Farma koza „Dobrić“ u Beloj Reci : Ime stečeno kvalitetom

Mnogo odricanja, ali i mnogo lepote u tom životnom putovanju, ispunilo je godine u kojima su sticali i oformili reprezentativnu farmu koza, sa sopstvenom proizvodnjom i dostavom.

Spremnost da žrtvuju slobodno vreme, istinski se posvete svojoj struci i rešenost da naprave dobar proizvod vodila ih je do željenog uspeha. Sada, ne samo u Beloj Reci, već i šire, znaju za poljoprivredno gazdinstvo oca i sina, Dobrivoja i Vladimira Dobrića. Upravo je ime bilo najteže steći, a oni su ga gradili znanjem i iskustvom. Školovali su se u Pirotu za posao kojim se bave, pa za Dobrivoja nije bilo dileme šta da radi kada je 2014. napustio šabačku „Mlekaru“.

Potraga za mestom na tržištu
-Smatrao sam da bi trebalo da radimo nešto što niko drugi ne radi i gde možemo da nađemo svoje parče prostora. Tako smo kupili jedno malo stado, 17 grla, da probamo i vidimo kako će to ići. Stado je bilo izuzetno umiljato i milina je bilo raditi sa njima. Tako smo krenuli i onda smo počeli svake godine malo da proširujemo za 10-15 grla, a povećala se i potražnja. Sada imamo 115 grla. Mogli bismo i više, ali je ovo sasvim dovoljno za našu porodicu, da funkcionišemo i radimo sami- ističe on.

Foto: "Glas Podrinja"

Najteže je, priča sin Vladimir, kad su počinjali, bilo obezbediti mesto na tržištu.

-Znamo to da radimo i dugo godina je iza nas. Teško je bilo probiti se na tržište, da dođemo do ljudi da to probaju, nama je to bilo najbitnije. Međutim, bili smo uporni i sami smo tražili radnje, nudili uzorke. Ljudi su to prepoznali i dalje prepoznaju i to nam je najvažnije. Svako ko je probao naše proizvode postao je naš kupac i nije otišao od nas, iako je konkurencija sada velika- navodi.

Zaokružili su celokupan proces i isporuku, ne zavise ni od koga u pogledu proizvodnje, prerade i plasmana. Tu su mleko, surutka i beli srpski sir- kriška. Iz njihovog gazdinstva u specijalizovane prodavnice i mlečne diskonte u Šapcu, Beogradu, Rumi i Novom Sadu odlaze gotova pakovanja. U svakodnevnom su kontaktu i sa pojedinačnim kupcima, a za vreme korone zaživela je i internet prodaja.

Primaju porudžbine, dostavljaju, razvoze, čuvaju koze i prerađuju mleko. Za onog ko voli i zna, čini se, posao iz snova. To je prepoznao i Grad, pa je Poljoprivrednom gazdinstvu „Dobrić“ ove godine dodelio Aprilsku nagradu u kategoriji razvoj sela, poljoprivrede i mesnih zajednica kao središta odlučivanja ljudi i poboljšanja uslova života

-Da bi kvalitet bio dobar, koze moraju redovno na ispašu. To nam je prva obaveza, svakodnevna, pa sve ostalo. Dva-dva i po sata pre podne i tako i popodne. Nogu pred nogu, lagana šetnja, nema žurbe. Poslušne su, prate me, a kada im pokažem pravac, slede ga. Imamo i pse koji nam pomažu. Mlekara takođe mora svaki dan da radi- napominje Vladimir.

Ulaganja i zajednički rad
Od pomoći države su koristili jedino subvencije po grlu, sve ostalo u šta su ulagali finansirali su sami.

-Sve što smo radili- proširenje farme, mlekare gde je oprema prilično skupa, unapređenje, nabavka dostavnog vozila koje hladi proizvode, finansirali smo od sopstvenih sredstava. Od kozarstva može da se živi ako se uključi cela porodica, ako znate da radite sa mlekom i imate prostor gde da čuvate koze. Ako se koze zatvore i hrane na jaslama, od toga nema ništa- naglašava on.

Foto: "Glas Podrinja"

Bitno je da se cela porodica uključi, a u tom jedinstvu prožetom radom, podrškom, međusobnim razumevanjem, posao je i rastao protekle decenije.

-Tu su otac, majka, supruga i ja. Ćerka nam u avgustu puni osam godina. I ona je uključena, pomaže nam, lepi deklaracije, odnese kantu iz mlekare gore kad se muze. Radni dan nam počinje u pola sedam i završava se, ako nema za sledeći dan spremanja, u deset- pola 11 uveče, ako ima spremanja, to traje i duže. Nemamo praznika, niti drugih obaveza, iako stignemo sve, ali zna se šta nam je prioritet. Imamo pauzu tokom zime. Koze ne muzu tokom decembra, januara i februara, one su u tom vremenskom periodu sjarene i jare se mesec dana, odvajamo jariće i krećemo da muzemo, u proizvodnju. Sve se ponovo kreće i to je prirodni put, ništa ne radimo veštački, na silu- ističe.

Bitno je da se cela porodica uključi, a u tom jedinstvu prožetom radom, podrškom, međusobnim
razumevanjem, posao je i rastao protekle decenije

Od proizvoda se najviše traži surutka, a od nje ima višestrukih benefita za zdravlje.

-Dobra je za jetru, metabolizam. Najviše je koriste potrošači koji imaju problema sa alergijom na ambroziju. Mleko je u tom pogledu efikasnije, ali i surutka pomaže- kaže.

Umrežavanjem do nove krvi
Skreće pažnju na problem koji se javlja sa srodstvom koza, karakterističan za celu Srbiju. Može da se reši uvozom iz Francuske, ali je to izuzetno skupo.

-Mi smo ove godine išli u Kragujevac po jarčeve za novu sezonu, a sve koze bliže nama su u srodstvu. U inostranstvu jare ili odrasla jedinka jarca nisu toliko skupi, koliko je skup transport, a uz to ga prati i zahtevna papirološka procedura. Ne bi bilo loše kada bi se država ili gradovi i opštine uključili i raspisivali konkurse kako bi se umrežavanjem došlo do nove krvi. Mi svake godine ostavimo, onda imamo liniju iz krvi, sledeće godine opet ostavimo, podmlađujemo i dolazimo u problem- navodi.

Foto: "Glas Podrinja"

Mesečno proizvedu oko šest tona mleka, godišnje 40 hiljada litara, ove godine očekuju i više, jer mlade prvi put kad se jare daju najmanje mleka, a drugi put već povećavaju količinu.

-Radimo koliko možemo sami da postignemo. Da probamo da angažujemo nekog da čuva koze teško bismo našli, a i on će da gleda u sat i telefon da mu prođe vreme, a koze moraju da se prate i zahtevaju stalnu prisutnost. Da idemo na veći broj grla- 300-500, nema smisla. Treba se zaustaviti i to što radiš raditi pošteno. Kod veće proizvodnje veći su i rashodi. Mala proizvodnja, mala zarada, ali su manji i rashodi. Mi svake godine imamo mlade, planiramo da uradimo još selekcija da taj isti broj koza da što veću količinu mleka- objašnjava.

Bili smo uporni i sami smo tražili radnje, nudili uzorke. Ljudi su to prepoznali i dalje prepoznaju i to nam je najvažnije

Foto: "Glas Podrinja"

Primaju porudžbine, dostavljaju, razvoze, čuvaju koze i prerađuju mleko. Za onog ko voli i zna, čini se, posao iz snova. To je prepoznao i Grad, pa je Poljoprivrednom gazdinstvu „Dobrić“ ove godine dodelio Aprilsku nagradu u kategoriji razvoj sela, poljoprivrede i mesnih zajednica kao središta odlučivanja ljudi i poboljšanja uslova života. Njihovo domaćinstvo je i ekološkog karaktera jer poseduje solarnu elektranu na biomasu.

-Naš trud, zalaganje i odricanje urodili su plodom. Drago nam je da je prepoznata ljubav i svakodnevna posvećenost cele porodice poslu. Naše koze nam vraćaju brigu koju pokazujemo prema njima. Pre podne i popodne ideš sa njima, one ti kasnije vrate. Sada je tu oko 200 litara mleka, to dobiješ gratis. Tu su šuma, livada i samo tvoje vreme da im se posvetiš. Ipak, naš predeo je ovde Bogom dan za to- zaključuje Vladimir.

Foto: "Glas Podrinja"

Osećaj koji im pruža boravak u prirodi, dok su okruženi životinjama čiji proizvodi istovremeno blagotvorno deluju na zdravlje i omogućavaju pristojan život porodici, nema cenu. Kako kažu domaćini, to treba doživeti da bi se shvatilo.