Daj pokreni taj ringišpil

"Vreme se vuče ko teretni voz
Gde li večeras da pomolim nos
Klasika: Konobar, un cafe macchiatto. Pa da

Prolazi vreme, al to mu je manir
I sve je to plitko ko plekani tanjir
Izeš sliku, nigde jedra na vidiku

O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi
To ne zna niko, samo ti
Bez tebe drveni konjići tužno stoje..."

(Đ. Balašević)

I baš kao u poznatoj panonskog mornara dok čekamo da nebo rashladi zemlju, donese čudo koje i svetle boje, neko svoj ringišpil lagano okreće, pokreće, ne odustaje, ne posustaje i tako decenijama.

Fotografija nastala u malom pocerskom selu Krivaja gde se uz vašar obeležava Preobraženje Gospodnje.