30. oktobar 2024.30. okt 2024.
foto: privatna arhiva
Sećanje prijatelja na Dragana Nikolića Vidinog
Sećanje na Dragana Nikolića Vidinog: Van klišea i kalupa
Talentovani muzčar, fudbaler, ugostitelj, trgovac, veliki potencijal koji nikada nije u potpunosti uspeo da ostvari, sećaju se prijatelji Dragana Nikolića Vidinog. Drugačija ličnost, nemiran duh koji nosi cenu
U dokumentima je stajalo ime Dragan Nikolić, ali su ga svi poznavali kao Vidinog, sin majka Vide, tihe žene uvek na strani sina jedinca, sećaju se prijatelji nedavno preminulog šabačkog bubnjara i ugostitelja.
Odrastao je u blizini Selove škole, otac je bio drugačiji od majke, strog, Boža, policijac, no Dragan je oduvek, birao svoj jedinstven put. Govore sećanja drugova kako nije voleo šablone, kalupe, statiku. Nikada nije strahovao od izazova.
-Ponosan sam na svoju karijeru u ugostiteljstvu, a on je bio talentovaniji od mene. Vrlo kreativan da napravi nešto što će privući ljude. „Srpska kruna“, kao i restoran na stadionu Mačve bili su mesto okupljanja ljudi. On nije bio standardni vlasnik, nego domaćin koji je želeo da se i gosti osećaju drugačije nego u drugim restoranima. U tome je uspevao – ističe profesor hotelijerstva, Draganov kolega iz benda „Cvaka cvak“ i prijatelj Miroljub Đenadić, dodajući da je imao svoj stil i pristup životu.
-Kada je on imao novca, svi su ga oko njega imali, a često nije bilo uzvraćeno kada je drugačije. Imam osećaj da je uvek, šta god počinjao, išao ka vrhu, napredovao, a onda kada je trebalo da dođe tu, nešto drugo bi uzimalo pažnju.
Vidin je bio deo postave „Cvaka cvak“ koja je punila baštu hotela „Sloboda“ na svakom nastupu, ali i gde god su svirali. Kako ističu prijatelji, hotelski bendovi su morali da imaju širok repertoar različite muzike i svaki član je morao biti znalac da bi odgovorio na sve. Cvaka cvak je svirao tokom cele godine, leti na moru ili u bašti „Slobode“ zimi u „Sirmijumu“.
-Vidin je bio odličan bubnjar, šoumen, podjednako talentovan za narodnu i zabavnu muziku. Nemirni duh nije uticao da bude nepouzdan na nastupima. Bio je dobar i pevač, pevao prateće glasove. Malo njih zna da je bio talentovani fudbaler, na pragu prvog tima Mačve na samom početku sedamdesetih, ali je odabrao sviranje, drugačiji život. Kada bi igrali rekreativno uvek je pokazivao umeće koje mi nismo imali - govori Branislav Bane Mitrović.
Iza sebe je ostavio ćerku Maju koja živi u Americi i sina Miloša koji je u Šapcu.
-Maja je povukla na njega taj šarm, sposobnost, ali je otišla korak dalje, znala je da učini taj poslednji korak koji je njemu nedostajao i možemo reći da je ona dosanjala očev san – kaže Miroljub Đene Đenadić.
Iza svega ostaje sećanje prijatelja na drugovanje i specifičnu ličnost.
-Radoznalo biće i ta radoznalost ga je često koštala. Nemirni duh mu nije dao mira i sprečio ga da do kraja dosanja svoje snove i da bude ono što je mogao da bude. Voleo je muziku, ugostiteljstvo, trgovinu, voleo je šalu, voleo je ljude i interakciju, umeo sa svima. Deo njegove ličnosti su i greške i uspesi, a naše sećanje ispunjavaju uspomene na mnoge zajedničke trenutke i događaje – dodaje Mitrović.
Odrastao je u blizini Selove škole, otac je bio drugačiji od majke, strog, Boža, policijac, no Dragan je oduvek, birao svoj jedinstven put. Govore sećanja drugova kako nije voleo šablone, kalupe, statiku. Nikada nije strahovao od izazova.
-Ponosan sam na svoju karijeru u ugostiteljstvu, a on je bio talentovaniji od mene. Vrlo kreativan da napravi nešto što će privući ljude. „Srpska kruna“, kao i restoran na stadionu Mačve bili su mesto okupljanja ljudi. On nije bio standardni vlasnik, nego domaćin koji je želeo da se i gosti osećaju drugačije nego u drugim restoranima. U tome je uspevao – ističe profesor hotelijerstva, Draganov kolega iz benda „Cvaka cvak“ i prijatelj Miroljub Đenadić, dodajući da je imao svoj stil i pristup životu.
-Kada je on imao novca, svi su ga oko njega imali, a često nije bilo uzvraćeno kada je drugačije. Imam osećaj da je uvek, šta god počinjao, išao ka vrhu, napredovao, a onda kada je trebalo da dođe tu, nešto drugo bi uzimalo pažnju.
Vidin je bio deo postave „Cvaka cvak“ koja je punila baštu hotela „Sloboda“ na svakom nastupu, ali i gde god su svirali. Kako ističu prijatelji, hotelski bendovi su morali da imaju širok repertoar različite muzike i svaki član je morao biti znalac da bi odgovorio na sve. Cvaka cvak je svirao tokom cele godine, leti na moru ili u bašti „Slobode“ zimi u „Sirmijumu“.
-Vidin je bio odličan bubnjar, šoumen, podjednako talentovan za narodnu i zabavnu muziku. Nemirni duh nije uticao da bude nepouzdan na nastupima. Bio je dobar i pevač, pevao prateće glasove. Malo njih zna da je bio talentovani fudbaler, na pragu prvog tima Mačve na samom početku sedamdesetih, ali je odabrao sviranje, drugačiji život. Kada bi igrali rekreativno uvek je pokazivao umeće koje mi nismo imali - govori Branislav Bane Mitrović.
Iza sebe je ostavio ćerku Maju koja živi u Americi i sina Miloša koji je u Šapcu.
-Maja je povukla na njega taj šarm, sposobnost, ali je otišla korak dalje, znala je da učini taj poslednji korak koji je njemu nedostajao i možemo reći da je ona dosanjala očev san – kaže Miroljub Đene Đenadić.
Iza svega ostaje sećanje prijatelja na drugovanje i specifičnu ličnost.
-Radoznalo biće i ta radoznalost ga je često koštala. Nemirni duh mu nije dao mira i sprečio ga da do kraja dosanja svoje snove i da bude ono što je mogao da bude. Voleo je muziku, ugostiteljstvo, trgovinu, voleo je šalu, voleo je ljude i interakciju, umeo sa svima. Deo njegove ličnosti su i greške i uspesi, a naše sećanje ispunjavaju uspomene na mnoge zajedničke trenutke i događaje – dodaje Mitrović.
D. B.
Aktuelno
Najnoviji broj
7. novembar 2024.