Miloš jekić, rukovodilac šabačkog Prihvatilišta za pse
BUDI PRIJATELj PRIJATELjU (2)
Svaki pas mora biti obeležen
Prema podacima dobijenim od JKP „Stari grad“-Zoohigijena Šabac, na teritoriji grada je oko 1.000 pasa lutalica. Anketa Udruženja za zaštitu pasa „Pravo na život“ pokazala je da čak 94% naših sugrađana želi da se ovaj problem reši, ali nemaju dovoljno informacija. Lokalni mediji sporadično izveštavaju o ovoj temi, tek ako se dogodi neki incident
U šabačko Prihvatilištu trenutno boravi 162 psa. Nadležni su ponosni na činjenicu da je od početka godine zabeleženo samo 4 uginuća, a da bolesni psi dobijaju adekvatni negu. Sa druge strane, zabrinjava podatak da se udomi tek tri do pet pasa mesečno, a njihov broj na ulicama se ne smanjuje.
Najbolje, ako ne i jedino rešenje pitanja pasa lutalica bilo bi sistematsko obeležavanje pasa na teritoriji Grada. Tačno je da to iziskuje velika materijalna sredstva, ali činjenica je i da se svake godine milionski iznosi isplate na konto štete od ujeda pasa lutalica ili štete koje su gladne životinje prouzrokovale u seoskim domaćinstvima.
Valjalo bi napomenuti i da Prihvatilište za pse nije isto što i Azil za napuštene životinje. Naši sugrađani to često izjednačavaju, ali Prihvatilište je trenutni/privremeni smeštaj, dok u Azilima psi pronalaze trajniji dom.
Udomljavanje u inostranstvo Najsrećniji psi iz Prihvatilišta nađu novi dom. Ljude koji će brinuti o njima kako zaslužuju i voleti ih kao što oni vole njih. Trenutno je broj udomljenih pasa iz Prihvatilišta jako mali. Naši sugrađani brinu o četvoronožnim prijateljima na ulicama, ali se retko ko odluči da ih stvarno udomi. Ili, jednostavnije, nema dovoljno porodica za sve pse na ulicama. Neka Prihvatilišta šalju svoje pse u inostranstvo. Ranije je to i u Šapcu bio slučaj. U Nemačku je odlazilo do 15 do 20 pasa mesečno. Danas to više nije slučaj.
Bolji uslovi nego ranije Pre nekoliko godina šabačko Prihvatilište za pse nije bilo na dobrom glasu. Doživljavano je kao „šinteraj“ u najnegativnijem smislu te reči. Danas stvari izgledaju drugačije. Uslovi za život pasa su se popravili, neki delovi su prošireni, eutanazija nije način tretiranja problema, vodi se računa o svakoj njuškici.
-Kapaciteti prihvatilišta su od 170 do 180 pasa, sve zavisi od njihove veličine. Ponosan sam na njihovo kondiciono i zdravstveno stanje. Od početka godine smo imali samo 4 uginuća, odnosno imamo najmanji broj uginulih pasa među svim Prihvatilištima u Srbiji. Kod nas dođu u prilično zapuštenom stanju. Bolseni i neodržavani. Trudimo se da svaki pas dobije adekvatnu negu i tretman. Trenutno ih se 7 leči u stacionaru, a 15 u Prihvatilištu, uglavnom od srčanog crva- objašnjava za „Glas Podrinja“ rukovodilac šabačkog Prihvatilišta za pse Miloš Jekić.
Ni jedan pas nije dobrovoljno postao lutalica, odgovorni su ljudi Preciznog broja pasa lutalica na teritoriji grada Šapca nema. Pretpostavka je da se ta cifra kreće oko 1.000. Ono što teba podvući je da ni jedan pas nije sam odlučio da dođe na javnu površinu, odgovorni su ljudi.
-Najveći problem su neodgovorni vlasnici i nekontrolisano izbacivanje pasa iz domaćinstava. Od jednog napuštenog para, mužjaka i ženke i njihovih potomaka za pet godina nastane 12.000 štenadi. Zbog toga jedan deo rešenja problema leži i u sterilizaciji, kako lutalica, tako i vlasničkih pasa- ističe Jekić i dodaje:
-Na žalost, pre je bila vrlo rasporostranjena eutanazija, ali se napokon shvatilo da ni ona nije rešenje. Broj pasa na ulicama ostaje isti. Zbog toga mislim da je ključ rešavanja ovog problema u sistematskom obeležavanju svih pasa i sterilizaciji. Čipovanje i sterilizacija Svaki pas mora biti obeležen. To je prva, ako ne i najznačajnija stepenica u rešavanju problema napuštenih pasa. Čip sadrži sve potrebne podatke o vlasniku psa, pa je time i njegovo izbacivanje na ulicu otežano.
-Kada je pas obeležen vlasnik ne može da ga napusti. Kada uhvatimo čipovanog psa, očitamo čip i nađemo vlasnika uz pomoć baze podataka Veterinarske stanice Šabac, kontaktiramo ga i ukoliko on neće da dođe po psa kontaktiramo komunalnu i veterinarsku inspekciju, oni dalje preuzimaju slučaj, a vlasnik postaje krivično odgovoran i snosi određene sankcije- objašnjava Miloš Jekić i dodaje: -Sa druge strane sterilizacija je bitna iz više razloga. Sterilizacijom se direktno smanjuje populacija napuštenih pasa u gradovima i selima, dok ženke u teranju prave čopori koji su često agresivni.
Potreban veliki napor i sredstva Za organizovanje popisa i registracije pasa, kao i za njihovu sterilizaciju neophodno je mnogo rada, ali i novca. Međutim, ukoliko se u obzir uzme činjenica da se na godišnjem nivou iz gradske kase isplate višemilionski iznosi na konto ujeda psa lutalica i štete koje isti načine u selima, možda bi deo rešenja bilo i preusmeravanje ovih sredstava na tretman uzroka, a ne posledica. T.T.
