Adrenalin šabačkog Spartanca

Trajale su pripreme kajakaša na Borkovcu, te 2019. godine, a u vidokrug Nemanje Rajinovića ušli su neki sportisti koji su vežbali, ali nije bilo jasno šta. Delovalo je i kao igra, a opet se odvijao pravi trening.

-Pitao sam se ko su ovi koji trče, skaču, preskaču prepreke, valjaju se u blatu. Uprkos svim nepoznanicama osetio sam privlačnu silu. Saznao sam za OCR trke, odnosno trke sa preprekama. Odlučio sam da se prijavim za trku dve sedmice kasnije, baš u Rumi, detalje sam saznao od prijatelja. Nisam znao šta mogu da očekujem, ali na stazi sam osećao veliki adrenalin u kome sam uživao. Završio sam četvrti, veći deo trke sam bio drugi. Shvatio sam da želim iznova taj adrenalinski udar – priseća se ondašnji i sadašnji kajakaš iz Šapca, a danas jedan od deset najboljih takmičara u Srbiji u OCR nadmetanju Nemanja Rajinović.

foto: Wild west

U sportskoj biografiji ima i trke od gotovo 30 km i trke na jedan kilometar. Pod stopalima bili su: beton, trava, pesak, kamenje, lišće, voda...

-Adrenalin je čudo. Samo prethodne godine sam imao 45 OCR trka, a organizuju se samo vikendom, najčešće trčim jedno nadmetanje subotom, drugo nedeljom. Sezona traje od marta do početka jula i od septembra do kraja novembra. Trke sa preprekama imaju ekspanziju popularnsoti kod nas, kalendar je prepun. Ukupno sam istrčao više od 140 trka, sve sam ih završio, neke i sa povredama. To nisu samo trke, a svaka je različita, to su novi ljudi, priroda, brojna područja koja upoznate.

Imate samo jednu priliku da savladate prepreku, sudije su pored svake. Ukoliko ne uspete sledi kazna, nošenje tereta predviđenog za tu prepreku. Nosite kroz prolaz predviđen za to, određene dužine

Viši nivo OCR trka su spartan trke. Na području drevne Sparte, polisa koji je sinonim za disciplinu i fizičku spremnost naš sugrađanin je prethodne godine nastupio na Svetskom prvenstvu. Osvojio je 16. mesto u svojoj kategoriji, a imao je 43. vreme ukupno od 500 učesnika.

-To su tri trke u tri dana, takozvana Spartan trifekta. Da bi se kvalifikovali morate bilo gde u svetu u dve godine da završite tri trke, pet, deset, dvadeset plus km. Ja sam se kvalifikovao u Zagrebu gde sam trčao 21 plus kilometar, potom drugog dana deset plus pa pet plus kilometara, trka za trkom – približava nam Nemanja apostrofirajući distance i reč „plus“ u kilometraži.

Samofinansiranje
Nastup na svakoj trci plaća učesnik. Na najvećim međunarodnim kotizacije su nekoliko stoina evra, sve troškove putovanja i boravka na teret su učesnika.

-Kažu mi plaćaš da se mučiš. Nije lako, ali se snalazimo, tražite jeftiniji prevoz, smeštaj. Organizator obezbeđuje paket, medalju za one koji završe i imate vreme kada morate da se javite. Ništa drugo ih ne zanima.

-Kad kažemo 21 plus, znači da trka ima najmanje 21 km, a mi smo trčali 27 na Svetskom u Sparti, trku pet plus smo trčali sedam kilometara, a deset plus 12 km. Niko od nas ne zna čak ni na startu koliko je dugačka staza. Na taj način je teže praviti taktiku, raspoređivati snagu. Doživljavam i to kao draž - pravila su jasna i striktna, zbori Raja, nama popravnog, samo kaznenog.

-Imate samo jednu priliku da savladate prepreku, sudije su pored svake. Ukoliko ne uspete sledi kazna, nošenje tereta predviđenog za tu prepreku. Nosite kroz prolaz predviđen za to, određene dužine. Može biti teg, kanta ili lanac, kako na kojem izazovu, težina je između 40 i 50 kg, kada prođete nastavljate dalje. Ko se povredi, diskvalifikovan je, ko od takmičara pokuša da mu pomogne, takođe je diskvalifikovan. Nije dozvoljeno da se isprobaju prepreke, upoznate ih kada treba da ih savladate.

Foto: Nemanja Jovanović (Invictus)

Podrška svima
-Ambasador sam OCR trke na Ceru koja je prethodne godine proglašena drugom u Srbiji i Ultimejt u Beogradu. Volim da učestvujem na treil trkama, maratonima, ispoštujem svaku trku u Šapcu, svaki polumaraton. Mi smo jedna zajednica koja treba da se podržava. Naš sport podrazumeva veliki entuzijazam svih i najmanje što možemo je da budemo vetar u leđa jedni drugima.

Pred njim je početkom jula najteža trka Ultra Spartan u Francuskoj, najteža staza i najveći spartan izazov. Staza teška, prepreke zahtevajuće, pravila surova. Završiti ovaj izazov je vrhunac sporta kojim se Rajinović bavi. Prethodne godine pobedniku je do cilja trebalo osam i po sati, u proseku traje oko deset časova.

-Blizu granice Francuske i Švajcarske, u Alpima. Staza je dugačka 52 plus kilometara, ne znamo koliko će zaista biti, 60 prepreka, uključuje i plivanje kroz jezero, što je i velika promena temperature, izazov za mišiće, tada su najčešći grčevi. Nakon izlaska iz vode trčite mokri. Akumulacija visine je 3,2 km, vazduh razređen. Penjemo se na dva vrha sa kojih slede strmi silazi. Završi je oko 60% onih koji startuju. Postoji vremenski limit, prvi prolazna stanica je na 32 km, koju morate da prođete u određenom vremenu kako ne bi bili diskvalifikovani, a potom sledi niz čekpointa do cilja – nabraja sve zadatke za učesnike naš predstavnik naglašavajući i obaveznu opremu.

To su tri trke u tri dana, takozvana Spartan trifekta. Da bi se kvalifikovali morate bilo gde u svetu u dve godine da završite tri trke, pet, deset, dvadeset plus km

-Moramo svi da imamo rančeve, vreće za spasavanje, pištaljke, naravno lekarski pregled, ali se na svakoj trci u svetu potpisuje odricanje od odgovornosti. Postoje okrepe, ali na njima su voda i elektorliti, hranu moramo mi da nosimo. Nema štapova, imate noge i ruke kao jedina pomagala. Možete da stanete, a potom nastavite, no to je gubljenje vremena. Malo ko želi da nastupi na ovakvoj trci, jer je preizazovna. Meni više odgovaraju duže trke.

Svaka trka je posebna priča, svaka ima svju draž i izazov, a u sećanju se posebno izdvaja prestonica Hrvatske.

-Jezivo teško je bilo u Zagrebu, trci koju sam već pominjao. Bio je jul mesec, temepratura ekstremna, deo staze je jedan uzak kanal, u vodi ste, dno se menja, negde je i mulj, a imate teret od 40 km na leđima koji ako ispadne u vodu dodatno oteža. Na jednom delu je kazneno nošenje lanca, teškog metalnog koji je stajao na julskom suncu. Rukavice čuvaju dlanove, ali ništa ne čuva leđa od te vreline. Završio sam sa opekotinama.

Foto: TribalionOCR

Mogućnost povreda je velika svaki put, često je tlo klizavo, spust nezgodan, pod nogama lišće, kamenje. Rajinović nije doživljavao najteže ozlede, ali je gledao kako drugi takmičari doživljavaju prelom noge, zgloba...

Pred njim je početkom jula najteža trka Ultra Spartan u Francuskoj, najteža staza i najveći spartan izazov. Staza teška, prepreke zahtevajuće, pravila surova

-To uvek imate u svesti. Morate biti taktični i smireni, a opet morate i da se oslonite na adrenalin, bez previše razmišljanja. Mnoge prepreke kod nas sam prelazio na trci, a da nisam mogao da ih savladam na zagrevanju. Što više sagledavate težinu prepreke, one su teže i imate veći problem.
Šapčanin ima 33 godine, jedine granice koje postavlja su one vrmenske na stazi, ne i u godinama dok kada će nastupati.

-Još me drži adrenalin, želja, ne popušta više od pet godina. Dok je tako, ja ću se takmičiti, kada postane teret, to će biti kraj, kada god da se desi – poručuje Nemanja.