Igrati svako mora

Ukoliko govorimo o deceniji nekog muzičkog pravca, onda su džez zvuku pripale trideset godine prošlog veka. Slušao se u celom svetu, a iz južnih država SAD stigao je i do naših krajeva.

Pre Drugog svetskog rata Šabac je imao dva džez orkestra, navodi Živko Ivković, autor knjige "Šabac u senci džeza (1934-2004)". Najpre je osnovan orkestar Šabačkog pevačkog društva „Zanatlija“, osnovan je krajem 1933. godine, prvi nastup je imao u aprilu 1934, dok je drugi formiran četiri godine kasnije, bio je to džez orkestar Šabačke trgovačke omladine (ŠTO). Najčešće su nastupali u Zanatskom domu (današnje Šabačko pozorište) i Domu trgovačke omladine (današnji Kulturni centar).

Obeležje društvenog života četvrte decenije dvadesetog veka bile su igranke (dansinzi), gde je prisustvo bilo stvar prestiža u Šapcu. Posetioce je zabavljao upravo džez orkestar ŠTO. Devojke iz imućnijih porodica su za tu priliku šile nove haljine, spedijalno za tu priliku, o zabavama se pričalo dugo pre i posle njih. Svoje mesto su nalazile i devojke koje nisu bile na taj način materijalno situirane. Kada se birao par za igru imućnije su bile traženije od momaka, te su članovi Orkestra odlučili da takvu situaciju promene. Kadaje bila muzika za ples, jedan od članova je spuštao svoj instrument i zvao na igru neku od devojaka koje su stidljivo čekale poziv. Pravilo je bilo da na svakoj igranci, svaka devojka koja želi, mora plesati.