FK “Radnički” Koceljeva: Prioriteti su rad sa mladima i ulaganje u infrastrukturu

Duži niz godina najstarije sportsko društvo u Koceljevi suočava se sa rezultatskom krizom. FK “Radnički” se trenutno nalazi u međuopštinskoj ligi Pocerina.

Prema rečima predsednika kluba u ovoj sezoni u “Radnički” su vraćeni svi igrači sa teritorije opštine. Na okupu ih je oko 30 a samo jedan od njih nije iz tamnavskog kraja, ali je već godinama u klubu pa ga, kako kaže, smatraju za domaćeg fudbalera.

FK “Radnički” svestan je da je budućnost kluba u rukama najmlađih te je zato rukovodstvo akcenat stavilo na rad sa mlađih selekcijama, na obnavljanje omladinskog pogona.

Foto: Privatna arhiva, Radnički podmladak

–Od zimskog prelaznog perioda, od februara, pokrenuli smo omladinski pogon koji nam je bio u lošem ili tačnije rečeno, u katastrofalnom stanju. Nebojša Živanović imenovan je za trenera mlađih kategorija i za koordinatora celog omladinskog pogona. Počeli smo sa desetak malih fudbalera, ali se situacija polako menjala na bolje. Dolazilo je jedno po jedno dete i sada ih već ima oko 75. Reč je o četiri selekcije i od ove godine ćemo, posle dužeg vremena, ponovo imati omladinske selekcije u takmičarskom pogonu. Takmičiće se selekcije pionira i petlića, dok će deca uzrasta od 15-17 godina biti priključena seniorskom timu jer, na žalost, ne postoji omladinska selekcija u našem regionu već samo savezni rang gde mi nismo u mogućnosti zbog finansijskih troškova da ispoštujemo omladinsku ligu Srbije- objašnjava Nemanja Petrović.

U “Radničkom” su svesni činjenice da svaki klub može da funkcioniše isključivo ukoliko ima omladinski pogon, pa ako njega nema, nema ni budućnosti kluba. Zato im je njegovo obnavljanje i temeljan rad sa decom na prvom mestu.

Njihovu želju da se najpre omasove te selekcije a potom i da se ozbiljno radi sa najmlađim fudbalerima prepoznale su kompanije, firme i roditelji pa je i njihova podrška došla u pravo vreme. Stigle su garniture dresova, majice, lopte i ostali rekviziti, mreže i sve što je važno za kvalitetan trenažni proces.

Foto: Privatna arhiva, Katarina Eraković, mlada nada Radničkog

BUDUĆNOST KLUBA SU DECA
Trener mlađih selekcija priseća se da je na prvom treningu pre šest meseca bilo tek petoro mališana, a da ih je danas 15 puta više u selekcijama pionira, petlića i pačića koji su za sada najbrojniji i čine gotovo polovinu od ukupnog broja.

–Pet dana nedeljno imamo treninge. Maksimalno se radi sa decom tokom radne nedelje a vikendom idemo na prijateljske utakmice dok ne počne liga. Kada se to dogodi, igraćemo u mačvanskoj okružnoj ligi, pre svega petlići i pioniri, a pačići će najverovatnije igrati utakmice turnirskog tipa- kaže Nebojša Živanović i dodaje da je zadovoljan trenutnim stepenom opremljenosti, te da izražava veliku zahvalnosti svima koji su na bilo koji način dali svoj doprinos i pomogli klubu i deci, počev od roditelja do društveno odgovornih kompanija.

–Raduje nas, pre svega, ovoliki odziv dece i činjenica da ih je iz dana u dan sve više. Ja sam u “Radničkom” od 1984.godine i dugo nije bilo ovoliko mališana. Još je važnije to što dolaze na treninge puni elana, volje i želje da radi i nauči- ističe Živanović i dodaje da će predstojećeg vikenda biti gosti “Crvene Zvezde” na “Marakani”, što predstavlja posebnu radost za decu a čast za koceljevački klub.

Među onima koji će u subotu zakoračiti na naš najveći stadion su i dve devojčice, Katarina Eraković i Emilija Vasić. Trener podseća da nije prvi put da u “Radničkom” treniraju i mlade dame, i to rame uz rame sa svojim vršnjacima, potpuno ravnopravno i jednako uspešno.
Šestogodišnja Katarina je fudbal zavolela uz svog brata. Gledajući njega, poželela je i sama da se igra sa fudbalskom loptom.

–Zato sam otišla na prvi trening i veoma mi se svidelo. Bilo mi je teško na prvom treningu, bile su mi teške vežbe istezanja. A kada uzmem loptu onda mi ništa nije teško. Dala sam tri gola a igram protiv dečaka. Možda su oni bolji od mene, ali ja ću trenirati da budem bolja od njih. Srećna sam što ću ići na “Marakanu” jer navijam za Zvezdu- priča ova devojčica koja bi volela da nastavi da igra fudbal i da postane profesionalna igračica.

Kada gleda televizijski prenos neke utakmice Kaća često ume da kaže članovima svoje porodice da će jednog dana nju gledati na televiziji. A govoreći o želji i volji mlade fudbalerke trener ima samo reči hvale.

–Među prvima je došla na trening, već na samom početku. Vredna je, poslušna, dete koje se ne čuje na treningu i svaku svoju obavezu ispunjava bezpogovorno i ozbiljno. Ide sa nama na svaki turnir, ne propušta ništa. I koliko sam čuo, ni kući ne miruje, već se druži sa loptom. A ako lopte nema, u tu svrhu posluži i flaša ili neki drugi rekvizit, samo da može da se šutira- kroz osmeh priča Katarinin trener.

Foto: Privatna arhiva

RADOVI NA UREĐENjU TERENA I UGRADNjI RASVETE
Gotovo decenijama nije bilo ozbiljnijih ulaganja na terenu FK Radnički. Sadašnje rukovodstvo je uređenje i ulaganje u infrastrukturu postavilo kao jedan od ključnih prioriteta.

–Prvenstveno smo počeli da radimo na rasveti terena jer smatramo da je to neophodno kako bi smo mogli da organizujemo neometan trenažni proces u periodu kada su dani kraći. Deca su u toku dana u školi i treninge je moguće imati u popodnevnim satima. Ali, onda nailazimo na problem neosvetljenog terena i sada smo na putu da to promenimo i prilagodimo našim potrebama. Osim deci, to će mnogo značiti i seniorskom timu čiji članovi takođe imaju radne obaveze u toku dana i odgovaraju im treninzi u kasnim popodnevnim ili ranim večernjim satima. Uvođenje rasvete će u budućnosti omogućiti i održavanje nekih turnira...Imamo i obeđanje od lokalne samouprave da će nam obezbediti građevinski materijal za nove tribine, jer su sadašnje stare skoro 40 godina. Na te dve stvari je stavljen prioritet da se urade do zimskog perioda- kaže predsednik kluba i otkriva da je u planu i zalivni sistem.

Do sada su uređene kućice za rezervne igrače, golovi, pomoćni golovi kao i oni za omladinski pogon. Stigle su i nove mreže od prijatelja kluba.

–Moramo da istaknemo da su nas podržali kompanija “Rauh”, pekara “Sezam”, kafić “Hešteg”, “Alu Mil”, NL Kar Skver, firma “King”, menjačnica “Net”. Tu su i Goran Matić iz Francuske koji nam je donirao mreže, a ne smemo zaboraviti ni pomoć koja nam je stigla iz Amerike od našeg zemljaka Ivana Đurđevića koji nam je za omladinski pogon poslao nekoliko desetina pari kopački, dresova, desetak lopti i drugih rekvizita neophodnih za naše treninge. Naravno, tu su i sami roditelji koji daju svoju podršku a velika pomoć stigla nam je i od opštine koja nam je obezbedila sredstva za reflektore i ostale radove. Zaista smo svima zahvalni i nadamo se da će nam lokalna samouprava i u buduće izaći u susret za neke nove radove. Činjenica je da samo zajedničkim snagama celokupne zajednice možemo da podignemo “Radnički” i vratimo ga na staze stare slave- smatra Petrović.

Ono što je od početka veliki nedostatak terena koceljevačkog kluba jesu svlačionice. U klubu ističu da bi njihova izgradnja, uz ostale radove koji su u toku, sadašnji teren pretvorila u pravi stadion, te da to zaslužuje Koceljeva ali, pre svega, klub koji ima tradiciju dugu skoro devet decenija.

–Klub koji je osnovan 1937.godine, nastarije je sportsko društvo u našem kraju. Zaslužuje svakako da na svom terenu ima svoje svlačionice. A osim tih infrastrukturnih nedostataka moramo istaći da nije na ponos klubu sa takvom i tolikom tradicijom da bude u sadašnjem rangu takmičenja i da ima dugogodišnju rezultatsku krizu. Zato su naši prioriteti, kao što rekoh, ulaganje u podmladak i u infrastrukturu, pa da damo sve od sebe da se “Radnički” vrati tamo gde zaista pripada, a to je neki zonski stepen takmičenja- zaključio je Petrović.