“Motor vozim još od devete godine. Moj prvi motor bio je tatin stari Tomos apenac, kasnije Jamaha Virago 125, a danas je moj verni saputnik Honda VT 500 Kastom. Odnos prema meni kao ženi u klubu je pun poštovanja. Dešava se da me vozači zaustave samo da bi mi rekli: „Svaka čast“, navodi Zorica Savić Zocke, bajkerka, članica Moto kluba „Čivija“
Biti žena u bajkerskom svetu nije jednostavno. Obaveze oko posla, kuće i porodice često ostavljaju malo vremena za hobije i strasti. Ipak, za Zoricu Savić, bajkerima poznatu pod nadimkom Zocke, dvotočkaši su ljubav koja je deo njenog života još od detinjstva.
-Motor vozim još od devete godine. Moj prvi motor bio je tatin stari Tomos apenac, kasnije Jamaha Virago 125, a danas je moj verni saputnik Honda VT 500 Kastom. Ona je u srcu i sa njom sam obišla na desetine motoskupova, priča Zocke. Foto: Privatna arhiva[/potpis
Rođena u selu Petkovica, u bajkerski svet ušla je kroz Moto klub „Čopor“ iz Prnjavora. To joj je, kako kaže, bila odskočna daska da jednog dana ostvari san, da postane član šabačkog Moto kluba „Čivija“. -Godinama sam gledala njihove članove, druženja, humanitarne akcije i putovanja. Bio je to za mene tada san o tome kako postati deo tog tima. Veliku podršku sam dobila 2018. godine, kada me je član kluba Dragan Cvetanović (Bata Cvele) predložio da stažiram. Dve godine sam prošla bez ikakvih privilegija, pravila su ista za sve. Danas, evo već sedam godina, sam punopravni član „Čivije“. To je moj ponos, ističe Zorica. Foto: Privatna arhiva
Podrška porodice nikada nije izostala. Suprug Asmir, takođe dugogodišnji bajker, uvek je uz nju, a jedan od blizanaca, sin Miloš, već u 14. godini vozi kros motor i čeka da položi za dozvolu kako bi postao ravnopravan član kluba. Drugi sin, Stefan, kako kroz osmeh kaže Zocke, nije baš za bajkerstvo i njemu je „dovoljan samo poneki krug“.
-Veliku snagu daje mi porodica. Oni su odmah prihvatili moju odluku i podržali me. Sada smo zapravo svi ljubitelji dvotočkaša, pa mogu da kažem da smo kompletna bajkerska porodica, dodaje Zocke. Za svoje članove iz kluba ima najlepše reči. Samo prošle godine obišla je 46 moto događaja, i to sve na svojoj Hondi. Kaže da više voli bliže destinacije zbog obaveza, ali da su joj ti trenuci druženja najdragoceniji.
-Odnos prema meni kao ženi u klubu je pun poštovanja. Gledaju me i čuvaju kao sestru, rame uz rame sam sa njima u svemu. Veliki respekt za momke i hvala im na tome. Naši bajkerski susreti nisu samo vožnje. To su prijateljstva, smeh, šala, druženja u prostorijama kluba u Šapcu. Mi smo jedna velika porodica. Naš moto je - svi za jednog, jedan za sve, kaže Zorica.
Dešava se da me vozači zaustave samo da bi mi rekli: „Svaka čast“. Negativnih komentara uvek će biti, ali mnogo više je lepih i pozitivnih
U svom poslu u fabrici obuće u Slepčeviću, Zorica ima podršku i od kolega. Često joj, priča, kažu da im je fascinantno što mala žena vozi veliki motor. Foto: Privatna arhiva
-Dešava se da me vozači zaustave samo da bi mi rekli: „Svaka čast“. Negativnih komentara uvek će biti, ali mnogo više je lepih i pozitivnih. To je ono što me pokreće, poručuje Zorica.
Za Zocke, bajkerstvo nije samo vožnja, to je stil života, sloboda, prijateljstvo i snaga. Ističe da motor nije samo mašina, nego deo nje, a da je, kada vozi svoja i potpuno srećna.
Foto: Privatna arhiva[/potpis
Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva
