26. septembar 2023.26. sep 2023.
Foto: ZZJZ Šabac
Svetski dan kontracepcije
Svetski dan kontracepcije obeležava se 26. septembra. Kampanja je pokrenuta 2007. godine na svetskom nivou, a cilj je da se istakne važnost upotrebe različitih metoda kontracepcije i odgovornog seksualnog ponašanja, kao i da se omogući svim seksualno aktivnim osobama, posebno mladima, adekavatna informisanost o njihovom seksualnom i reproduktivnom zdravlju.
-Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja. Planiranje porodice je, takođe, pitanje seksualnih i reproduktivnih prava. Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje podrazumeva da je ljudima omogućeno da ostvaruju bezbedne seksualne odnose na zadovoljstvo oba partnera, da ne doživljavaju prinudu i nasilje i da ne strahuju od seksualno prenosivih infekcija i neželjene trudnoće, kao i da mogu da kontrolišu plodnost na način koji ne izaziva neželjene posledice po njihovo zdravlje, navodi se u saopštenju Zavoda za javno zdravlje Šabac.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) se zalaže za promociju planiranja porodice i kontracepcije. Zbog toga kreiraju smernice na osnovu dokazano bezbedne kontracepcije i obezbeđivanju ljudskih prava u programima kontracepcije.
-Savremene metode kontracepcije obuhvataju kombinovanu hormonsku kontracepciju (u vidu tableta, flastera, vaginalnog prstena i depo-injekcija), progestagensku hormonsku kontracepciju (u vidu tableta, vaginalnog prstena, depo-injekcija i implanata), intrauterinu kontracepciju (u vidu intrauterinih uložaka sa bakrom i intrauterinih sistema sa levonorgestrelom), barijernu kontracepciju (u vidu muških i ženskih kondoma, dijafragmi i cervikalnih kapa), spermicide, voljnu sterilizaciju žene i muškarca i hitnu kontracepciju. Tradicionalni metodi kontracepcije su: apstinencija, metodi zasnovani na određivanju perioda tzv. plodnih dana (na osnovu merenja bazalne temperature, kalendara menstruacije ili karakteristika cervikalne sluzi), metod prekinutog snošaja (coitusa interruptusa) i metod laktacione amenoreje, navodi se u saopštenju.
Istaraživanja pokazuju da stanovništvo u Republici Srbiji pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije. Međutim, zbog njihove nedovoljne efikasnosti često dolazi do neželjenih trudnoća i indukovanih abortusa.
-Prema rezultatima poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, dve petine žena uzrasta od 15 do 49 godina (40,4 odsto) koje su bile seksualno aktivne u posmatranom periodu koristila je neko od savremenih metoda kontracepcije. Savremene metode kontracepcije su značajno manje koristile žene sa nižim obrazovanjem i žene iz najsiromašnijih domaćinstava. U istoj dobnoj grupi žena, procenat žena koje su udate ili žive u vanbračnoj zajednici koje su koristile savremene metode kontracepcije je manji i iznosio je 34,8 odsto. Tradicionalne metode kontracepcije je koristilo 17,1 odsto žena uzrasta od 15 do 49 godina. Od ukupnog broja žena uzrasta od 15 do 49 godina 1,1 odsto je imalo namerni prekid trudnoće (0,9 odsto devojaka uzrasta od 15 do 19 godina). Namerni prekid trudnoće je u većem procentu bio zastupljen kod žena nižeg obrazovanja, stoji u podacima ZZJZ Šabac.
Prema rezultatima poslednjeg Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Republici Srbiji, nešto manje od dve trećine učenika prvih razreda srednje škole koji su stupili u seksualne odnose je koristilo kondom, njih 54,5 odsto, dok je 13,2 odsto kao metod zaštite prilikom poslednjeg odnosa koristilo pilule za kontracepciju.
-Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja. Planiranje porodice je, takođe, pitanje seksualnih i reproduktivnih prava. Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje podrazumeva da je ljudima omogućeno da ostvaruju bezbedne seksualne odnose na zadovoljstvo oba partnera, da ne doživljavaju prinudu i nasilje i da ne strahuju od seksualno prenosivih infekcija i neželjene trudnoće, kao i da mogu da kontrolišu plodnost na način koji ne izaziva neželjene posledice po njihovo zdravlje, navodi se u saopštenju Zavoda za javno zdravlje Šabac.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) se zalaže za promociju planiranja porodice i kontracepcije. Zbog toga kreiraju smernice na osnovu dokazano bezbedne kontracepcije i obezbeđivanju ljudskih prava u programima kontracepcije.
-Savremene metode kontracepcije obuhvataju kombinovanu hormonsku kontracepciju (u vidu tableta, flastera, vaginalnog prstena i depo-injekcija), progestagensku hormonsku kontracepciju (u vidu tableta, vaginalnog prstena, depo-injekcija i implanata), intrauterinu kontracepciju (u vidu intrauterinih uložaka sa bakrom i intrauterinih sistema sa levonorgestrelom), barijernu kontracepciju (u vidu muških i ženskih kondoma, dijafragmi i cervikalnih kapa), spermicide, voljnu sterilizaciju žene i muškarca i hitnu kontracepciju. Tradicionalni metodi kontracepcije su: apstinencija, metodi zasnovani na određivanju perioda tzv. plodnih dana (na osnovu merenja bazalne temperature, kalendara menstruacije ili karakteristika cervikalne sluzi), metod prekinutog snošaja (coitusa interruptusa) i metod laktacione amenoreje, navodi se u saopštenju.
Istaraživanja pokazuju da stanovništvo u Republici Srbiji pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije. Međutim, zbog njihove nedovoljne efikasnosti često dolazi do neželjenih trudnoća i indukovanih abortusa.
-Prema rezultatima poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, dve petine žena uzrasta od 15 do 49 godina (40,4 odsto) koje su bile seksualno aktivne u posmatranom periodu koristila je neko od savremenih metoda kontracepcije. Savremene metode kontracepcije su značajno manje koristile žene sa nižim obrazovanjem i žene iz najsiromašnijih domaćinstava. U istoj dobnoj grupi žena, procenat žena koje su udate ili žive u vanbračnoj zajednici koje su koristile savremene metode kontracepcije je manji i iznosio je 34,8 odsto. Tradicionalne metode kontracepcije je koristilo 17,1 odsto žena uzrasta od 15 do 49 godina. Od ukupnog broja žena uzrasta od 15 do 49 godina 1,1 odsto je imalo namerni prekid trudnoće (0,9 odsto devojaka uzrasta od 15 do 19 godina). Namerni prekid trudnoće je u većem procentu bio zastupljen kod žena nižeg obrazovanja, stoji u podacima ZZJZ Šabac.
Prema rezultatima poslednjeg Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Republici Srbiji, nešto manje od dve trećine učenika prvih razreda srednje škole koji su stupili u seksualne odnose je koristilo kondom, njih 54,5 odsto, dok je 13,2 odsto kao metod zaštite prilikom poslednjeg odnosa koristilo pilule za kontracepciju.
Glas Podrinja
Aktuelno
Najnoviji broj
3. oktobar 2024.