Šta uraditi sa starim lekovima

Na kutiji lekova piše datum koji je prošao, medikament više nije pomoć, sada je višak i najbliži put je korpa, zajedno sa ostalim otpadom. Možda deluje logično, ali je ovaj postupak pogrešan na mnogo nivoa. Posledice mogu biti globalne i teško sagledive. Od kućne kante preko kontejnera i deponije kratak je put do zemljišta, podzemnih voda i širih ekosistema. Kanalizacionim odvodima put do vodenih tokova još je kraći. Protokom vremena, lekovi se razgrađuju na štetne aktivne supstance koje deluju na okruženje.

Kršenje Zakona o upravljanju otpadom je samo jedan od problema, važnošću na začelju.

-Lekovi nikako ne bi smeli da se nađu u komunalnom otpadu zbog njihovog potencijalno štetnog uticaja na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Aktivne supstance iz lekova se ne mogu ukloniti u potpunosti tokom standardnog tretmana otpadnih voda, što može rezultirati njihovim prisustvom u površinskim vodama, vodi za piće, ali i u podzemnim vodama – ističe prof. dr Aleksandra Buha Đorđević, profesorka Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.

prof. dr Aleksandra Buha Đorđević (foto: privatna arhiva)

Bilo da je reč o analgeticima, antibioticima, citostaticima, hormonima ili drugim vrstama medikamenata, svaki nosi posledice ukoliko nije uništen na adekvatan način.

-Supstance iz lekova, nakon isteka se razgrađuju na aktivne supstance koje se dugo zadržavaju u životnoj sredini i imaju potencijal štetnog uticaja na život različitih organizama među kojima je i čovek. Ukoliko završe u zemlji postoji realna mogućnost zagađenja tog područja, ukoliko dođe do vode može problem da se širi do većih vodotokova u celom svetu – naglašava magistar farmacije Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije i dodaje da posebno opasni mogu biti antibiotici.

- Antibiotik je efikasan u borbi s bakterijama onoliko koliko su bakterije osetljive na njega. Ukoliko one dođu u kontakt s njim u vodi ili zemljištu, umesto u organizmu čoveka, mogle bi naučiti kako da se prilagode tom leku i tako postanu otporne. Oboljenje koje izazove takva bakterija teško je izlečivo, često i neizlečivo. Proizvodnja novog antibiotika spremnog da savlada organizam s novostečenom otpornošću je dug proces koji može trajati deset i više godina.

Najbolje je lekove kojima je istekao rok trajanja ili one koji nisu u upotrebi odneti u apoteke ili specijalizovane centre za prikupljanje. Zakon o upravljanju otpadom obavezuje građane da neupotrebljive lekove predaju apoteci. Istovremeno, navedeno je u aktu, one su dužne da ih preuzmu i predaju onima koji skupljaju, trasnsportuju, tretiraju, odnosno skladište ili izvoze farmaceutski otpad. Apoteke, po slovu Zakona, moraju na vidnom mestu postaviti obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana, kao i da za vraćanje neupotrebljivih lekova građani ne plaćaju naknadu.

magistar farmacije Pavle Zelić (foto: provatna arhiva)

-Pravilno upravljanje farmaceutskim otpadom predstavlja odgovoran pristup očuvanju resursa i zaštiti životne sredine, što je obaveza svih nas. Zbog toga je neophodno povećati svest o značaju pravilnog odlaganja lekova i omogućiti jednostavne i dostupne opcije za njihovo bezbedno zbrinjavanje – smatra prof. dr Aleksandra Buha Đorđević.

Posetili smo nekoliko apoteka gde smo pokušali da vratimo medikamente van roka upotrebe. U pojedinim su prihvatali, dok tamo gde smo dobili negativan odgovor pojašnjeno nam je da nisu u mogućnosti da prime, jer nemaju adekvatno mesto za skladištenje takvih lekova, uz objašnjenje da oni nisu donosioci odluka.

Resornom Ministarstvu za zaštitu životne sredine uputili smo dopis s pitanjima o tome ko je zadužen za kontrolu ustanova po pitanju preuzimanja farmaceutskog otada od građana i šta građani mogu da učine ukoliko dobiju u objektima negativan odgovor? Do zaključenja broja nismo dobili odgovore na ovo, kao ni na pitanje o proceni količine lekova koji završe u komunalnom otpadu.

Podaci objavljeni u različitim medijima u prethodnom periodu govore da oko 90% farmaceutskog otpada bude odloženo nepropisno, odnosno pomešano s komunalnim otpadom. U našoj anketi na društvenim mrežema većina je odgovarajući na pitanje: „Gde odlažete lekove kojima je istekao rok trajanja i one koje više ne koristite“, potvrdila je da medikamente van roka upotrebe baca zajedno s drugim otpadom.
Troškove upravljanja medicinskim otpadom, uključujući i farmaceutski otpad pokriva proizvođač otpada, osim u slučaju farmaceutskog otpada prikupljenog od građana.

Mit o šest meseci

Mnogo građana veruje da lekovi mogu biti korisni i do šest meseci nakon isteka roka upotrebe navedenog na ambalaži.

-To je mit. Rok upotrebe je rok u kome će lek, njegovi sastojci, imati maksimalno dejstvo. Korišćenje nakon isteka može imati posledice od nedostatka delotvornosti do mnogo ozbiljnijih reperkusija po zdravlje. Njihovo korišćenje je nepotreban rizik. Lekovi mogu da se pokvare i ukoliko se neadekvatno čuvaju, a specifičnost je da se ispravnost leka ne može lako utvrditi i zato je važno poštovati preporuke o čuvanju i koristiti ih u okviru roka, na propisan način. Hrana kada je pokvarena, ima drugačiji miris, ukus, kod lekova to nije slučaj – pojašnjava diplomirani farmaceut Ivan Savić.

Rizično je koristiti lekove nakon isteka roka trajanja (foto: Pixabay)

Dalji put farmaceutskog otpada

Poput leka i ambalaža u kojoj se nalazi tretirana je kao kontaminirana nakon isteka roka i mora biti uništena na isti način.

Pravilnik o načinu i postupku upravljanja farmaceutskim otpadom, usvojen 2019. godine, govori da se i primarna ambalaža, ona koja je u kontaktu s lekom uništava kao i sam medikament „insineracijom“, odnosno spaljivanjem na tlu. Kod većine lekova sekundarna ambalaža poput kartonske kutije nije smatrana opasnom i uništava se kao klasičan otpad. Izuzetak su citotoksični lekovi koji se posebno pakuju i zbrinjavaju jer mogu da izazovu kancerogena oboljenja i promene na genima.

Farmaceutski otpad može biti neopasan i opasan, odnosno citotoksični kao podvrsta opasnog. Kategorizaciju bliže definiše Pavilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada koji je, u trenutnom obliku, na snazi od ove godine. Svaki otpad ima numeričku šifru, a opasan otpad uz brojeve na kraju ima i zvezdicu. Šifra se ne nalazi na pakovanju leka ili uputstvu, već se dodeljuje nakon obaveznog ispitivanja otpada i nalazi se na zvaničnom izveštaju o ispitivanju. Izveštaj dostavlja laboratorija koja je izvršila ispitivanje.

Posebna vrsta opasnog otpada su lekovi sa psihoaktivnim supstancama. Oni se pakuju i obeležavaju odvojeno, posebnom šifrom, uz koju stoji zvezdica, jer je reč o supstancama s kojima treba da se postupa strogo kontrolisano. Osim posebne ambalaže u koju se odlaže, dalje kretanje ovakovog otpada prati i dokumentacija sa napomenom da je u pitanju psihoaktivni lek. Bez obzira na vrstu i kategorizaciju, svaki otpad se mora uništiti - spaljivanjem.

Pravilnik o načinu i postupku upravljanja farmaceutskim otpadom, usvojen 2019. godine, govori da se i primarna ambalaža, ona koja je u kontaktu s lekom uništava kao i sam medikament „insineracijom“, odnosno spaljivanjem na tlu

Od farmaceutskog otpada treba razlikovati otpad kontaminirtan živim mirkorganizmima (usled upotrebe na ljudima ili životinjama), kao što su korišćeni špricevi i igle. To je takođe opasan otpad koji tek nakon sterilizacije vodenom parom pod pritiskom postaje neopasan.

Odgovori iz ankete

Gde odlažete lekove kojima je istekao rok trajanja i one koje više ne koristite?

Odnesem u apoteku. Svaki lanac apoteka bi trebalo da ima najmanje jednu koja može da primi farmaceutski otpad od građana. Apoteke same finansiraju zbrinjavanje farmaceutskog otpada od građana, zbog čega se često dešava da neće da preuzmu lekove koje građani donesu. (JenyLo)

Ja sam nosila u apoteku, ali nisu hteli da prime. Rekli su da vidim da li komšijama treba. Da li to znači da treba da idem od vrata do vrata da vidim da li su nekome potrebni lekovi? Lekovi su ostali od majke koja je preminula.(IvonaS&)

Bacim ih u kantu za smeće, kao i sav drugi svet.(V. S.)

Nema neiskorišćenih, šteta da se baci.(Stevan)

Obišao sam nekoliko apoteka u gradu, nisu preuzeli, te sam ih bacio u kantu za smeće. Smatram da apoteke treba da preuzmu lekove i da da oni koji su ih doneli dobiju novac za to.(Vlada)

Opasnost od superbakterije
Tragična priča upozorea dolazi iz Indije. Žrtva je dete.

-Ukoliko se različiti međuproizvidi aktivnih susptanci puste u reke može biti stvorena superbakterija, što se dogodilo u jednoj indijskoj regiji. Ukoliko ona izađe iz Indije i dospe dalje u svet, postoji mogućnost nove pandemije za koju nemamo lek. Vakcinu za viruse je moguće razviti u relativno kratkom roku, ali ne i za antibiotike, što znači da bi se stvorila pandemija iz koje bi bio težak izlaz. Jedan dečak je zaražen takvom bakterijom nakon kupanja u kontaminiranoj vodi. Na njemu je isproban 21 antibiotik i svaki pokušaj bio je bezuspešan.

Promena pola ribe
-Možda zvuči neverovatno, ali bačeni medikamenti mogu da izazovu promenu pola kod ribe. Pod različitim uticajima hormona i drugih aktivnih supstanci iz lekova događalo se da ribe postanu hermafroditi, ne mogu da imaju potomstvo, negde se dogodio i masovni pomor. Drugi organizmi u vodenim sistemima su trpeli posledice uticaja različitih vrsta psihotika i antidepresiva. Dešavalo se da ribe postanu izuzetno srećne, počnu da se ponašaju neprirodno.

Zloupotreba
-Zloupotreba leka je moguća ukoliko se lek baci s kompletnom kutijom. Onda je moguće da se nađe na nekoj pijaci, crnom tržištu, u rukama falsifikatora. Postoji slučaj u Italiji gde su falsifikatori uzimali lekove uglavnom iz otpada, preprodajući ih kasnije. Reč je o pripadnicima mafijaških organizacija iz Napulja i Kalabrije, odnosno Kamori i Ndrangeti.

Projekat "Lokal pres Lab 2.0" je razvijen i podržan od strane programa "Medijski inkubator za Zapadni Balkan" Free Press Unlimited, koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Holandije a realizuju ga članice PU "Lokal pres".