „Izgradnja zajedničke budućnosti za sve živote“.Slogan je izabran sa ciljem da nastavi podršku globalnom okviru za biodiverzitet posle 2020. koji će biti usvojen na predstojećoj Konferenciji UN o biodiverzitetu.
Kada biodiverzitet ima problem, čovečanstvo ima problem. Biološka raznolikost se često shvata u smislu širokog spektra biljaka, životinja i mikroorganizama, ali takođe uključuje genetske razlike unutar svake vrste — na primer, između sorti useva i rasa stoke — i raznolikosti ekosistema (jezera, šume, pustinje, poljoprivredni pejzaži) koji su domaćini više vrsta interakcija među svojim članovima (ljudi, biljke, životinje). Resursi biološke raznovrsnosti su stubovi na kojima gradimo
civilizacije. Riba obezbeđuje 20 odsto životinjskih proteina za oko 3 milijarde ljudi. Više od 80 odsto ljudske ishrane obezbeđuju biljke. Čak 80 posto ljudi koji žive u ruralnim područjima u zemljama u razvoju oslanja se na tradicionalne biljne lekove za osnovnu zdravstvenu zaštitu.
Gubitak biodiverziteta ugrožava sve, uključujući i naše zdravlje. Dokazano je da gubitak biodiverziteta može proširiti zoonoze – bolesti koje se prenose sa životinja na ljude – dok, s druge strane, ako sačuvamo biodiverzitet netaknut, on nudi odlične alate za borbu protiv pandemija poput onih koje izazivaju koronavirusi. Iako se sve više priznaje da je biološka raznolikost globalno bogatstvo od ogromne vrednosti za buduće generacije, broj vrsta se značajno smanjuje određenim ljudskim aktivnostima.
Da li ste znali?
-Trenutni negativni trendovi u biodiverzitetu i ekosistemima će potkopati
napredak ka 80% procenjenih ciljeva održivog razvoja.
-Tri četvrtine životne sredine na kopnu i oko 66% morskog okruženja su značajno
izmenjene ljudskim delovanjem.
– 1 milion životinjskih i biljnih vrsta sada je ugroženo izumiranjem.
S obzirom na važnost obrazovanja javnosti i svesti o ovom pitanju, UN su odlučile da obeležavaju
Međunarodni dan biološke raznovrsnosti svake godine Konvencijom o biodiverzitetu koja je usvojena 1992. godine na konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju („Zemaljski samit u Riju”) a stupila na snagu 29. decembra 1993. godine, ustanovljen je jedini međunarodni instrument
koji u celosti obuhvata biološku raznovrsnost i obuhvata očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje njenih komponenti i pravednu i jednaku raspodelu dobrobiti koje proizilaze iz korišćenja genetičkih resursa.
Depozitar Konvencije i svih protokola je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti 03.01.2002. godine Zakonom o potvrđivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti („Službeni glasnik SRJ”, broj 11/01 – međunarodni ugovori).
Slogan ovogodišnje kampanje nosi naziv: „Izgradnja zajedničke budućnosti za sve živote“.Slogan je izabran sa ciljem da nastavi podršku globalnom okviru za biodiverzitet posle 2020. koji će biti usvojen na predstojećoj Konferenciji UN o biodiverzitetu.
Kada biodiverzitet ima problem, čovečanstvo ima problem. Biološka raznolikost se često shvata u smislu širokog spektra biljaka, životinja i mikroorganizama, ali takođe uključuje genetske razlike unutar svake vrste — na primer, između sorti useva i rasa stoke — i raznolikosti ekosistema (jezera, šume, pustinje, poljoprivredni pejzaži) koji su domaćini više vrsta interakcija među svojim članovima (ljudi, biljke, životinje). Resursi biološke raznovrsnosti su stubovi na kojima gradimo
civilizacije. Riba obezbeđuje 20 odsto životinjskih proteina za oko 3 milijarde ljudi. Više od 80 odsto ljudske ishrane obezbeđuju biljke. Čak 80 posto ljudi koji žive u ruralnim područjima u zemljama u razvoju oslanja se na tradicionalne biljne lekove za osnovnu zdravstvenu zaštitu.
Gubitak biodiverziteta ugrožava sve, uključujući i naše zdravlje. Dokazano je da gubitak biodiverziteta može proširiti zoonoze – bolesti koje se prenose sa životinja na ljude – dok, s druge strane, ako sačuvamo biodiverzitet netaknut, on nudi odlične alate za borbu protiv pandemija poput onih koje izazivaju koronavirusi. Iako se sve više priznaje da je biološka raznolikost globalno bogatstvo od ogromne vrednosti za buduće generacije, broj vrsta se značajno smanjuje određenim ljudskim aktivnostima.
Da li ste znali?
-Trenutni negativni trendovi u biodiverzitetu i ekosistemima će potkopati
napredak ka 80% procenjenih ciljeva održivog razvoja.
-Tri četvrtine životne sredine na kopnu i oko 66% morskog okruženja su značajno
izmenjene ljudskim delovanjem.
– 1 milion životinjskih i biljnih vrsta sada je ugroženo izumiranjem.
ZZJZ Šabac
Aktuelno
Najnoviji broj
18. april 2024.
