Radojka Seka Dražić, pčelarka i apiterapeutkinja: Pčela je velika tajna

Pčele su Radojki Seki Dražić iz Bogatića i učitelji i prijatelji i uz njih svakog dana otkriva nešto novo. Ta posebna bića mnogo pružaju čovečanstvu i veruje da je važno da ono to i prepozna. Ima šezdesetak košnica u stacioniranom pčelinjaku, posvećena im je više od decenije, a one tu ljubav uzvraćaju na pravi način.

Apiterapija- blagotvorna za respiratorne organe
Dok na sajmovima i drugim organizovanim prodajama promoviše pčelinje proizvode, ističe da je vredno ono što je dobro za zdravlje, a zdravlje nema cenu.

-Moje pčele imaju lepu pašu, imam bagremov, livadski i med od lipe, polen, propolis, a novina je i apikomora- inhalacija vazduhom iz košnice. Prvo, kao narod nemamo naviku da uzmemo kašičicu meda svaki dan i vremenom med postaje luksuz. Međutim, kad se uporedi sa nekim drugim dnevnim potrebama za koje izdvajamo novac, to je zanemarljivo- podvlači.

Foto: "Glas Podrinja

Nakon što je dobila sertifikat po završetku kursa na Akademiji pčelarstva, napravila je apikomoru u kojoj sprovodi apiterapije. U objektu od prirodnih materijala korisnici udišu vazduh iz košnica koji blagotvorno utiče na respiratorne organe.

-Na apiterapiju dolaze ljudi sa zdravstvenim tegobama, ali je dobra i kao preventiva zato što pčela stvara biomagnetno polje i tad je frekvencija u košnici podudarna sa našim poljem koje utiče na nervni sistem. To mozak i telo prepoznaje, resetuje se. Onda se menja raspoloženje, krvni pritisak, rad srca, poboljšava život. Kad možete disati punim plućima, vaš je ceo svet- smatra ona.

Apikomore i jesu aktivne dok je aktivna pčela, od aprila do avgusta, a ako je dobro vreme, i do polovine septembra. One posle idu u zimovanje i to je kraj do proleća

Ove godine voće je vrlo rano procvetalo, što je pobudilo zebnju kako će se to odraziti na finalni proizvod.

-Ne znam kako će rano cvetanje uticati na kvalitet meda, ali sam optimista, nadam se dobrom, pa kako bude- iskrena je Seka, koja i preko zime ima posla.

-Popravljam košnice ako je neophodno, menjam satne osnove, pripremam ramove. Istovremeno, jedva čekam da na proleće počnem sa radovima, da se pčele pripreme za dobru bagremovu pašu, ako je bude bilo. Naravno, već počinju pripreme za rad sa apikomorom. Od aprila ću najverovatnije početi sa tim, dok sve više procveta. Apikomore i jesu aktivne dok je aktivna pčela, od aprila do avgusta, a ako je dobro vreme, i do polovine septembra. One posle idu u zimovanje i to je kraj do proleća- objašnjava.

Foto: Privatna arhiva

Pčelari sama, ali se pet unučića polako sa bakom uključuje u rad u pčelinjaku.

-Onda kad se vrca med, kad radimo, to nam je moba. Svi smo tu uključeni, neko skida propolis, neko otvara saće, neko je na centrifugi, odradimo to lagano, lepo- priča Seka.

Teško joj je kad je pitaju da preporuči neki od svojih proizvoda, jer su joj svi podjednako dragi. Za nju je propolis lek budućnosti, ali se, nažalost, nedovoljno koristi.

Onda kad se vrca med, kad radimo, to nam je moba. Svi smo tu uključeni, neko skida propolis, neko otvara saće, neko je na centrifugi, odradimo to lagano, lepo

Recept za dobar san
-Teško mi je da preporučim neki med zato što uživam u svakom. Imam med u saću, pravim i mešavine polena, propolisa i meda koje su sigurne za imunitet za dečicu i odrasle. Propolis je lek budućnosti, med, vosak, svaki pčelinji proizvod je zdrav. Sve što je pčela dala uzmem- kaže.

Stalno se usavršava i u tom svetu traga za novim saznanjima, a pčele i svakodnevni kontakt sa njima su joj najbolja škola.

-Pravila sam kremice kad sam bila na Akademiji pčelarstva u Beogradu, posle smo naučili kako se upotrebljavaju pčelinji proizvodi. Dobila sam sertifikat. Kad malo bolje razmislim, pčela me najviše uči pčelarstvu, kako da pčelarim i to traje celog života. Pčela je jedna velika tajna, ali i veliki prijatelj čovekov, ona nam iz prirode donese i lek i hranu- naglašava.

To bi, smatra, trebalo da prepoznaju i poljoprivrednici i da se u skladu sa tim odgovornije ponašaju.

-Trebalo bi i voćari i pčelari da budu na istom koloseku, da nam to bude obostrana korist. Da vode računa kad prskaju voćnjak, da ne bi bilo uginuća pčela, što se dešava vrlo često. Meni je to žalosno.
To se zove „fatalna privlačnost“, kad ona ode na tu njivu privučena „zatrovanom“ hranom i vrati se, ali je stražarica ne primi unutra, šta će joj kad je bolesna. Onda pada tu, to je čudo koliko ih ima dole, kad odu na takvu njivu gde je prskano. U redu je da poljoprivrednici rade ono što moraju, ali da poštuju vreme prskanja i ne prskaju nedozvoljenim sredstvima i u ono vreme kad one krenu. Večernji sati se koriste da se isprska, ali kod nas toga nema. Taj otrov pada i na biljke koje pčela posećuje u voćnjacima. Tu su i maslačak, mlada detelina- napominje.

Foto: Privatna arhiva

Poručuje svima da je med lek.

-Svi bi trebalo da jedu med, zato što je u kašičici meda kašičica zdravlja, sve što našem telu treba. Najpre dođe do mozga, popravi se raspoloženje, lepše se spava. Pred spavanje je najbolje u malo vode razmutiti kašiku meda, malo dodati propolisa i spava se, što bi se reklo, „snom pravednika“- otkriva Seka recept za dobar i kvalitetan san.